EDI RAMA BRANI SRBIJU I UPOZORAVA: Beograd ne pritiskati zbog sankcija Rusiji, preveliki pritisak bio bi štetan za ceo region

BEOGRAD - Premijer Albanije Edi Rama upozorio je da bi preveliki pritisak Zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji mogao biti štetan po ceo region i zatražio razumevanje za stav Beograda s tim u vezi.

Rama je upozorio da bi preveliki pritisak Zapada na Srbiju mogao biti štetan po stabilnost regiona Zapadnog Balkana. "Moramo se ponekad nositi s drugima i razumeti šta se događa, inače ne možemo zadržati ovu zajednicu na okupu za više i bolje ciljeve", rekao je. Dodao je da mislim da je Srbija na dobrom putu. "Naravno, ne brzinom koju bismo želeli, voleli. Ali verujte mi, drugi scenariji su stvarno jako loši za sve, a posebno za ovaj region", dodao je Rama.

Albanski premijer Edi Rama zauzeo se za stav Beograda oko neuvođenja sankcija Rusiji, ocenivši da je "Srbija u veoma drugačijem položaju od mnogih drugih, zbog svoje istorije, zbog svojih posebnih veza sa Rusijom", ali i upozorio da bi bilo pogrešno tražiti da "prerano uradi previše".

Mnogo manje razumevanja, ili ni malo, Rama je imao za Bugarsku, koju je optužio za opstrukciju proširenja Evropske Unije koju je izazvala blokiranjem Severne Makedonije. U tekstu koju je objavio "Politiko", podseća se da je ruski rat istakao podele na Zapadnom Balkanu.

Neke zemlje, poput Albanije, sledile su, podseća ovaj medij, EU u uvođenju sankcija Rusiji, dok druge, poput Srbije, nisu. Iako su Srbija i Albanija često bile u sukobu tokom decenija, Rama se založio za razumevanje za stav Beograda.

- Moramo ponekad da trpimo druge i razumemo šta se dešava, inače ne možemo da zadržimo ovu zajednicu na okupu za veće i bolje svrhe. Mislim da je Srbija na dobrom putu. Naravno, ne brzinom koju bismo možda želeli, možda bismo želeli. Ali verujte mi, drugi scenariji su zaista veoma loši za sve, a posebno za ovaj region - rekao je Rama.

Sve vlade EU složile su se, kako navodi "Politiko", još u martu 2020. da daju Albaniji i Severnoj Makedoniji zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu. Ali pregovori tek treba da počnu nakon što je Bugarska insistirala da želi ustupke od Severne Makedonije u bilateralnim sporovima koji se tiču jezika, istorije i identiteta.

Nemački kancelar Olaf Šolc posetio je prošle nedelje Bugarsku u nastojanju da prevaziđe blokadu Sofije uoči predstojećeg samita u Briselu, koji se održava u četvrtak i petak sledeće nedelje. Ali, Rama je jasno rekao da je pesimista.

- Nemam nikakva očekivanja. Mislim da se ništa neće desiti. Albanija i Severna Makedonija neće zvanično otvoriti pregovore o pristupanju - rekao je on, sedeći u smeđoj kožnoj fotelji u svojoj kancelariji u Tirani.

Upitan da li je neki od lidera EU nagovestio da bi pregovori mogli uskoro da počnu, Rama je kritikovao Bugarsku.

- Kakve signale oni mogu dati? Ne radi se o njima. Opet, reč je o Bugarskoj. Svi se slažu, svi podržavaju, svi misle da ovo treba da se desi, a ovo je već trebalo da se desi. Ali njihova manevarski prostor ograničila je Bugarska - kazao je Rama.

Rama, 57, bivši košarkaš i slikar — koji je zidove svoje kancelarije prekrio sopstvenim živopisnim umetničkim delima — rekao je da ne očekuje da će bugarski lideri promeniti svoj stav, jer su spor pretvorili u tako veliko pitanje da bilo je veoma teško odustati.

- To je spirala. Ušli su u spiralu. I iz te spirale je veoma, veoma teško izaći - izjavio je Rama, koji će uoči samita prisustvovati sastanku lidera Zapadnog Balkana i EU u Briselu.

Bugarski zvaničnici branili su svoj stav, insistirajući da jednostavno traže od Severne Makedonije da se pridržava prethodnih obaveza i nastoje da zaštite prava Bugara u zemlji.

Severna Makedonija je, sa svoje strane, izjavila da ulaže napore u dobroj veri da sarađuje sa Sofijom i naglasila da bilateralni spor ne bi trebalo da odloži početak pregovora između EU i buduće članice.

Rama je potvrdio da će, ukoliko ne bude napretka ovog meseca, zatražiti da se kandidatura Albanije za članstvo tretira odvojeno od Severne Makedonije — korak koji EU do sada nije bila voljna da preduzme, a zvaničnici tvrde da bi za regionalnu stabilnost bilo bolje da dva suseda su mogla da napreduju zajedno.

- Ako se ništa ne desi u junu, tražićemo da se odvojimo od ovog para koji je izgubljen u prevodu. Uveren sam da je to ono što treba da uradimo, a da li će se [lideri EU] složiti ili ne, videćemo - rekao je Rama.

Albanski lider je takođe rekao da podržava ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici — organizaciji koja bi bila otvorena i za članice i za nečlanice EU.

- Mislim da je u pravu. To je trebalo odavno da se uradi… jer je ovo vizionarski - rekao je Rama.

Nije, međutim, želeo da ulazi u detalje o obliku koji zajednica treba da preuzme. - O tome se može razgovarati, ali u principu, imati jednu političku zajednicu koja se organizuje na različite načine... veoma je važno, i to je izvan Evropske unije koju imamo danas... koja očigledno nije u stanju da se suoči sa izazovima vremena koje leže napred - rekao je on.

Kurir.rs/Beta/Blic