Da bismo postali članica, moraju sve kockice da se slože, a na prvom mestu je odluka same Unije da se u dogledno vreme širi. Nema nagoveštaja da će se takva odluka doneti pre nego što se EU reformiše, ocenjuje Suzana Grubješić

Uprkos mršavim rezultatima za Srbiju i ceo zapadni Balkan na poslednjem samitu u Briselu, evropska perspektiva naše zemlje nije dovedena u pitanje. Ipak, retko ko deli optimizam ministarke za evrointegracije Jadranke Joksimović, koja smatra da Srbija može da za pet do sedam godina računa na članstvo u EU. Sagovornici Kurira, bez hrabrosti da ponude svoju prognozu, ocenjuju da se za ulazak Srbije u Uniju sve kockice moraju složiti, a da je sada šargarepa koju nudi Brisel neuhvatljiva za sve kandidate.

Sve kockice da se slože

Predsednik Aleksandar Vučić otvoreno je rekao da ne deli optimizam ministarke, ali je i naglasio da evropski put moramo da nastavimo i da se uzdamo najviše u naše snage.

0204-zoranajevtic.jpg
Foto: Zorana Jevtić

- Kada ćemo postati članica EU, zavisi od političke i geopolitičke situacije. Videlo se da se status kandidata može dobiti i da niste ništa uradili u smislu priprema za članstvo, a da oni koji su mnogo više učinili, kao Severna Makedonija, Albanija i BiH, ne dobiju ništa - objasnio je nedavno Vučić.

Od prognoza beži i potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, koja za Kurir kaže da su one nezahvalne, a povremeno čak i iritantne.

- Da bi Srbija postala članica, moraju sve kockice da se slože, a na prvom mestu je odluka same Unije da se u dogledno vreme širi. Nema nagoveštaja za sada da će se takva odluka doneti pre nego što se Unija reformiše, a u kom pravcu će ići, još uvek nije poznato, jer ne postoji saglasnost država članica. Otpori proširenju uopšte, pa i na zapadni Balkan, postoje u nekoliko država, ali će verovatno i rat na evropskom tlu kod nekih promeniti percepciju, jer raste svest o stvaranju zajedničkog evropskog političkog i bezbednosnog prostora - ocenjuje ona.

3445.jpg
Foto: Kurir

Kako objašnjava, Srbija može, kao i do sada, da računa na podršku barem 10 država.

- Verujem da će taj broj rasti ukoliko nastavimo s reformama i usklađivanjem sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. Naravno, nezamenljiva je podrška SAD tokom celog procesa - napominje ona.

Nemačka najtvrđa

Bivši diplomata Milisav Paić kaže za naš list da su signali o proširenju EU na zapadni Balkan, posebno posle poslednjeg samita u Briselu, šargarepa koju više niko ne može da dohvati.

- Ritam Brisela je jedan ili nijedan klaster godišnje, a ostalo nam je 15. Zauzvrat se dobijaju maglovita obećanja. Uz postavljanje Srbiji nemogućeg uslova da prizna Kosovo, mislim da nema govora o optimističnim prognozama. Pojavljuju se neke prognoze o 2033. kao godini kada Srbija i Crna Gora mogu u EU, a do toga ima još 11 godina. Za Zapad su postali prioritetni geopolitički razlozi. Ukrajina je dobila status kandidata i na tome su insistirali vanevropski faktori, SAD i Velika Britanija, koja je istupila iz EU, kao i Poljska i baltičke zemlje. Neće Moldavija i Ukrajina lako ući, jer bi se time poremetio balans između bloka tradicionalnih zemalja, osnivača EU, i bloka ostalih, uglavnom zemalja bivšeg SSSR. Dakle, postoji hiljadu pitanja koja dovode u pitanje proširenje Unije - smatra Paić.

178.jpg
Foto: Kurir

On naglašava da je Nemačka, uz Holandiju, Dansku i Švedsku, protiv ulaska Srbije u EU i da najsnažnije insistira da se prizna kosovska nezavisnost. - To više nisu signali nego jasne poruke kancelara Šolca i Bundestaga. Francuska se protivi proširenju dok se ne regulišu odnosi unutar EU, a saveznici Srbije, odnosno zapadnog Balkana da uđe u EU su članice Višegradske grupe - Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska, zatim Grčka, Kipar, Malta... Međutim, snaga i uticaj ovih zemalja u EU nisu ni blizu snage i uticaja koje ima Nemačka - napominje naš sagovornik.

Geopolitika u praksi

Srbija čekala devet godina, Ukrajina pet meseci

Zapadnom Balkanu potvrđena je evropska perspektiva još 2003. na solunskom samitu, pa se čak pominjala i 2022. kao godina mogućeg članstva. Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala još 2008, a Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje tek u oktobru 2011. Ipak, čekali smo pet meseci, do marta 2012, da ga prihvati Evropski savet. U slučaju Ukrajine taj rok je bio - pet dana. Srbija je čekala devet godina da se potvrda ideje o evropskom putu pretvori u status kandidata, dok je za Ukrajinu i Moldaviju to učinjeno ekspresno za pet meseci.

Kurir.rs