REŠENJE: Gasovod iz Grčke smanjuje energetsku zavisnost Balkana od Rusije!

Gas bi mogao brodovima da se dovozi iz Amerike ili bilo kojih drugih izvora do tog terminala, objašnjavaju stručnjaci za energetiku

Skuplja tehnologija

Lider za sektor energetike i resursa u "Dilojtu" Željko Marković kaže za Kurir da se diverzifikacija kod nas pre svega pominje u smislu gasa, jer za struju imamo mogućnost napajanja sa više strana, a kroz postojeći naftovod može da uđe bilo čija nafta.

- Što se tiče električne energije, možemo smatrati da smo diverzifikovali izvore, jer imamo prekogranične kapacitete, odnosno prenosne vodove prema svakoj od zemalja u okruženju. Dakle, u mogućnosti smo da kupimo električnu energiju iz raznih pravaca. Sa gasom je druga priča, jer se možemo napajati prirodnim gasom samo iz pravca Bugarske i Mađarske, a u oba slučaja taj gas dolazi iz Rusije - objašnjava naš sagovornik.

Marković kaže da je zbog toga plan da se prema Bugarskoj izgradi nova deonica, koja bi mogla da izađe na linije gasovoda prema Grčkoj.

- Dakle, računamo na to buduće postrojenje za tečni prirodni gas koji se gradi u Aleksandrupoliju. Gas bi mogao brodovima da se dovozi iz Amerike ili bilo kojih drugih izvora do tog terminala. Prethodno bi se radilo takozvano utečnjavanje, a to znači da se njegova zapremina smanji oko 500 puta, tako da brodom može da se transportuje. Kada dođe u terminal, gas se ponovo konvertuje u gasno stanje i upumpavate ga u gasovod - objašnjava on.

Na pitanje na čiji gas bi Srbija mogla da računa, Marković kaže da je to onaj koji je najpovoljniji.

- Prirodni tečni gas je svakako skuplji nego onaj koji dobijate iz samog izvora, kao što je ovaj ruski. Tečni je skuplji zbog same tehnologije koja podrazumeva više njegovih konverzija iz gasovitog u tečno stanje i obratno. Nema dileme da će ruski gas uvek biti najpovoljniji za naše korišćenje, ali je poenta diverzifikacije i mogućnost izbora. Kao i za svaku robu, važi pravilo da, ako neko ima monopolski položaj i koristite gas od njega, onda on može da vam diktira cenu dok god želi - napominje Marković.

Prirodne prepreke

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za naš list da je priča o diverzifikaciji načina snabdevanja gasom Evrope poželjna i potrebna, ali ne i dovoljna. On napominje da interkonekcija Niš-Dimitrovgrad i linija snabdevanja iz Grčke neće rešiti naše potrebe.

- Prvi problem je što je kapacitet tog konektora 1,8 milijardi kubika, a naše potrebe su blizu tri milijarde kubika. Kojim gasom će se snabdevati terminal u Aleksandrupoliju, jeste operativno-strateško pitanje. Naravno, dobro je da Srbija učestvuje u svim ovim projektima i da Evropa ne bude zavisna. Geografija Evrope je takva da se naleže na Aziju i da je okeanima i morima daleko o drugih izvorišta energije. Sve vreme dok smo mi u Evropi pričali o diverzifikaciji načina snabdevanja, Rusi su radili na diverzifikaciji prodaje, pa su pravili velike gasovode prema Aziji - izjavio je on.

Na pitanje da li, osim gasne linije do grčke luke, postoji još nešto što bi pomoglo smanjivanju zavisnosti Srbije od ruskog gasa, Zdravković kaže:

- I da i ne. Srbija je u bliskoj prošlosti mogla da proširuje postojeća gasna skladišta, kao što je sada zakupila ta skladišta u Mađarskoj. To bi bio strateški i ekonomski dobar posao, jer se skladište puni kad je gas jeftin, a prazni kada je on mnogo skuplji. A što se tiče druge konekcije za snabdevanje, to već nismo mogli. Jednostavno, geografija nam ne ide naruku. Izgradnja terminala za tečni naftni gas (TNG) u grčkoj luci Aleksandrupoli počela je u maju, a veza sa Srbijom trebalo bi da bude gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, čija je izgradnja između Srbije i Bugarske počela u februaru.

Kurir.rs