Zbog tamošnjeg zakona koji im omogućava da sa okrivljenima komuniciraju preko oglasne table suda ljudi i ne znaju ko je procesuiran i zašto je procesuiran. Zato oko 100.000 Srba ne može da se vrati na svoja ognjišta, a veliki broj ne može ni da putuje

Zbog tajnih spiskova i sudskih procesa u Hrvatskoj protiv Srba oko sto hiljada prognanih ljudi ne može da se vrati na svoja ognjišta, a veliki broj njih ne može ni da putuje, jer bi mogli da budu uhapšeni! Kako objašnjava za Kurir Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, u Hrvatskoj je na snazi do 1996. godine bio Zakon o oružanoj pobuni, po kojem je trebalo da bude procesuirano 21.500 ljudi.

- Međutim, pod pritiskom međunarodne zajednice, donet je Zakon o pomilovanju. Ali Hrvati nisu tu stali, oni su samo one koji su bili procesuirani za oružanu pobunu procesuirali po Zakonu za ratni zločin, pa je samo 1996. podignuto preko 400 optužnica protiv Srba za ratni zločin i taj postupak još uvek traje - objašnjava Štrbac. Dodaje da je ova tema uvek aktuelna pred letnje odmore, kada ljudi putuju.

Presuda u odsustvu

- U Hrvatskoj, kada imate osumnjičenog ili okrivljenog, a ne znate njegovu adresu, zakon dozvoljava da sa njim komunicirate preko oglasne table suda ili mu pošaljete poziv za glavni pretres na nepoznatu adresu. Oni to okače na tablu, stoji osam dana, skida se i ulazi u spise u kojima stoji da je dostava uredna. Donese mu se presuda u odsustvu, ima i pravo žalbe u roku od 15 dana, adresa je i dalje nepoznata i to se kači na tablu, kao da je primio negde u Australiji i potpisao. Zbog takvih propisa ljudi ne znaju ko je procesuiran i zašto je procesuiran - kaže Štrbac i podvlači da zbog toga dolazi do nesporazuma i hapšenja ljudi što u Srbiji, što po svetu na osnovu Interpolovih poternica.

On pojašnjava i da je saradnja po ovim pitanjima između Hrvatske i Srbije uspostavljena 2004, dve godine kasnije na nivou tužilaštava potpisan je sporazum o progonu počinilaca krivičnih dela.

- Srbija je uhapsila više od 30 Srba iz Hrvatske po njihovim poternicama, sedmoro je i izručila, one koji nisu imali srpsko državljanstvo. Saradnja je gotovo zamrznuta od 2011. godine - ističe Štrbac i kaže da sada gotovo i ne postoji.

profimedia0477443896.jpg
Foto: Profimedia

„Pravda“ na njihov način

Rat u Hrvatskoj trajao 1991-1995.

Od 3.706 procesuiranih osoba, čak 87 odsto rađeno je u odsustvu

Hrvatska svake godine u proseku otvori 35 novih optužnica

Hrvatska nije procesuirala nijednog osumnjičenog za ratne zločine na osnovu dokaza iz Srbije

Izazivanje straha

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, s druge strane, kaže da konstantno raspisivanje poternica, česta hapšenja i masovna privođenja Srba imaju za cilj izazivanje straha i nesigurnosti kod onih koji su ostali da se isele iz Hrvatske, kao i odvraćanje prognanih Srba od povratka na njihova ognjišta, obilaska njihovih imanja ili zahteva da im se vrati njihova imovina.

milanovic.jpg
Foto: Printscreen/Youtube

- Dosadašnja praksa Hrvatske potvrđuje da progon krajiških boraca kao navodnih zločinaca može trajati dok god su oni živi. Upravo hapšenje Srba koji su posle rata ostali da žive u Hrvatskoj ili koji su dosta puta već odlazili u svoj rodni kraj ili putovali kroz Hrvatsku radi posla potvrđuje da je hrvatsko pravosuđe etnički motivisao i u funkciji hrvatske ratne politike. Jedan od dokaza jeste i činjenica da je na osnovu međunarodnih poternica koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu širom sveta dosad uhapšeno više od 180 Srba - naglašava Linta, i zaključuje da je jedan od ciljeva montiranih sudskih postupaka protiv Srba i donošenja što većeg broja lažnih presuda da se potvrdi vrhunska laž da su Srbija i Srbi izvršili agresiju, a da se Hrvatska branila u Domovinskom ratu.

Kurir.rs/Boško Vukčević

01page0011.jpg
Foto: Kurir