JURIM REZULTATE, A NE FUNKCIJE! Ministar Siniša Mali za Kurir: Nikada nisam imao ambicije da budem ministar, a kamoli premijer

Ministar finansija Siniša Mali ne prihvata ulogu glavnog favorita za premijera, koju su mu mediji namenili uoči početka sastavljanja nove vlade. On u intervjuu za Kurir poručuje da nije od onih koji jure funkcije, već rezultate, ali i dodaje da će biti na raspolaganju da pomogne svojoj zemlji, ma koja dužnost mu bude poverena. Govoreći o borbi s aktuelnom krizom, ministar garantuje da država teret neće prebaciti na građane i privredu.

Kako se osećate kao neko ko se u medijima pominjao kao jedan od glavnih favorita za mesto predsednika nove vlade?

- Ako pogledate moju karijeru, jasno vam je da nisam neko ko je ikada imao političke ambicije. Nikada ranije nisam bio član stranke, sve do SNS, nikada nisam imao ambicije niti da budem ministar, a kamoli premijer. Ja sam neko ko juri rezultate, a ne funkcije. Samim tim što sam završio Ekonomski fakultet, imao sam uvek i isključivo ambicije koje se tiču uspeha u tom poslovnom svetu, u čemu sam i uspeo. U politiku sam ušao kao ostvaren čovek i to prilično kasno, u svojoj 40. godini, i to samo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. On je taj koji je imao viziju bolje i uspešnije Srbije, a koju je srčano podelio sa mnom. Tada sam poželeo da svojim znanjem i iskustvom pomognem našoj zemlji. Tako sam se zadesio u ovoj priči. Predsednik je taj koji će predložiti mandatara i siguran sam da će on najbolje znati kome da ukaže to poverenje. Na raspolaganju sam svojoj zemlji i spreman sam da doprinesem njenom daljem napretku i razvoju, a sa koje funkcije, to mi je najmanje važno.

Šta biste izdvojili kao najveće uspehe Ministarstva finansija sa vama na čelu tog resora?

- Smatram da je najveći uspeh Ministarstva finansija što smo uspeli da očuvamo ekonomsku stabilnost, uprkos brojnim izazovima sa kojima se u poslednje dve i po godine suočavamo. Prvo smo imali pandemiju, sada i svetsku ekonomsku krizu prouzrokovanu situacijom u Ukrajini. Uprkos tim izazovima, Srbija je ostala ekonomski stabilna i jaka, pa smo u dve godine pandemije bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Sa privrednim rastom nastavljamo i ove godine, s obzirom na to da smo u prvom kvartalu imali rast od 4,4 odsto, a da u drugom očekujemo rast od četiri odsto BDP. To nam pokazuje da smo daleko od recesije, za razliku od nekih drugih, čak i jačih ekonomija. Javni dug nam je na nivou od oko 52 odsto, a nezaposlenost 10,6 odsto, što je manje nego pre pandemije, kada je iznosila 11,2 odsto. Kao jedan od najvećih rezultata, izdvojio bih i činjenicu da smo u vreme pandemije privredu i građane pomogli sa 8,8 milijardi evra novčane podrške, te da smo sačuvali životni standard, radna mesta i otvorene fabrike. I ono na šta sam posebno ponosan jeste činjenica da, uprkos krizi i pandemiji, nismo odustali od projekata koje smo započeli, već smo doneli sistemske zakone i sproveli strukturne reforme koje značajno menjaju privredni ambijent u Srbiji i olakšavaju poslovanje. Tu pre svega mislim na nove sisteme E-faktura i E-fiskalizacija, koji će doneti brojne benefite i privredi i državi i građanima, a pre svega pomoći u borbi protiv sive ekonomije.

Jeste li u potpunosti zadovoljni kako se Srbija borila da ublaži globalnu krizu? Gde je moglo bolje?

- Trenutna ekonomska kriza ima ogromne razmere, koji će se tek osetiti sa predstojećom zimom, ali činimo sve što je u našoj moći da građani i privreda što manje trpe efekte te krize. Zahvaljujući odgovornom, domaćinskom poslovanju u prethodnim godinama, i ovu krizu, kao i onu izazvanu pandemijom, dočekali smo spremni i na vreme reagovali kako bismo umanjili njen uticaj. Vlada je ograničila cene pojedinih osnovnih životnih namirnica poput šećera, brašna, jestivog ulja, svinjskog buta, dugotrajnog mleka, kako bi se zaštitilo tržište, ali i građani, i kako se teret krize ne bi na njih preneo. Takođe, produžena je Uredba o ograničenju cene hleba "sava", a kada je bilo potrebno, država je intervenisala povećanom ponudom osnovnih životnih namirnica iz robnih rezervi, koje su na vreme napunjene. Takođe, privremeno je ograničen izvoz osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, a potom su odobrene i mesečne kvote za izvoz. Subvencije poljoprivrednicima su povećane sa 4.000 na 8.000 dinara po hektaru. Kada je reč o energentima, ponovo smo doneli odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte za 20 odsto, a ograničena je i cena goriva na pumpama. Cena električne energije za domaćinstva je ostala nepromenjena. Smatram da smo reagovali brzo i adekvatno, iako smo suočeni sa brojnim izazovima i teškim odlukama, i da treba da budemo zadovoljni našom dosadašnjom borbom sa krizom. Istovremeno, moramo da budemo svesni da ono najteže tek predstoji. Ono što mogu da tvrdim, to je da ćemo dati sve od sebe da se što bolje izborimo sa situacijom i da teret krize nećemo prebaciti na građane i privredu.

Predstojeća zima je jedna velika neizvesnost za ceo svet. Koliko Srbija uspeva da je stavi u okvire izvesnog, odnosno kako smo se pripremili i šta još moramo da preduzmemo?

- Nije tajna, ni novost da nas čeka veoma teška zima. U tome nismo usamljeni, ceo svet živi u neizvesnosti, strepnji, sa stotinu otvorenih pitanja. Ono što je naša prednost je da imamo dovoljno hrane, robne rezerve su pune - dovoljno žitarica, brašna, ulja, šećera, toliko da možemo da pomognemo i regionu. Nešto teže pitanje je pitanje energetike, s obzirom na to da bukti svetski energetski rat. Ono što je najvažnije, jeste da se obezbedi dovoljna količina energenata za predstojeću zimu. Mi smo sa Mađarskom ugovorili skladištenje 500 miliona kubika gasa u njihovim skladištima, kako bismo obezbedili nesmetano snabdevanje, plus imamo skladište u Banatskom Dvoru. Ono što je veoma važno jeste i da je predsednik uspeo da se s predsednikom Rusije dogovori o gasnom aranžmanu za naredne tri godine. Tu je i pitanje uglja, teško je obezbediti transportna sredstva za prevoz uglja, a kao što je predsednik i rekao, razgovara se s Kinezima o dodatnim baržama koje bi dopremile ugalj do luke u Konstanci. Potrebno je nabaviti i dovoljne količine i dizela i benzina, za potrebe građana. Kao što vidite, ima otvorenih pitanja, ali borimo se i radimo danonoćno.

Šta kažete na poruke zvaničnika nemačke vlade koji svojim građanima preporučuju razne mere štednje energije, pa, između ostalog, i kraće tuširanje? Je li Vučić u pravu kad kaže da bi ga naši građani razapeli ukoliko bi im dao takav savet?

- Situacija je zaista kompleksna, i razne vlade na različite načine pokušavaju da smanje posledice krize, pa se predlažu i različite mere štednje. Poruke nemačkih zvaničnika ne bih karakterisao kao dobre ili loše, ali je činjenica da, kada bi predsednik Vučić predložio tako nešto, bio bi izložen brutalnim napadima i prozivkama od strane, pre svega, opozicije, koja u vreme kada je bila na vlasti nije uspela da uradi apsolutno ništa osim da zemlju dovede do bankrota.

Veliko je interesovanje građana za turističke vaučere od 15.000 dinara. Hoćete li pronaći prostora u budžetu i za dodatnih 100.000, kako je to predsednik Vučić samo nagovestio kao mogućnost?

- Za odmor u Srbiji trenutno je opredeljeno 300.000 vaučera, od čega 200.000 vaučera vrednosti od 15.000 dinara i 100.000 vaučera u vrednosti od 10.000 dinara, za one koji su ove godine već ostvarili pravo na vaučer u iznosu od 5.000 dinara. Smatram da je ovo zaista sjajna akcija koja donosi korist kako građanima, kojima država smanjuje trošak koji bi imali za godišnji odmor, tako i našoj privredi. Pa zamislite samo par penzionera koji se prijavi za turističke vaučere - oni će dobiti 30.000 dinara da provedu godišnji odmor u Srbiji. Kroz ovu meru pomažemo i studentima, nezaposlenima, zaposlenima sa mesečnim primanjima ispod 70.000 dinara... Dakle, kroz ovu akciju još jednom pokazujemo da je država tu za svoje građane, da brine o njima i da je na različite načine spremna da im pomogne. To je posao države - da bude tu za svoj narod, i zato ćemo, ukoliko bude bilo potrebe, naći prostora u budžetu i za dodatnih 100.000 vaučera.

Kakve ekonomske efekte očekujete od ove mere?

- Podela besplatnih turističkih vaučera se može posmatrati sa dva aspekta. Sa jedne strane, pomažemo građane i čuvamo njihov životni standard, jer ih finansijski podržavamo da odu na odmor i provedu ga u svojoj zemlji. Istovremeno, pomažemo i jačamo našu privredu jer, kada letujemo u našoj zemlji, povećava se turistički promet, ugostiteljske i uslužne delatnosti ostvaruju rast, a time se doprinosi i sveukupnom privrednom rastu. Kroz ovu akciju, građani imaju priliku da se upoznaju sa našom predivnom Srbijom, sa njenim prelepim predelima, sa bogatom istorijom, kulturom. Biće više posetilaca na planinama, etno-selima, jezerima, banjama, kao i u muzejima, na tvrđavama, na arheološkim nalazištima... Dakle, građani će još više zavoleti našu Srbiju, novac će ostati u zemlji, jačaće naša privreda, a posebno turistički sektor.

Ivana Kljajić/ Foto/Source:printscreen RTS