ZVEZDAN NIJE SPORIO DA JE PUCAO U ĐINĐIĆA! Bivši tužilac koji je saslušavao Jovanovića: Rekao mi je - Ja nisam ni Šiptar ni Kum

Aleksandar Milosavljević ima bogatu karijeru u pravosuđu - poslednjih deset godina je advokat, prethodno je radio u tužilaštvu, gde je u jednom periodu bio i zamenik prvog srpskog specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovana Prijića.

Koga ste sve saslušavali u "Sablji"?

- Zvezdana Jovanovića, zatim članove zemunskog klana - jednog od braće Simović, pa Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, a razgovarao sam i s nekadašnjim načelnikom DB Radetom Markovićem... Simović je u glavi bio strukturiran na poseban način, na momente sam imao utisak kao da razgovaram s nekim detetom, imao je bebi-fejs, ali kad čuješ šta je sve radio, onda je to drugačije.

Đura Mutavi je zanimljiv zato što se retko sreću ljudi s takvim kapacitetom pamćenja, imao je vrlo specifičan način pamćenja, jedan od njegovih zadataka je bio spremanje štek stanova i mogao je do detalja da opiše gde su se sve nalazili. Bio je i duhovit momak, iskazi su mu trajali dugo i bilo je - kako god da ovo zvuči - beskrajno zabavno s njim razgovarati.

On nije učestvovao u akcijama klana koje su bile nasilne, u klanu se bavio logistikom i o tome je znao sve. A Rade Marković mi je rekao da je i sam bio začuđen određenim postupcima i potezima režima Slobodana Miloševića.

Ali je tom Miloševiću bio do koske lojalan...

- Ne, ja nemam utisak da je on Miloševiću bio bezgranično odan i da je hteo za njega da radi određene stvari. Moj je utisak da je, kao većina ljudi koja je pripadala nekom starom sistemu, na neki način mnogo vodio računa o tom sistemu i da možda ipak nije hteo sve da radi da ne bi naškodio sistemu.

Je li "Sablja" bila uspešna akcija? Je li pravedno "sekla"?

- Ako se posmatra društveni interes - mislim da jeste. Bilo je grešaka, to nije sporno. Bilo je i grešaka koje nisu ni morale da se dese. No, tako opsežna akcija, s velikim zahtevima i velikim rezultatima, mora da ima i takvu cenu. "Sablja" je rešila i neke slučajeve - a tako je i bila zamišljena - koji nisu bili usko vezani sa slučajem zbog kojeg je ta akcija pokrenuta.

Kako je izgledalo saslušanje pripadnika JSO Zvezdana Jovanovića, koji je pucao i ubio premijera Đinđića?

- Saslušanje je bilo u CZ, tu je bila i njegova advokatica Vesna Radomirović, koja mu je dodeljena po službenoj dužnosti, ali za koju se utvrdilo da je zna odranije. Po glavi mi se od tada često mota jedan detalj - dok je, pre davanja iskaza, sa advokaticom razgovarao u hodniku, čuo sam kako mu ona kaže: "Najbolje ti je da ćutiš", a on odgovara: "Ne, ne, neću". On uopšte nije sporio da je pucao u premijera.

Postavio sam mu dva ključna pitanja, prvo - zašto je ubio premijera, na šta je odgovorio da je Đinđić hteo da hapsi pripadnike JSO, da ih isporuči sudu u Hagu, pa se i on sam osećao ugroženim, govorio je da je branio državu u ratu devedesetih na Kosovu, valjda i u BiH i Hrvatskoj, pa da zato ne može da dozvoli da ga hapse i vode kao ratnog zločinca; drugo moje pitanje je bilo zašto je priznao da je ubio premijera, onda je on izgovorio rečenicu: "Ja sam to uradio kao deo nekakvog sistema, iz ubeđenja da je ispravno, i neću da budem deo kriminalnog klana, ja nisam ni Kum, ni Duća Spasojević Šiptar". Jovanović je u iskazu želeo jasno da naglasi da nije kriminalac.

Njemu je u tom trenutku bilo najvažnije da se jasno podvuče da on nema veze s kriminalom, odnosno sa zemunskim klanom. Sebe je doživljavao kao državnog činovnika, te da je ono što je uradio u suštini državni projekat.

Mnogi i kažu da on nije bio blizak sa "zemuncima", da nije bio na direktnoj vezi sa Šiptarom i Kumom...

- Ne da nije bio blizak, nego se ne može dovesti u bilo kakvu vezu s njima, u smislu da se družio s nekim iz klana i slično. On je čovek koji je odradio taj posao, a da li je znao tada za koga tačno radi - ne znam. Moj utisak je da je bio, eto, spoljni saradnik, kojeg nisu angažovali "zemunci" neposredno.

Kako se Jovanović ponašao na saslušanju?

- Imao je određeni stepen nervoze. Imao je onu vrstu nervoze koja pokazuje da želi da se sve što pre završi, pa da nastavi svojim putem. Izgledao je kao čovek koji želi da skine teret sa sebe. Bio je u farmericama i dukserici, dozvoljeno mu je bilo da puši tokom saslušanja, palio je cigaretu za cigaretom, a kad mu je nestalo cigareta, doneli su mu iz zatvorske kantine, međutim, on ih je prvo odbio, jer su mu doneli "marlboro", a on puši "davidov"... Posle ih je ipak uzeo.

Sve vam je priznao, kao prethodno i policajcima Miletu Novakoviću i Rodoljubu Miloviću, ali je posle tvrdio da je priznanje iznuđeno, tokom suđenja je poricao da je izvršio ubistvo premijera, tvrdio je da je nevin...

- Njegovi advokati su tada podneli krivičnu prijavu zbog navodne iznude iskaza, prijavom sam i ja bio obuhvaćen, tri i po godine je trajao postupak, sve dok tužilaštvo nije utvrdilo da nema mesta gonjenju... Lično mislim da to što je Jovanović posle poricao u stvari logičan postupak u pokušaju da sebi izdejstvuje bolji položaj od onog u kojem se našao.

A da li je na saslušanju pominjao komandanta JSO Milorada Ulemeka Legiju?

- Da, Jovanović je rekao da je uvek samo izvršavao naređenja nadređenog u državnoj hijerarhiji kojoj je pripadao. O odnosima s Legijom i tome slično nije tada pričao. Inače, Legija je, imam takav utisak, tip koji je na neki način želeo da iskoristi kriminalne strukture za neko isterivanje svoje pravde. Ili je on bar tako pokušavao da to predstavi. Šta je tačno - veliko je pitanje i ko zna da li će ikad biti razrešeno do kraja.

Razgovarao sam prethodnih godina s mnogim ljudima koji su se bavili pitanjem atentata i gotovo svi su složni da je bilo velikih propusta u obezbeđenju premijera Ðinđića. Šta vi kažete?

- Gospodin Ðinđić, neposredno pred ubistvo, nije ni imao ozbiljno obezbeđenje. Tvrdim vam da klasično obezbeđenje, kakvo se primenjuje za štićene ličnosti, u tom trenutku nije funkcionisalo. Zašto - to je pitanje svih pitanja. Obezbeđenje kakvo je imao premijer nije moglo da ga sačuva - nije postojala ni teorijska mogućnost za to. A samo da su angažovali dva penzionisana pripadnika BIA da preispitaju sistem obezbeđenja premijera - Ðinđić bi verovatno i dan-danas bio živ.

Jednom ste i vi sami upitali - kako je moguće da premijera čuva obezbeđenje koje ima izveštaj iz kaznene evidencije? Pa kako je to bilo moguće?

- Jedan od njih je Milan Veruović (šef Ðinđićevog obezbeđenja, prim. nov.). Posle atentata je držao nekakve govore, a po prirodi stvari, kao deo obezbeđenja premijera, direktno snosi odgovornost za ono što se desilo. Kao deo prvog prstena obezbeđenja premijera, Veruović nije dobro radio svoj posao. Dakle, imao je posao, to jest imao je obavezu da sačuva život premijeru, to nije učinio, pa je, u najmanju ruku, nepristojno da posle svega iznosi priče i teorije ko je za sve kriv itd.

Veruović je zastupao i suludu teoriju o trećem metku tokom atentata na premijera...

- To je ona priča o „ledenom“ metku... To po zakonima fizike nije moguće, pa zato i ne zaslužuje nikakav poseban komentar.

U javnosti su proturane i teorije da nije pucano iz objekta u Aberdarevoj ulici, nego iz zgrade u Birčaninovoj...

- Evo, Sretko Kalinić (član zemunskog klana, prim. nov.) sada je objavio knjigu u kojoj priča ko je išao u Birčaninovu i kako su odustali od pucanja iz te zgrade. Tokom istrage su vršene provere i u toj zgradi i tamo ništa nije pronađeno.

Ima li političke pozadine u slučaju ubistva premijera? Inspiratore i naručioce tog ubistva i dalje ne znamo...

- Posao tužioca je bio da se bavi prikupljanjem dokaza neophodnih za krivičnu osudu. Politička pozadina tog ubistva je nešto što je moralo da bude istraženo u nekom drugom postupku, na potpuno drugi način, to nije bilo deo predmeta kojim sam se ja bavio. Ali iz lične perspektive danas mogu da kažem - da, trebalo je baviti se i političkom pozadinom, jer mnoge stvari bi sada izgledale drugačije. Ako ništa drugo, nestalo bi tema za raspravu, ne bismo se i 19 godina nakon ubistva bavili tim pitanjem.

Sutra o zemunskom klanu

Kurir.rs / Boban Karović

NE PROPUSTITE

U ČETVRTAK, 21. JULA, POKLANJAMO IKONU SVETI PROKOPIJE SA ZLATOTISKOM I MOLITVOM

Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak, 21. jula, slave dan Svetog velikomučenika Prokopija, hrišćanskog svetitelja iz 4. veka.

Iako su retke porodice koje ovaj praznik obeležavaju kao svoju krsnu slavu, ovaj svetac je od davnina veoma poštovan u našim krajevima.

Iako u crkvenom kalendaru nije crveno slovo, dan Svetog Prokopija veoma je poštovan u Srbiji. Ovaj svetitelj spada u red "ognjenih svetaca", u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija. Tradicionalno, smatra se da ovaj dan nije dobar za kupanje u rekama i drugim tekućim vodama.

Kaže se "Ni u goru, ni u vodu". Zbog činjenice da se njegovo ime pominje prilikom sklapanja bračne zajednice, u nekim krajevima se veruje da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije tada pohodi i blagosilja mladence.

Osim novopečenih bračnih drugova, Sveti Prokopije se smatra i zaštitnikom dece, a kao svog patrona slave ga kamenoresci i bunardžije.

Čitajte KURIR!