Sanja Vulić, rodom iz Dvora na Uni, je dete iz kolone, kao mala nije shvatala ljudsko zlo. Posle 27 godina kaže kaže da su njena osećanja pomešana.

Srpski narod danas obeležava 27. godina od početka hrvatske vojne operacije "Oluja" u kojoj je 250.000 Srba proterano iz Hrvatske, a više od 1.800 ubijeno i nestalo.

02:21
Hrabra ispovest Sanje Vulić: Otac je rekao majci: Imamo sat vremena da se spakujemo Izvor: Video plus 

Videoplus.rs

Vulić je rekla da je i ona dete iz kolone i podelila potresnu ispovest i sećanje na zločinačku akciju "Oluja" sa ogromnim brojem okupljenih građana.

- Poštovani, u ovom tužnom danu, moja osećanja su pomešana. Tuga i bol za rodnim krajem i dalje su prisutna. Međutim, danas ovde osećam i veliku čast prema gospodinu Vučiću i svima vama narode. Hvala šta ste došli. Ja se zovem Sanja Vulić, iz Dvora na Uni i ja sam dete iz kolone. Mora najranija sećanja su iz momenta kad počinje maltretiranje Srba koji su tad bili većinski narod u Dvoru na Uni. Plašeći se da ne doživimo sudbinu njegovog deda Laze koji je ubijen 1945. snajperom, otac nas je poslao u šumu. Potom smo doneli odluku da se vratimo i borimo se za naše ognjište. Nismo nikoga uvredili, učinili ništa nažao. Dolaskom tamo, dočekuje nas isto. Zvuk topova, bombardovana rafinerija u Sisku, pucnji. Dolazi taj 4. avgust 1995. godine. Otac rano ujutru telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i da će doći komšinica "Fićom" da nas odveze do Banjaluke. Komšinica nije čak ni vozač, nas sedmoro u autu. Krećemo put Banjaluke. Tog momenta ne znamo ništa ni o ocu, baki, prabaki. Znamo samo da su krenuli kolonom. Sećam se samo dok sam čekala i gledala u nepreglednu kolonu traktora, automobila i motokultivatora. Tek četvrtog dana stiže otac. Nas 12 u vozu dobijamo mesto za sedmoro. Otac ostaje u koloni. Puno poznatih lica u koloni, mojih vršnjaka, koji su morali voziti traktore, verujte, neki nisu znali ni bicikle voziti. Prošlo je 27 godina. U međuvremenu, Srbija nas je prihvatila, školovala i zaposlila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali Srbiju smatram svojom zemljom, Novi Sad mojim gradom. Ponosna sam na ljude koji danas vode Srbiju i vidim svetlu budućnost mojoj deci. Bitno je da se ovaj dan nikad ne zaboravi - rekla je Sanja Vulić.

(Kurir.rs)