KAD SE TUGA U DUŠU UVUČE! Radmilović: One što su nas proterali, što su mi zapalili kuću, ne mrzim, verujem, nisu znali šta rade

Dok u kući Gaja, koji je 1995. imao tek 11 godina, dogoreva sveća za sve naše mučenike iz kolone, dole u Kninu halabuka... Prolaze postrojbe, grad okićen zastavama, neke gospođe kače šahovnice po terasama u Ulici dr Franje Tuđmana

Dole u Kninu halabuka, prolaze postrojbe ulicom, za uveče sprema se koncert, grad svečan, okićen zastavama, neke gospođe kače šahovnice po terasama u Ulici dr Franje Tuđmana, u zaseoku Kolundžije u Žagroviću, u kome je do rata živeo 25 srpskih porodica sa po četvoro-petoro članova, a sada ostale tri bakice i jedan đed, i Gajo sa svoje troje čeljadi, mukla tišina. U podne se u ljutom kršu ne čuje ni zrikavac, tek miriše neka ljuta trava iz kamenjara dok sunce prži.

Gaju, dečačiću koji je imao tek 11 godina kada je s čitavim selom bežao Petrovačkom cestom, preko Banjaluke ka Srbiji, svake godine oko 5. avgusta u dušu se uvuče neka tuga, uzalud pokušava da iz glave istera sve one zvuke ostale od onog dana.

Da ne pozaboravljamo

- Sanjam noćas komšijinog konja, ogroman je bio, mi bežimo u koloni, a on sve pored nas, sve krene, pa stane - priča Gajo.

Kad god uoči 5. avgusta sednemo u pristranku više kuće ili za sofru, više ćutimo nego što pričamo.

Sve priče o „Oluji“ odavno su ispričane.

- A treba ih stalno ponavljati, da ne pozaboravljamo - kaže Gajo.

Dole u Kninu kafane pune branitelja, mnogi tek stižu, glavna proslava je danas, 5. avgusta, na Kninskoj tvrđavi podići će na jarbol ogromnu šahovnicu, dole po gradu biće nekih ljudi u crnim uniformama koji će vikati „za dom spremni“... Na stadionu NK Dinara govoriće hrvatski velikaši. Prošle godine rekli su da je „Oluja“ najveća pobeda u istoriji hrvatskog naroda.

- Dođu teška vremena, a kad dođu, najvažnije je sačuvati dušu! Duša je važnija i od glave, od života, od svega što čovek ima. Kad nemaš dušu, onda si ništa. Sećam se kad je đed 1991. slao sinove u rat, petoricu je imao, svima je rekao - „nemoj neko da je iglu doneo kući tuđu, a ako nešto nekom zapalite, slobodno se kući ne vraćajte“ - prepričava mi Gajo dok, svako sa svojim mislima, gledamo Knin. Dole u kotlini pod Kolundžijama sveća za mučenike iz kolone dogoreva ispod ikone Svetog arhangela Mihaila.

Ispod zaselak, ruševina do ruševine, sve zaraslo u drač, ponegde iz zelenila štrči poneka eksplozijom razvaljena betonska greda, tek poneka kuća obnovljena, od ono četvoro, tri bakice i jednog đeda, u podne, na pripeci, nema ni traga ni glasa. Sklone se verovatno kad u tesnim sokacima ugledaju strance.

- One godine, sad ko da gledam, sve rodilo i obrodilo se, nemamo kud rod da sklonimo, ovce i koze se bliznile, i krave, kuruzi poneli kao nikad, znali smo da će neka nevolja biti, samo što nismo znali šta - priča Gajo.

Plač majke

Slike su se, nastavlja, izgubile iz glave za ovih godina, ostali samo zvuci. Rika krava, rzanje konja, lavež pasa puštenih s lanca, plač majke, kuknjava po selu...

U kući, na zidu, pored gusala, u drvorezu slika Gajovog đedovog đede đeda. Radmilovići su u ovom kraju od 1580, tako knjige kažu, ginuli u Galiciji u svoje vreme, bili vučari, jednom, kad su pokušali da im otmu tu titulu, bilo šest-sedam mrtvih za čas.

- Kad smo krenuli 4. avgusta 1995, u kola smo stavili sablje i kubure, stare nošnje, ikonu i kandilo smo ostavili, jer, kad iz kuće odneseš ikonu i kandilo, onda se nećeš vratiti, a mi smo znali da ćemo se vratiti - svake godine Gajo mi ispriča istu priču.

Svoji na svome

U Srbiji je svake noći sanjao zavičaj, one svoje njive i livade, sve dok se nije vratio. Kad se vratio kući, tri noći i tri dana nije spavao od uzbuđenja, samo hodao po onim njegovim livadama.

Nije iz glave mogao da izbaci sliku đeda kad je, onako sed, skinuo kapu, klekao i poljubio kućni prag, pa krenuo da spasava glavu sebi i čeljadima, isto kao i 1941.

Pre „Oluje“ u Kninu je bilo 80 odsto Srba, sada ih je manje od 20. U Gajovim Žegarima bilo je 2.700 Srba, sada ih je manje od 300. Isto je i u Plavnom, srpskim selima oko Drniša.

Kada su se posle sedam godina vratili kući, Gajo i đed Đorđe zatekli su kandilo na zidu i ikonu ispod, prislonjenu uz zid, cela kuća izgorela, samo taj deo nije.

Gajo sad svojoj deci, ima ih dvoje i treće je na putu, uveče pred spavanje priča priče o Janković Stojanu, o boju na Vučjem dolu i o Starina Novaku. Isto onako kako je njemu đed Đorđe, u zimske dane, kad je bura, čitao junačke pesme o hajducima i srpskim junacima.

- Poštujem hrvatsku državu i hrvatsku vlast, ne mogu da lažem, asfaltirali su nam put u selu, napravili rasvetu, decu učim da svoje vole, a da tuđe poštuju, i šta ću ja drugo. A one što su nas proterali, što su mi zapalili kuću, ne mrzim. Verujem, nisu onog dana kada su palili moj dom znali šta rade - kaže Gajo.

Jeste, upravo tako. Ni slova mržnje nikad ne izgovori. Ni za koga.

Posle, kad sam ponovo prošao kroz Knin, sve je bilo spremno za veliku proslavu, na terasama i na ulicama još više zastava, atmosfera je bila još svečanija. Kod Gaja, u kući, dogorevala je sveća za one mučenike iz kolone.

NE PROPUSTITE DANAS DVA POKLONA U KURIRU! DOBIĆETE METALNU LJUŠTILICU plus dodatak TV Ekran

Dnevne novine Kurir i ovog petka poklanjaju svim čitaocima dva poklona. Dobićete – metalnu ljuštilicu plus dodatak TV Ekran.

Metalna ljuštilica je kuhinjski alat koji ćete koristiti svakodnevno za bržu i lakšu pripremu ukusnih jela!

Ovo je proizvod koji je neophodan u svakoj kuhinji. Veoma lako se koristi.

Sve ono što vam je predstavljalo napor kad je priprema hrane u pitanju i trošilo vam vreme, sada može biti olakšano i ubrzano upotrebom ljuštilice.

Sada bez problema i za veoma kratko vreme možete oljuštiti krompir, kivi, krastavac, jabuke, šargarepu, tikvice i ostalo voće i povrće.

U dodatku TV Ekran pročitajte:

Teodora Dragićević: Gluma širi um i dušu

Iako ima samo 21 godinu, ova umetnica privodi kraju studije glume, tokom kojih je u važnim serijama i predstavama tumačila likove čuvenih klasika Gorkog, Bore Stankovića, Tolstoja i Ćosića

Ljubinka Klarić: Serija “Klan” je važna za decu koja u Srbiji gledaju krimi-žanr

Nenad Jezdić: Gledaoci vole “Kamiondžije” jer u njima prepoznaju svoju sudbinu

Čitajte KURIR!

Kurir/Zoran Šaponjić