ŠEF DELEGACIJE EU U BEOGRADU EMANUELE ŽIOFRE EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Dijalog Beograda i Prištine je jedini način da se reše pitanja

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Emanuele Žiofre kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir, komentarišući poslednje tenzije između Beograda i Prištine, te sastanke na najvišem nivou, da je dijalog između dve strane jedini način da se reše otvorena pitanja.

Od početka rata u Ukrajini EU pojačava pritisak na Srbiju da uvede sankcije protiv Srbije, mnogi tumače da proces pristupanja EU ima nove uslove za ulazak Srbije, posebno u pogledu njenih odnosa sa Rusijom... Da li je to slučaj?

- Srbija je tražila da pristupi Evropskoj uniji kao izraz svoje suverene volje i strateški cilj. Zemlje članice EU su se složile da rade sa Srbijom ka tom cilju, te EU podržava Srbiju u procesu, uključujući i tehničku i finansijsku pomoć. No, postoje jasni uslovi za svaku zemlju koja nastoji da se pridruži EU i oni nisu drugačiji za Srbiju u odnosu na druge zemlje. Nisu se promenili. To znači da Srbija treba da se uskladi sa onim što su se države članice EU zajedno dogovorile i same učinile, kao i da normalizuje odnose sa Kosovom.

Proces je veoma transparentan. Svake godine EU predstavlja javnosti celokupnu analizu procesa u svom godišnjem izveštaju. U svim pregovaračkim poglavljima svako može da vidi stanje stvari, šta se događalo u prethodnih 12 meseci i čemu Srbija treba da dâ prioritet kako bi ubrzala pristupni proces. Kada se postigne napredak, otvaraju se klasteri. Tako su prošlog decembra države članice EU odlučile da otvore pregovarački klaster 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju, sa četiri poglavlja. To se dogodilo nakon što je EU prepoznala dovoljan napredak u usklađivanju sa EU u relevantnim oblastima, prevashodno u vladavini prava.

Ruska agresija na Ukrajinu je svakako stavila u prvi plan agende pitanja spoljne i bezbednosne politike, ali usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU jeste i uvek je bilo je deo procesa pristupanja. Prošle godine je Srbija uložila napore da poveća usklađenost svoje spoljne politike sa EU. U kontekstu brutalne ruske invazije na Ukrajinu, koju Beograd, kao i Brisel, vidi kao kršenje međunarodnog prava, Srbija se pridružila nizu važnih rezolucija, kao, na primer, na Generalnoj skupštini UN i drugim međunarodnim forumima. Mi to svakako jasno pozdravljamo. Ipak, ukupno gledano, beleži se znatan pad u usklađivanju sa stavovima EU. Zato podsećamo Srbiju da u cilju napredovanja u pristupanju mora dodatno da se uskladi sa politikama EU, uključujući tu i spoljnu politiku i sankcije.

To nije pritisak, već deo procesa koji je Srbija tražila i prihvatila, što su potpuno normalna očekivanja i to je dobro znano svim relevantnim srpskim zvaničnicima sa kojima stalno vodimo dijalog.

Izjava predsednika Hrvatskog sabora Gordana Jandrokovića da će Hrvatska iskoristiti pregovore sa EU da pošalje poruku Srbiji da se neće tolerisati optužnice protiv hrvatskih pilota koji su optuženi da su umešani u ubijanje srpskih civila u operaciji "Oluja" 1995. godine u Beogradu se posmatra kao ucena kojom Hrvatska ima moć da blokira pristupanje EU ako Srbija uradi nešto što joj se ne dopada - čak i ako traži pravdu.

- Ne slažemo se. Jasno je da su dobrosusedski odnosi deo procesa pristupanja EU. Nije lako rešavati nasleđe iz prošlosti kada se toliko tragedija dogodilo i one su još sveže. Sve uključene strane treba da ih rešavaju putem dijaloga i saradnje. Videli smo to drugde u regionu i u EU, za koju je, kao što znate, pomirenje bilo pokretač njenog osnivanja. U našem kolektivnom interesu je da pronađemo zajedničko razumevanje i rešenje. U okviru pregovaračkog poglavlja 23 o vladavini prava od Srbije se očekuje da se uključi u sadržajnu regionalnu saradnju i dobre susedske odnose u rešavanju ratnih zločina kroz izbegavanje sukoba nadležnosti i obezbeđivanje procesuiranja ratnih zločina bez diskriminacije. Sva nerešena pitanja u tom pogledu moraju potpuno da se reše.

Šta je sa sankcijama EU protiv srpskog uvoza ruske nafte, to će Srbiju dovesti u energetski veoma tešku situaciju.

- EU apsolutno nema sankcija protiv Srbije. Od 1. novembra postojaće skoro potpuna zabrana prekomorskog uvoza ruske sirove nafte u EU. Činjenica je da Rusija generiše ogromne prihode od svojih naftnih resursa, novac koji se koristi za nastavak vojne agresije. EU želi da spreči Rusiju da koristi te prihode za finansiranje rata, izazivanje dodatne štete Ukrajini, ratne zločine i ubijanje civila, uništavanje prinosa i izazivanje globalne gladi.

Sankcije EU protiv Rusije su ciljane i proporcionalne. Ipak, one nose ogromnu cenu za građane EU, jer i mi sami zavisimo od ruske nafte. Ali to je cena koju vredi platiti za slobodu i mir.

Da, to utiče na Srbiju pošto nafta koju Srbija uvozi dolazi preko EU. Uvoz iz Rusije je i pre rata bio znatno manji od uvoza, na primer, iz Iraka. Tržišta su fluidna i alternativni izvori nafte očito dostupni. Nasuprot tome, kada smo videli da će srpski interesi i potrebe biti negativno pogođeni i da nema dostupnih alternativa, preduzeli smo mere. U aprilu smo promenili propis da bi srpska kompanija NIS - koja je u većinskom ruskom vlasništvu - mogla i dalje da uvozi i prerađuje naftu.

Šira slika je da radimo sa Srbijom na smanjenju i ukidanju prevelike zavisnosti od ruskih energenata, na primer, izgradnjom gasnog interkonektora sa Bugarskom, kako bi Srbija mogla da ima pristup alternativnim rutama i dobavljačima, slično onom što radimo u EU. To je strateški cilj, koji će koristiti Srbiji i srpskim potrošačima. Rusija je u međuvremenu u više navrata pokazala svoju nepouzdanost kao izvor uvoza energenata.

Kako vidite perspektivu dijaloga Beograda i Prištine nakon razgovora na visokom nivou prošle nedelje u Briselu?

- Citiraću visokog predstavnika EU Borelja: nažalost, prošle nedelje nije postignut dogovor, ali to nije kraj priče. Proces se nastavlja, dijalog Beograda i Prištine je jedini način da se reše pitanja i lideri su se dogovorili da nastave zajedno da rade. Specijalni predstavnik EU Lajčak je bio ranije ove nedelje u Prištini i Beogradu i pokazao punu posvećenost EU u posredovanju u dijalogu radi pronalaženja sveobuhvatnog i obostrano prihvatljivog rešenja. Podsetio je da svi sporazumi iz dijaloga moraju da se sprovedu, uključujući i Sporazum o slobodi kretanja iz 2011.

Boban Karović