TITO OBEĆAO STVARANJE VELIKE ALBANIJE: Tajna dokumenta otkrila šta se događalo na KiM odmah nakon rata MARŠAL NAS SKUPO KOŠTAO

Nova vlast nakon Drugog svetskog rata odmah se suočila sa težnjom Albanaca da se otcepe od zajedničke države i pripoje Albaniji!

Albanci koriste ovaj momenat i napadaju partizane sa više strana.

- Odmetnička grupa pod komandom Šabana Poluže sukobljava se sa jedinicama NOVJ na planini Čičavici dok druga grupa napada partizanski bataljon potisnuvši ga ka Kosovskoj Mitrovici. U cilju slamanja pobune Josip Broz Tito donosi odluku da se na KiM 1945. uvede vojna uprava. Do odlučujućeg sukoba s grupom Šabana Poluže došlo je u Drenici gde je likvidirano oko 3.000 pobunjenika. Posle toga preostale odmetničke grupe pokušavaju da se održe u pojedinim delovima Kosova nastojeći da se prebace u Grčku ili Albaniju - navodi se u dokumentu Ozne.

Opisano je i delovanje separatističkog pokreta podržanog iz Tiran.:

- Zavođenjem vojne uprave na KiM uspostavljen je donekle poredak vlasti i sprečeno nasilno delovanje odmetnika u ostvarivanju ideje takozvane velike Albanije. Separatistički pokret, podržan iz Tirane, odlučuje da likvidira Miladina Popovića, političkog sekretara Komunističke partije Jugoslavije. Haki Taha, učitelj iz Đakovice, član ilegalne organizacije, ubija Popovića, a potom izvršava samoubistvo. U cilju pacifikacije albanskog stanovništva Tito započinje masovnu integraciju Albanaca u institucije vlasti i partijske strukture - piše u izveštaju.

Ranković upozoravao na krvoproliće

O delovanju albanskih separatista na KiM opširno piše u svojim izveštajima i načelnik Ozne Aleksandar Ranković:

- Zbog specifičnosti situacije i uticaja Albanije na albanski živalj na Kosovu, napravljen je opširan plan akcije za sređivanje prilika na tom području. S tim planom bio je upoznat CK i u potpunosti se s tim složio. Krenulo se u akciju. Sakupljeno je 27.000 pušaka, nekoliko hiljada mitraljeza, revolvera, bombi, bacača, pa čak i dva topa. Poznato je koliko je živalj na Kosovu privržen oružju, pa je i jasno na koje su sve akcije organi unutrašnjih poslova prilikom ove akcije nailazili. Paralelno s našom akcijom, albanska obaveštajna služba je želela to raspoloženje stanovništva da iskoristi, pa je i ona pojačala svoju aktivnost, ubacujući veći broj špijuna, a i vrbujući živalj na Kosmetu da stvara atmosferu da ih tamo progone i terorišu - piše Ranković.

Izneo je i svoje viđenje daljeg delovanja:

- Lično smatram da ne treba biti sentimentalan, da oni svi, manje-više, naginju Albaniji, da su dobrim delom pod njihovim uticajem i da treba voditi politiku nepopuštanja, tj. politiku čvrste ruke jer u svakom drugom slučaju neminovno bi došlo do krvoprolića između Albanaca, s jedne, i Srba i Crnogoraca, s druge strane. Jedino se takvom politikom na Kosovu može uspeti. Svaka druga je pogrešna.

Ranković se osvrnuo i na demonstracije koje su izbile na Kosmetu.

- Do toga je moralo doći jer uticaj Albanije i njihove mreže je toliki na albanski živalj na Kosmetu da oni žele otcepljenje od Srbije i pripajanje Albaniji - navodi Ranković.

Plan propao zbog Staljina

Postoji i činjenica da je Josip Broz Tito još 1945. i 1946. godine u intervjuima stranim medijima otvoreno govorio da će autonomna oblast Kosovo i Metohija biti pripojena Albaniji. Tako na pitanje novinara Asošijeted presa šta će biti s ovim delom Srbije Broz odgovara:

- Zavisi kakav će režim biti u Albaniji. Ako dođu komunisti na vlast može biti pripojeno Albaniji.

Enver Hodža je u svojim uspomenama naveo da mu je Tito krajem juna 1946. godine obećao da će Kosovo i druge krajeve Jugoslavije gde žive Albanci ustupiti Albaniji čim se stvori balkanska federacija. Edvard Kardelj je prilikom posete Moskvi 1947. najavio Staljinu da će KiM biti ustupljen Albaniji. Taj plan nije ostvaren zbog rezolucija Informbiroa.

Autonomija još od 1945. godine

Na dan 10. jula 1945. godine formirana je Autonomna kosovsko-metohijska oblast (skraćeno AKMO). Status autonomne pokrajine dobila je 9. aprila 1963. godine donošenjem novog ustava Jugoslavije pod zvaničnim nazivom Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, a usvajanjem Ustavnog zakona 24. februara 1969. preimenovana je u Socijalističku autonomnu pokrajinu Kosovo.

Ustavnim amandmanima iz 1968. i Ustavom iz 1974. pokrajina je stekla punu ustavnu i zakonodavnu autonomiju čime je faktički dobila status federalne jedinice u okviru SFRJ.

Nimalo slučajno 1969. godine ime srpske pokrajine je prepolovljeno. Iz njenog naziva izbačena je Metohija samo zato što podseća na njeno poreklo - srpsko crkveno imanje.

- Političko rukovodstvo Srbije, koje je predvodio predsednik Centralnog komiteta Srbije Petar Stambolić, prepustilo je da se o imenu AP Kosova i Metohije odluči u pokrajini - govorio je ranije publicista Pero Simić.

(Kurir.rs/Republika)