ŠOK ISPOVEST JOVANA OTAŠEVIĆA: Vuk Drašković je radio za DB! Beli i Giška su mu pomogli kad je bilo najteže, a ON IH JE IZDAO

To što Vuk Drašković priča da je Dorđa Božovića Gišku i Branislava Matića Belog u Srpski pokret obnove (SPO) dovela Državna bezbednost (DB) sramota je nehrišćanski. Giška, Beli i ja smo bili simpatizeri SPO, ali tek na njihovo insistiranje smo postali članovi stranke. Pomagali smo na sve načine, pa i finansijski. Drašković se sad pere, on je taj koji je sarađivao sa DB. Giška je stalno govorio: "Razlika između nas i ovih političara je što oni više vole kriminalce nego što mi volimo."

Drašković je napisao memoare, a pojedini mediji objavili su delove iz knjige, uključujući i pomenute navode o Giški i Belom. Evo šta je napisao Drašković:

- Prišao nam je u leto 1990, s nalogom vojne tajne službe da se probije u vrh stranke i da bombastičnim antimiloševićevskim govorima zadobije, pre svega, moje poverenje. Uspeo je. Uspeo je i da, uz moj blagoslov, za zlu ne trebalo, prikupi i neke žestoke momke. Pitao sam se: "Koliko li je još Udbinih agenata i žestokih momaka u stranci i oko mene?" Dorđe Božović Giška mi je priznao da je i njega i Belog Udba uputila u SPO, sa zadatkom da mi se približe i čekaju instrukcije. Kad smo ušli u SPO, već smo bili za SPO, a tebe smo Čiča zavoleli čim smo te upoznali - rekao mi je Giška - piše Drašković i dodaje:

- Zato što te volimo, odali smo ti, evo, službenu tajnu, raskinuli s njima i postali, i Beli i ja, njihova meta i neprijatelji.

Istina je, međutim, tvrdi Otašević, potpuno drugačija.

- Zakleo sam se svojoj deci da više neću da pričam, ali morao sam da dođem jer su moji drugovi, koji su dali živote, mrtvi i ne mogu da se brane. Giška je bio sportista, živeo je kako je morao, otišao u inostranstvo i kao mlad pravio neke stvari... Stalno je govorio kad se vratio: "Ja se stidim nekih delova svoje pro- šlosti." Međutim, on je 1983. strpan nevin u zatvor od DB, odavde, insistirali su jer je on, kao mlad, radio neke idiotske stvari za njih... Kada je video koje je zlo ta Udba, bukvalno im je objavio rat - seća se Otašević, kao i da je i Beli video te stvari, vratio se, zasnovao svoj biznis.

On je, dodaje, bio iz treće priče - magistar ekonomije, ali je odrastao na Voždovcu s Giškom i Belim, te su se držali zajedno.

- Stiže ta 1989, Giška dolazi iz zatvora i mi, bukvalno, nismo bi- li opsednuti Draškovićem, nego je on pričao ono što smo mi hteli da čujemo. Mi smo bili simpatize- ri, pomagali bismo, ali oni su nas pozvali, insistirali su iz SPO da im se priključimo. Oni tad nisu imali da plate neku salu, bio je to novembar 1990, pred izbore, i pokojni Beli uzme i plati zakup sale. Prošli su ti izbori kako su prošli, oni su izgubili, i Giška kaže: "Sad treba da pomognemo kad su izgubljeni izbori." Svi se razbežali i mi ko ludaci tu uskočimo. Pazite, Drašković razbijen totalno, nema više nikog, vozio nekog keca razdrndanog i Beli mu kaže: "Kako, bre, obećavaš ljudima bolju budućnost, evo ti..." I Beli mu da tri BMW. Da ideš ko ekipa, da vide da si ozbiljan - seća se Otašević i ističe da je Beli bio čovek koji je ozbiljno zarađivao, nekad i do 50.000 maraka dnevno.

Doktor nauka

Prema Otaševićevim rečima, s ove distance, siguran je da su ih Draškovići samo iskoristili.

-Najtragičnija stvar je što Drašković nikad nije pitao šta je s decom - sinom koji je ostao iza Belog, koji je bio beba kad mu je otac ubijen, i ćerkom, koja je ostala iza Giške. Sin Belog se danas bavi biznisom, a Giškina ćerka živi u Italiji, ona je doktor nauka, kasnije joj je majka poginula u saobraćajnoj nesreći njeno školovanje je finansirao Brano Mićunović - navodi Otašević.

Govor vladike Atanasija

Kako kaže Otašević, vladika Atanasije je na Giškinom grobu objašnja- vao razliku između kriminalaca i komunista.

- Atanasije je držao govor i rekao: "Postoje levi i desni razbojnici, desni kao ti, koji urade nešto loše u životu, a koji posle operu grehe, i levi, komunisti, koji se nikad nisu pokajali.“ A Drašković sad gura ovu priču, da je njega, Gišku, Udba dovela do njega, pazite, koliko je to morbidno, a oni su svesno dali živote - ističe sagovornik.

Za prevoz Giškinog tela uzeli 3.000 maraka Prevoz Giškinog tela s ratišta debelo je naplaćen, otkriva naš sagovornik.

- Giška je donet, kad je poginuo, u krvavom ćebetu, a naši zemljaci, za koje je išao da pogine... naplatili su 3.000 maraka da bi ga dovezli. E, to je to prokletstvo koje mi vučemo - ističe Božovićev nekadašnji prijatelj.

(Kurir.rs/S. telegraf)