CEO 12. MART JE FALSIFIKAT, NEKE VOĐE KLANA SU STRELJANE: Đinđićev telohranitelj o misteriji TREĆEG METKA: Na nas je pucano 3 puta

Šta je posle smrti Đinđića ostalo od njegove politike? To je samo jedno od pitanja koje postavlja knjiga "Treći metak“, svedočenje Milana Veruovića, telohranitelja Zorana Đinđića o 12. martu.

Ova knjiga je kako kaže, njegovo svedočanstvo o tom događaju i o svemu što je preživeo 12. marta. Veruović je kazao da se sa Đinđićem upoznao na ulici, na protestima 1996/1997. godine.

"Imao sam grupu ljudi sa kojima sam trenirao i bavio se sportom, ali su me paralelno interesovala i sva ta društvena dešavanja, od devedesete pa naovamo. Mi smo ta generacija sedamdesetih koje je zakačio i rat i sve što se dešavalo, pa sam budno sve to pratio i interesovalo me je. Bio sam učesnik i protesta 9. marta. Bilo je prilike da ga upoznam, jer sam bio blizu ljudi koji su tada činili opozicionu elitu i tako sam upoznao i njega. On je mene našao. Da budem krajnje iskren, u sve to sam ušao sa simpatijama prema SPO, ja sam bio sa te strane", kazao je Veruović Bošku Jakovljeviću i Aleksandri Jeftanović.

"Ako smo iskreni u nekoj nameri, onda ne mislimo na ličnu žrtvu i ne razmišljamo kako sve može na nas da se odrazi. Zoran je bio posvećen svom putu i idealu, i na kraju je zbog toga stradao".

Veruović je govoreći o svojoj knjizi, odnosno dokumentima sa suđenja u kojem je učestvovao, istakao da ni danas, gotovo 20 godina od 12. marta 2003. mnogi nemaju interesovanja za taj tragičan događaj.

"Mi nemamo istinsku svest o tome šta se to desilo i ko je ubijen. Koji su motivi bili da se to dogodi. Posledice su sva ova previranja danas i sloboda bilo koga da se pozove na njega, da ga simbolizuje, da od njega pravi sveca. Nemamo taj istinski osećaj, dubinski, nego svako gleda da sebe ispromoviše. I onda su političarima puna usta Zorana, a nigde istine o Zoranu i o njima samima. Nisam u kontaktu ni sa kim od njih", rekao je Milan Veruović.

Sistem ne funkcioniše

Veruović je istakao da je i sam stradao tog 12. marta 2003. godine.

"Ja sam žrtva svega toga, kroz proces suđenja, dokumentaciju, dokaze o Zemunskom klanu... Klanova uvek ima i biće ih, ali organizovanog kriminala bez države nema i time sam se bavio i u knjizi i poslednjih 20 godina. Stalno govorimo o tome da sistem ne funkcioniše, a odakle nam onda pravo da bez sumnje poverujemo da je taj sistem koji je jednog čoveka ubio dao pravo objašnjenje o njegovom ubistvu. A s druge strane imamo nelogičnosti koje su i danas tu i koje jasno ukazuju na propuste koji su se desili i na benefit koji su mnogi izvukli iz toga.

Pripisuje im se pravo da budu naslednici politike i vizije Zorana Đinđića. Činjenice i dokazi izneti protiv njih stavljeni su ispod tepiha, i niko za to nije odgovarao. Napisao sam knjigu od 450 strana, jer je 12. mart najvažniji trenutak moderne srpske istorije. Da li je Zorana neko voleo ili nije, i kakav je on bio, to nije važno. Ubijen je premijer i desila se tektonska promena u državi, a ostali smo u tome da samo patetišemo i patimo.

Pitamo se stalno kako bi bilo da je preživeo, a pravo pitanje je - zbog čega nije preživeo? Ova knjiga postavlja ta pitanja. Možemo sve da rasvetlimo ako svi preuzmemo odgovornost. Da vidimo u nadležnostima ko je i zbog čega napravio propuste. Imam potpuno drugu tvrdnju o 12. martu.

Suđenje

Milan Veruović rekao je da mu je glavni motiv svih ovih godina bilo sve što je saznao tokom suđenja.

"Politika i politikanstvo okupirali su pravo, sud i pravdu. Moj osnovni motiv je bio da dođem do istinitih podataka. Ulaskom u to i uvidom u dokumentaciju i posredstvom razgovora, kao i svime što se desilo u tom sudskom procesu koji je trajao godinama, moj motiv je bio samo veći jer sam nailazio na ogromne propuste i rupe. Tako je bilo od početka do kraja. To tako ne može da prođe i to se tako neće završiti, ja sam siguran u to, ali da li smo mi društvo koje će dopustiti da tek neke nove generacije, posle nas saznaju istinu, to je pitanje", kazao je Veruović danas u emisiji "Kec na jedanaest“.

Sakrili su suštinu, razloge i motive ovog događaja. Motiv da se on skloni je motiv da se skloni čovek koji je energijom, radom i vizijom na drugačiji način pristupio rešavanju problema u društvu, a ti problemi su bili veliki. Ratovi, ratni profiteri, politikanstvo, ulazak stranih interesa nakon 2000, globalnih... Mi smo bili kamen u tuđoj ruci, krpene lutke kojima je neko upravljao. Izdaja se desila odmah nakon 5. oktobra i razočarenje, a s druge strane sistem koji smo srušili ostao je obezglavljen ali jak i postojan, i nije ga bilo lako skloniti. Ta pomoć koju smo dobijali sa strane uvek je bila maćehinska pomoć.

Motiv ubistva nije bio Hag

Veruović je danas na televiziji K1 kazao da ono što se tvrdi, da je motiv ubistva bio strah da će pripadnici JSO završiti u Hagu, nije tačno.

"Oni su rekli da se ta grupa organizovala da bi sprečila odlazak u Hag, a to nije motiv. Činjenice su to dokazale, jer niko iz te jedinice nije procesuiran u Hagu nakon ubistva Đinđića. Dvojica vođa tog klana su streljani pod misterioznim okolnostima, to je sve falsifikat. Ceo 12. mart je falsifikat, od A do Š. Drugi deo grupe je osuđen, oni su u zatvoru. Ali, priznanje mora da se potkrepi činjenicama i dokazima, a kada materijalni dokazi, tragovi i činjenice ne mogu da se dovedu u vezu sa vašim priznanjem, onda je veliko pitanje koliko je sve verodostojno. Četvorici ljudi iz te organizovane grupe dat je status zaštićenih svedoka. Morali su nešto da kažu da bi tu grupu priveli pravdi i zakonu, ali to se ne podudara sa onim što živimo danas", rekao je Veruović.

Dejan Milenković Bagzi je ispričao u tom sudu da je Čedomir Jovanović učestvovao u otmici Miroslava Miškovića, da je učestvovao u puštanju "Zemunaca“ iz zatvora, da je bio okosnica i instrument u instutuciji kriminalnog klana preko kojeg su kao u Meksiku rešavali svoja pitanja na ulici i monopol u trgovini narkoticima. Ucenjivajući ga i ko zna čime su sve služili. Ako to kaže zaštićeni svedok, kome je država dala poverenje - ili je tačno to što govori pa ćete da postupate po tome ili ćete misliti laže. A ako je to slagao, zašto je sve što je rekao pre uzeto kao istinito. U tom postupku ništa nije istinito.

Treći metak

O teoriji trećeg metka odavno se govori, a to je i naslov Veruovićeve knjige.

Na nas je tog dana pucano tri puta. Prvim metkom je pogođen premijer, drugim ja, a treći metak je rikošetirao i pogodio je zid zgrade. Materijalni tragovi na licu mesta dokazali su to, jer je nađeno parče, zrno metka na kojem nije pronađen biološki trag da je metak prošao kroz moje ili telo premijera. Nakon atentata balon koji je popunio medijski prostor naduvan je iz kancelarije Vlade koja je bila nekada Biro za komunikacije. Razvučen je politički kišobran, i društvo koje se našlo u strahu i beznađu bilo je povodljivo. Tog istog 12. marta pripadnici obezbeđenja i svi akteri rekli su sve isto što vam i ja govorim. I o tom trećem metku, da je na nas pucano tri puta. To tvrdi i Žarko Popović i to nije nešto što je rečeno kasnije, naknadno. Ne. Činjenice su tu od prvog trenutka", kazao je Veruović u emisiji "Kec na jedanaest“.

Bio sam sam

Veruović je kazao da ne može da se pomiri sa činjenicom da se istina ne utvrdi.

"Izneli smo dokaze i činjenice. Nije nemoguće da u jednom trenutku društvo smogne snage da rešimo ovo. Knjiga je objavljena u četiri izdanja, u 20.000 primeraka. To je dokument, nije to knjiga, to je svedočansto o događaju, iz suda. Suđenje je bilo javno, a ja sam u toj sudnici bio sam. Obraćam se ljudima od kojih sam očekivao da budu tu sa mnom, pre svega iz Demokratske stranke, ljudima koji su bili blizu nas. Da budu tu i da slušaju, da postavljaju pitanja, da traže objašnjenja... Ali, toga nije bilo. Ostao sam usamljen, ali nikada činjenično demantovan, i to je moj motiv.

Sada je u penziji

Na pitanje Aleksandre Jeftanović čime se danas bavi, Milan Veruović je rekao:

"Ja sam sada penzionisani pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Mladi penzioner. Mene su sklonili jer im se moglo. Siguran sam da ima dovoljno dokaza i činjenica koje nismo utvrdili, a koje moraju da se utvrde. Bezbroj stvari je ostalo nejasno, a presudom je zapečaćeno to da nismo dobili istinu. Radim sinopsis mojih sećanja i nadam se da će to zaživeti kroz filmsku industriju"

O sinu Mihajlu (Vojažu)

Na pitanje Aleksandre i Boška koliko je ponosan na sina Mihajla koji ima sjajnu rolu u aktuelnoj seriji „U klinču“, a usto je već neko vreme i velika muzička zvezda, Milan Veruović kazao je:

"Mi smo presrećni, Mihajlo živi svoj san. On se još u gimnaziji opredelio i rekao nam da želi da se bavi umetnošću. Bio je društveni smer i mene i suprugu je to zateklo, ali smo ga podržali. I to je važna poruka za sve roditelje – da dete razumete, da s njim odrastate, da ga poznajete i podržite, jer svako ima svoj put. Polako se uklapam u sve to sa njim, a tada, na početku, to mi je bilo potpuno strano. Imali smo prijatelje na Fakultetu dramskih umetnosti koji su s nama i sa Mišom razgovarali. Fetiju Dautoviću, mom velikom prijatelju, kao čoveku iz te branše dali smo potpuno poverenje. Rekao nam je da je Mihajlovo iskustvo u industriji nešto što ukazuje na to da ima potencijal i da može to da iznese.

Upisao je audio-vizuelnu produkciju i prve dve godine mu je išlo jako dobro. Bio je od boljih u toj klasi ali je paralelno sa tim radio i na muzici koja mu je donela popularnost i to ne baš malu. I sada je počeo da nosi oba zajedno, a mi smo zadovoljni i presrećni. Bili smo na putu za vikend zajedno i propustili smo epizodu serije "U klinču“ u petak, pa sam je juče pogledao dvaput. Drugi sin studira pravo, posvećen je tome maksimalno i takođe je jako dobro dete. Uvek sam im govorio da ako imate dovoljno svesti o tome šta želite, morate biti svoji da biste bili srećni. Radite ono što volite da biste mirno uveče legli i ujutro ustali iz kreveta", kazao je Veruović na K1 televiziji.

Kurir.rs/K1/Mondo