Zemlje širom planete suočavaju se sa upornim ekonomskim teškoćama. Prekidi trgovinskih lanaca i lanaca snabdevanja kao posledica pandemije kovida 19, rat u Ukrajini i ekstremni vremenski uslovi doveli su do rasta cena hrane i energenata. Inflacija alarmantno raste u mnogim zemljama, a privredni rast usporava. Kreatori politika širom sveta suočavaju se s teškim izazovima i kompleksnim kompromisima.

Potrebno je da očuvaju fiskalnu održivost i obnove ekonomske rezerve istrošene tokom pandemije, ali i da se pobrinu za najugroženije, koji osećaju udar visokih cena hrane i energenata. S približavanjem zime, zemlje u Evropi užurbano nabavljaju energente da bi domovi bili topli, a fabrike radile. U tako izazovnim okolnostima, urgentnost aktivnog povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije, veće efikasnosti korišćenja resursa i udaljavanja od energetski intenzivnih industrija koje emituju štetne gasove veća je nego ikada.

Izgledi za rast

Svetska banka očekuje da globalni ekonomski rast uspori na 2,9% u 2022, sa 5,7% u 2021. Srbija, kao mala i otvorena privreda, oseća uticaj globalnog ekonomskog usporavanja. Za Srbiju u 2022. godini projektujemo ekonomski rast od 3,2%, nakon ekspanzije od 7,4% u 2021. Srbija jednako oseća i efekte rastuće inflacije: Narodna banka Srbije očekuje inflaciju od skoro 14% u trećem kvartalu ove godine.

Veće cene energenata stvaraju pritisak na bilanse tekućih plaćanja zemalja uvoznica širom sveta. Srbija je, takođe, pogođena. Njene kompanije su platile izuzetno visoku, tržišnu cenu uvoza struje i gasa. I dok je država finansijski pomogla ove kompanije, do sada je samo delimično prevalila dodatne troškove na potrošače.

nicola-pontara--wb-serbia-ob-05.jpg
Foto: Svetska banka

Ublažavanje efekata energetske krize ostaje najveći izazov za novu vladu. Srbija je ušla u sadašnju krizu sa snažnom makroekonomskom pozicijom, ali fiskalni prostor je ograničen. Kratkoročne mere podrške domaćinstvima, ali i malim i srednjim preduzećima treba da budu ciljane, vremenski ograničene, u potpunosti uključene u budžet i transparentne.

Uprkos pritiscima, ključno je da kreatori politika ne izgube iz vida strukturne reforme koje bi podstakle potencijalnu stopu rasta Srbije na srednji rok, uključujući korake ka povećanju tržišne konkurencije, reformu državnih preduzeća, podizanje ljudskog kapitala i produktivnosti i poboljšanje efikasnosti javne potrošnje.

Zelena Srbija

Obezbeđivanje dugoročnog rasta i otpornosti takođe zahteva da zelena agenda bude u centru pažnje kreiranja politika. Zemlja može da uradi više na podizanju energetske efikasnosti i smanjenju uticaja zagađenja na zdravlje građana i životne sredine.

Oslanjanje na braon industrije nosi rizik usporavanja puta Srbije ka EU, otežavajući pristup finansijskim sredstvima, kreirajući trgovinske barijere, ograničavajući usvajanje savremenih tehnologija uz izostanak rasta produktivnosti. Prelazak na zelene industrije bio bi koristan u svim ovim aspektima.

Takođe, doprineo bi strukturnoj transformaciji privrede kroz usvajanje novih tehnologija i znanja. Sve ovo zahteva mere za "pravednu tranziciju" za radnike i zajednice koji zavise od zagađujućih industrija.

Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, čiji je cilj klimatski neutralna planeta do sredine ovog veka. Vlada je nedavno objavila dopunjeni Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma, uz obećanje da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte do 2030. godine za 33,3% u poređenju sa 1990.

Prateći planovi i strategije su u pripremi, ali pravac je jasan: Srbiji je hitno potrebno da poveća domaću proizvodnju energenata iz obnovljivih izvora, podigne energetsku efikasnost i postepeno smanji oslanjanje na fosilna goriva, posebno ugalj i naftu, u proizvodnji električne energije, za grejanje i transport. Svetska banka kroz finansijsku i tehničku pomoć podržava napredak Srbije u svim ovim oblastima.

Autor teksta je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji