NEPRIHVATLJIV PREDLOG, PUŠTEN KAO TEST: Analiza Kurira o novim idejama rešavanja kosovskog pitanja

Već u prvoj tački od nas se zahteva da 2023. prihvatimo realnost, a to suštinski znači da priznamo nezavisno Kosovo. Ostale tačke nisu ni važne jer proizilaze od te početne, ocenjuju naši sagovornici

Plan Nemačke i Francuske je da sledeće godine, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim nakon još 10 godina, kada EU bude spremna da se proširi i uključi zapadni Balkan, da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU, piše Albanijan post, pozivajući se na saznanja iz diplomatskih krugova.

U tekstu albanskog medija navodi se da je ovo plan u novom okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji je sastavljen nakon angažovanja savetnika predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova će prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati znatnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona, navodi albanski portal.

U ovom navodnom dokumentu na četiri stranice se objašnjava logika novog okvira i desetogodišnja vizija rešavanja problema. U prvoj tački se ističe da "do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa", a u četvrtoj precizira da "Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao posebnu političku i pravnu realnost". Shodno tome, od Srbije se očekuje da zauzme pasivan stav i da se više ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

- Prva faza je da Kosovo postane članica Saveta Evrope. Druga faza je članstvo u Interpolu i Unesku. Treća faza je početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU i četvrta faza je članstvo u UN - navodi se u tekstu.

Za slučaj da Beograd ne prihvati plan, predlog predviđa "ekonomsku i finansijsku izolaciju" Srbije, uz promenu stava pet država koje do sada nisu priznale Kosovo.

Čekaju reakcije

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović ocenjuje za Kurir da je ovaj predlog pušten kako bi se videle reakcije, a one će na srpskoj strani biti očekivano negativne.

- Ovo niko nije demantovao i plasiranje ovakvih rešenja inače se ovako radi. Da tvorci uz što manje rizika izazovu reakcije, a onda, shodno njima, radiće dalje, zastaće malo, ublažiti ili prepakovati rešenja. Oni su mogli unapred da strahuju da će Srbija negativno reagovati, naročito je to jasno posle poslednje sednice parlamenta. Suština ostaje, a to je da ih Srbija oslobodi klopke u koju su sami upali gazeći međunarodno pravo. Sada im to posebno teško pada, žuri im se jer je došao đavo po svoje. Pretnje sankcijama sada su znatno manje isplative, jer Zapad ima velike uloge u Srbiji. Deset puta im je važnija Srbija od Kosova, iako u ovom momentu pokušavaju da ovladaju i jednim i drugim, ali zna se - ko drži Srbiju, ima kontrolu na Balkanu - naglašava Jovanović.

I bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da je ovakav predlog potpuno neprihvatljiv za Srbiju jer polazi od priznavanja nezavisnosti Kosova:

- Već u prvoj tački od nas se zahteva da 2023. prihvatimo realnost, a to suštinski znači da priznamo nezavisno Kosovo. To je apsolutno neprihvatljivo za Srbiju, a ostale tačke nisu ni važne jer proizilaze od te početne tačke. Lajčak je ojačan savetnicima dvojice jakih političkih figura. Prepoznajem u ovome ideju Šolca, samo se treba podsetiti njegovih nedavnih izjava u Prištini. Ovaj predlog predstavlja testiranje kako će Srbija reagovati i pokušaj je da se naša država privoli na priznanje realnosti, a to znači priznanje Kosova. Globalni odnosi su odgovor na pitanje zašto baš sada ovakav predlog.

Kurir.rs