KURTI NAJNIŽE VREĐAO SRBIJU I SPC! Tvrdi da postoji rok za dogovor Beograda i Prištine, ali ga iz EU odmah demantovali!

Kosovski premijer izneo niz optužbi kako bi politički preživeo baražnu vatru pod kojom je u Prištini posle poraza u Briselu, ocenjuju analitičari

Napad na crkvu i univerzitet

Kosovski premijer je i u intervjuu za crnogorsku Gradsku RTV izneo niz neistina vezanih za rokove pregovora Beograda i Prištine.

- Normalizacija odnosa znači da na kraju imamo jedan sporazum, dogovor koji je međunarodno pravno obavezujući i u kom kao fokus imamo međusobno priznanje. Znate da Kosovo ne priznaje Srbiju, Srbija ne priznaje Kosovo, i sada imamo rok da se to međusobno priznavanje sprovede negde do proleća sledeće godine. To je dogovor koji je postignut i koji je Srbija prihvatila - izjavio je on.

Po ko zna koji put iz EU su ga demantovali. Portparol EU Peter Stano rekao je da Unija ne postavlja veštačke rokove. Kako je naglasio, Beograd i Priština odlučuju kada će biti spremni da dođu do konačnog datuma za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

Iako ima ogromne probleme da svoje poteze opravda pred onima koji su ga izabrali, Kurti se uporno bavi Srbijom, pa najveće krivce vidi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Beogradskom univerzitetu i medijima.

- Ubeđen sam da bi Srbija želela da ovi pregovori traju nekoliko godina, dok se svetske prilike promene, i to ne mislim samo u SAD već i u Evropi. Tu se radi o ekstremnoj desničarskoj tački gledišta na život i svet i mislim da tu, u Srbiji, glavnu ulogu nema predsednik Aleksandar Vučić, već SPC, koja je tesno povezana s Moskvom, Beogradski univerzitet i mediji koji su više povezani sa SPC i Rusijom nego s političkom vlašću. Mislim da oni kontrolišu diskurs Srbije - kazao je Kurti.

Privid ofanzive

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje za Kurir da je stalno podgrevanje priče o međusobnom priznanju Kurtiju potrebno pre svega zbog sopstvene javnosti.

- On je sada pod baražnom vatrom u Prištini. Njegova opozicija obilato koristi situaciju u kojoj je on suštinski pretrpeo politički poraz kada je prihvatio sporazum o tablicama. Ovo je savršena prilika da opozicija Kurtija ogoli pred sopstvenom javnošću. Ovakve Kurtijeve izjave su potpuno logične u tom kontekstu, jer on, govoreći o rokovima, pokušava da dezavuiše javnost i da se prikaže kao neko ko nije poražen u ovim pregovorima. Još pre nego što je došao na vlast, on je decidirano i jasno rekao da sa Srbijom neće biti pregovora osim o međusobnom priznanju. Na kraju, od sve te priče Kurti ne samo da je pregovarao sa Srbijom nego je s njom sklopio dogovor, a pitanje priznanja nezavisnosti nije ni stavljeno na dnevni red - podseća naš sagovornik.

Graovac kaže da Kurti istovremeno pokušava da kreira nekakvu diplomatsku ofanzivu kako bi uticao, pre svega, na one zemlje u Evropi koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Kako napominje, najveći uspeh bi mu bio da ga te evropske zemlje ne ometaju na putu za učlanjenje u međunarodne organizacije, jer su pokušaji promene stava o nepriznavanju osuđeni na propast.

- Mislim da se i on pomirio s tim da one zemlje i van Evrope koje nisu priznale kosovsku nezavisnost neće to ni uraditi. Već duži period nema priznavanja, a pogotovo ga neće biti sad, kada je svet video kakve posledice ima narušavanje teritorijalnog integriteta zbog rata u Ukrajini. Tek sad će svi deset puta razmisliti pre nego što bi priznali bilo koga, a kamoli Kosovo. Od 24. februara pitanje teritorijalnog integriteta postalo je mnogo važnije nego što je bilo pre deset godina - naglašava on.