Jasno smo dobili potvrdu da će nemačko-francuski okvir za nastavak razgovora Beograda i Prištine biti polazište ujedinjenog Zapada, ocenjuju analitičari

Poruke specijalnog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea u Beogradu, a prethodno i u Prištini, učinile su da se još glasnije čuje stav Amerike da Kosovo mora ispuniti obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština, ali su i razjasnile njenu poziciju o pitanju nemačko-francuskog, odnosno evropskog plana za rešavanje kosovskog pitanja.

Od Šolea smo jasno dobili potvrdu da će ovaj ponuđeni okvir za nastavak razgovora Beograda i Prištine biti polazište ujedinjenog Zapada, a unutar njega bi se mogao napraviti dobitak za Srbiju i Srbe samo u slučaju da priznanje nezavisnosti bude sklonjeno u stranu, ocenjuju sagovornici Kurira.

Nema više miniranja

Bivši ambasador Milovan Božinović smatra da je najveća vest u Šoleovoj poseti to što je Amerika konačno u igri, o čemu svedoči i sam dolazak ljudi iz visoke američke administracije.

- Šole je doneo dve očekivane poruke i one nisu neki vanredni novogodišnji poklon za nas. Zgušnjava se osećanje da iz kosovskog problema treba postupno izlaziti. Srbija u tome mora učestvovati i treba da traži sve one prostore gde može još nešto da dobije. Protivim se stavu, koji nije tako redak u našoj politici, da se izađe i zalupe vrata. To ne smemo da uradimo. Zapravo, prava nova stvar koju smo dobili Šoleovom posetom je da se visoka američka administracija definitivno zainteresovala za ovaj slučaj i rešila da svoj autoritet uloži kako bi se izašlo iz ovih problema. Već bi bio dobitak da se Albanci nateraju na formiranje ZSO. Amerika je jasno rekla da više niko ne može oklevati sa ispunjavanjem obaveza. Miniranje tog procesa raznim pseudopravnim izgovorima ne može više da prođe - naglašava naš sagovornik.

206012.00-47-26-12.still027.jpg
Kurir TV 

Božinović kaže i da je francusko-nemački plan okvir koji će očigledno biti polazište celokupnog ujedinjenog Zapada.

- Sada vidimo da je to plan i Amerike. To je i okvir u kojem mi, silom prilika ili sticajem globalnih okolnosti, treba da tražimo za sebe što bolja rešenja. Taj proces bi dobio na ozbiljnosti i na perspektivnosti ako se Albanci, s jedne strane, nateraju na formiranje ZSO, a Srbija, s druge strane, pristupi procesu na kreativniji način umesto pukog odbacivanja. Od onih sam koji smatraju da taj plan sadrži mnogo elemenata koji bi nama mogli biti prihvatljivi, uz taj jedini i najveći uslov, a to je da nema priznanja Kosova. Što se nas tiče, o tome ne može ni da bude razgovora, jer je to deo teritorije koji je od Srbije otet u ratu bez odobrenja UN - objašnjava Božinović za Kurir.

Kompromisom do rešenja

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je novina vrlo jasan stav SAD o ZSO - da je to obaveza koja se mora ispuniti i da nije moguć suštinski dijalog ako se to pitanje ne reši.

afagsghsh.jpg
Marina Lopičić 

- Mi smo čuli da gospodin Šole govori o kompromisu. Dakle, govori o tome da je američka strana opredeljena da se rešenje traži dijalogom i političkim i diplomatskim sredstvima. Dakle, da se moraju uvažiti obe strane. Ovo je prvi put da u poslednje vreme čujemo ovakav američki prilaz i to nam govori da su Amerikanci razumeli situaciju na terenu. Čak bih možda rekao i bolje od nekih svojih partnera u Evropi. Da su razumeli da se rešenje ne može isposlovati pritiscima i nametanjem, već da se ono mora tražiti dijalogom i da se mora uvažiti stav Srbije o kompromisu. Ukoliko žele mir i stabilnost, onda je neophodno da se tako pristupi i u budućem vremenu - izjavio je Milivojević za RTS.

Kurir.rs