KURTI OPET PROTIV ZSO! Priština traži samo priznanje, Lajčak odgovara: Svi prethodni sporazumi moraju biti implementirani!

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, uprkos pritiscima i evropskih i američkih predstavnika da Priština mora pod hitno da formira Zajednicu srpskih opština, koja je predviđena još Briselskim sporazumom, nastavlja po svome i ponovo poručuje ne samo da im ZSO nije najbitnija stvar već i da "ustav Kosova ne dozvoljava asocijaciju po etničkoj osnovi". On ide još dalje i poručuje da sporazum dve strane treba da rezultira priznanjem Kosova!

- Nijedan od ta 33 sporazuma ne može da ima hijerarhijski prioritet i da članovi predloga EU imaju brojeve, što znači da imaju rang. I ne zaboravimo nikada da u centru sporazuma treba da bude obostrano priznanje, jer će samo tako biti postignuta potpuna normalizacija odnosa Kosova i Srbije - rekao je Kurti.

On je još kazao da "ne postoje srpske opštine".

- Postoje opštine gde su Srbi većinsko stanovništvo, ali nema ni albanskih, ni srpskih, ni turskih opština. Opštine su opštine građana. Znači, opštine nemaju nacionalnu pripadnost - rekao je Kurti.

Dodao je da "ustav Kosova ne dozvoljava asocijaciju po etničkoj osnovi".

- Možete imati asocijaciju opština ili raznih drugih organizacija samo po drugoj osnovi, bila to ekonomska, privredna, socijalna, što se tiče zdravlja ili obrazovanja, ali ne po etničkoj osnovi. Ona 33 sporazuma koja su bili potpisana u Briselu pre nego što sam ja došao na vlast, bila su raspoređena po horizontalnoj ravni, nemaju hijerarhiju. Ne možeš reći da je ovaj sporazum važniji od drugih - rekao je on.

S druge strane, da je formiranje ZSO nesporan zahtev od Prištine, jasno pokazuje i to što nakon SAD, i Evropa otvoreno pritiska Prištinu da taj dogovor ispoštuje. Tako je prekjuče specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak, na sastanku s Kurtijem i šefom pregovaračkog tima Prištine Besnikom Bisljimijem, poručio da svi prethodni sporazumi u dijalogu moraju biti u potpunosti implementirani, a američka ambasada u Prištini prethodno je pozvala tamošnje političare na razgovore povodom formiranja ZSO.

- Složili smo se da svi prethodni sporazumi u dijalogu moraju biti u potpunosti implementirani - napisao je Lajčak na Tviteru. On je pre susreta s Kurtijem i Bisljimijem upozorio da će strana koja bude odbila evropski predlog biti suočena sa smanjenjem podrške.

Slučaj Rambujea

Zoran Milivojević, bivši diplomata, za Kurir kaže da se očito na Zapadu shvatilo da nema šanse za nastavak dijaloga i rešavanje pitanja Kosova dok se ne ispuni Briselski sporazum.

- Tako i treba gledati na ovaj pritisak na Kurtija, pre svega od strane Vašingtona. Očito je da je u američkoj administraciji doneta odluka da se ispuni do kraja Briselski sporazum - kaže Milivojević.

Dodaje pak da će u sledećoj fazi razgovora uslediti zapravo evropski plan, te da će tada početi pritisci na Srbiju.

- Bez obzira na to kakav je evropski plan tačno, on ide u susret onome što su zapadni interesi i u susret pokušaju da se nađe potvrda kosovske državnosti, kao i da se reši pitanje pet zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo. To je smisao i liči na nešto što smo već imali u slučaju Rambujea - kaže on.

Branko Branković, nekadašnji ambasador pri UN, takođe smatra da u narednom periodu najpre moramo da insistiramo na ZSO.

- To je izgleda na neki način prihvaćeno i shvaćeno od strane evropskih sagovornika kao nešto što mora biti sprovedeno. Međutim, to ne bi trebalo da bude neka vrsta šargarepe da bi se izvadio štap prema nama - kaže.

Zato, smatra, u narednim razgovorima moramo da kažemo i pokažemo, što ne sumnjam da je predsednik Vučić u stanju da uradi, da smo država koja je u ekonomskom usponu i ekspanziji, koja je politički i na sve druge načine stabilna, te da smo kao takvi stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

- Svako pomeranje ili pritisak sa strane koji bi trebalo iz ovakvih ili onakvih razloga da potkopa takvo stanje Srbije, preko mogućih sankcija, uskraćivanja viza, povlačenja investicija i drugih pritisaka, u stvari bi donelo više muka i problema ne samo Balkanu nego i celoj Evropi, pri čemu bi značajno doprinelo i usporenijem putu zemalja Zapadnog Balkana ka ulasku EU. Samo stabilnost regiona, a pre svega Srbije, koja je najvažnija za to, može pozitivno da utiče i na EU, koja je u ovom trenutku, zbog situacije u Ukrajini, u veoma nezavidnom položaju. Jednom rečju, očekujem da će Evropa, htela ili ne, morati sebe da stabilizuje, a nema stabilizacije EU ako je bilo koji deo Evrope nestabilan - zaključio je Branković.

Ivana Žigić/ Foto/Source:BETAPHOTO/STA/Nebojsa Tejic/DS