GABRIJEL ESKOBAR: Krajnji cilj treba da bude obostrano priznanje, ALI SPORAZUM O ZSO MORA DA SE PRIMENI!

- U potpunosti podržavamo dijalog koji vodi EU u cilju normalizacije odnosa. Za nas bi međusobno priznanje trebalo da bude krajnji cilj, važan. Mislimo da sve zemlje regiona treba da se međusobno priznaju, da smanje barijere u trgovini, da pomognu u rešavanju nekih od otvorenih problema preostalih iz 90-ih i da krenu napred ka evropskim integracijama - rekao je specijalni izaslanik SAD za Zapadani Balkan Gabrijel Eskobar za The Pavlovic Today.

Na pitanje koje su glavne tačke zabrinutosti o kojima, kao posmatrač, obaveštava sekretara Blinkena u vezi sa oblastima stalne krize, Eskobar kaže da dijalog ima dobar plan.

- Pa, pre svega, mislimo da dijalog ima dobar plan. Sada mislimo da je francusko-nemački predlog koji podržavamo - bio sam tamo kada su ga izneli - bio važan korak u normalizaciji. To je odlična mapa puta, nadamo se da će ga obe strane prihvatiti i odmah početi sa njegovom primenom. Ali, u međuvremenu, postoji dosta oblasti koje postoje u okviru Briselskog sporazuma koje ostaju neispunjene. Jedna od najvažnijih je Zajednica opština sa srpskom većinom - naveo je on.

Upitan šta SAD smatraju "konstruktivnim angažmanom“, Eskobar kaže da je to spremnost da se razmotri svaka tačka sporazuma.

- Spremni su da razmotre svaku tačku sporazuma. Oni su voljni da odmah počnu implementaciju i pregovore o aneksima, povezanim aneksima. Tako da je to zaista konstruktivno - objasnio je Eskobar.

Povodom započetog dijaloga u Skupštini Srbije o tome šta bi za zemlju značilo da prihvati francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, Eskobar kaže da je to značajan korak napred.

- Reakcije su normalne. Pitanje Kosova je veoma emotivno pitanje za Srbiju. Brinu šta to znači za budućnost, šta znači za Srbe koji tamo žive - rekao je Eskobar.

Skupština Srbije, dodao je Eskobar, je "dobar forum za diskusiju“, mesto gde mogu da se čuju svi glasovi.

- Čujete ljude koji se jako protive sporazumu, i čujete ljude koji se protive elementima sporazuma, ali ga generalno podržavaju. I čujete od predsednika o potrebi da se krene napred - rekao je on.

Eskobara ne zabrinjava bes poslanika opozicionih partija koji drže znake "Ne kapitulaciji“ i "Izdaja“ i glasno protestuju protiv francusko-nemačkog predloga.

- To je sve u njihovom političkom okviru. Trebalo bi da razgovaraju o tome. Mislim da sve zabrinutosti i sve primedbe treba da se iznesu i da se prevaziđu - kaže Eskobar.

Formiranje ZSO proističe iz Briselskog sporazuma 2013. godine, a Eskobar je upitan da li smo na tački kada postaje kristalno jasno da bez snažnog američkog vođstva, EU ne može ništa da pomeri u Prištini. On na to odgovara da se ne bi saglasio sa karakterizacijom da se pod okriljem EU ništa nije dogodilo.

- Ali dozvolite mi da počnem sa vizijom. Pre svega, naša vizija je uvek bila dosledna, da će Kosovo biti nezavisna suverena zemlja, multietnička demokratija unutar svojih sadašnjih granica. To je još uvek naša vizija. Sada u okviru tog konstrukta već postoji sporazum koji je potpisan u okviru Briselskog sporazuma o formiranju ZSO. To je postojeća zakonska obaveza. Zato će svaki budući sporazum to uključiti, i uključuje to, sadašnji francusko-nemački predlog to uključuje - kaže on.

Eskobar je otkrio da evropski sporazum koji nije zvanično objavljen ima odredbu koja kaže da se "svi postojeći sporazumi" moraju da se primene.

- Kako god da idete dalje pod okriljem dijaloga uz podršku EU, imaćete ZSO. Zato uvek kažem da će se to biti sprovedeno u jednom trenutku. Da li će aktuelna vlada na Kosovu prihvatiti zakonsku obavezu ili ne, nije dogovor Kurtija i Srbije. To je sporazum Srbije i Kosova. Zato i dalje govorim da će se to dogoditi. To će biti osnova sporazuma o normalizaciji. To ne može da se zaobiđe - jasan je bio Eskobar.

Povodom nedavnog zajedničkog teksta koji je Eskobar napisao sa Derekom Šoleom, u kome se kaže da je sada vreme za formiranje ZSO, on objašnjava da je ono što je sada specifično i hitno to što se u poslednjih godinu i po dana videla serija eskalirajućih konfrontacija između Srbije i Kosova.

- A sve su bile usredsređene na tretman Srba na severu i način na koji oni međusobno komuniciraju sa vladom Kosova. Dakle, prvo, moramo da prekinemo ciklus konfrontacije i skoro nasilnih sukoba - odgovorio je Eskobar.

Drugi faktor zbog kojeg formiranje ZSO postaje hitna tačka američko-evropske agende jeste rat u Ukrajini koji je u toku.

- Ono što će nam pomoći da rešimo ovaj sukob biće dve stvari, jedinstvo SAD i EU i solidarnost NATO. Evropa treba da bude slobodna, mirna i ujedinjena dok se suočavamo sa stvarnim bezbednosnim pretnjama izvan kontinenta, izvan našeg transatlantskog prostora. Tako da to treba da uradimo. U kontekstu toga, Nemci i Francuzi predlažu ovu mapu puta, koju mi u potpunosti podržavamo. U toj mapi puta i u kontekstu krize, gde su Srbi napustili (institucije), hitnost, potreba za sprovođenjem ZSO je apsolutno ključna za napredovanje - kaže on za "Pavlović tudej" a prenosi Kosovo onlajn.

Na pitanje zašto je siguran da će Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić prihvatiti i potpisati francusko-nemački sporazum, Eskobar kaže da se nada da obojica u tome vide priliku.

- Pre svega, nadam se da obojica vide priliku u ovome. Da imamo miran, održiv i predvidljiv odnos između njih dvoje, između dve zemlje. Drugo je hitnost koju Evropljani i Amerikanci saopštavaju obema stranama o potrebi da se ovo uradi. I da budemo jasni: želimo da ovo bude pobeda za obe strane. Želimo da obe strane mogu da iskoriste prednosti, pre svega, mirnih odnosa. I drugo, otvorena vrata za evropske integracije - zaključio je Eskobar.

(Kosovo online)