NE PLAŠIM SE MOĆNIH KLANOVA U KULTURI! Maja Gojković za Kurir: Neki umetnici me podržavaju samo iz senke, ne žele javno da istupe

Maksimalno se trudim da časno obavljam svoj posao. Od dobronamernog dela javnosti dobijam i pohvale i kritike - kažu mi da se primećuje da se nešto pozitivno dešava u kulturi. Postoje i neki umetnici koji me politički podržavaju samo iz senke, ali to mi nije iznenađenje. Iz senke su me neki ljudi podržavali i dok sam bila gradonačelnica Novog Sada i predsednica parlamenta. Jednostavno, ne žele da istupe jer misle da im je veći kvalitet ako nisu politički opredeljeni, smatraju da tako imaju širi manevarski prostor za budućnost, kaže u intervjuu za Kurir ministarka kulture Maja Gojković.

Kažu - ne grade se nova pozorišta.

- Ni to nije tačno. Obnovljeno je pozorište "Bora Stanković" u Vranju. Gradimo potpuno novu scenu pozorišta u Nišu, a rekonstruišemo i veliku. Uveliko se rade projekti za izgradnju pozorišta "Boško Buha" u Beogradu.

Da li ste vi zadovoljni novcem koji je iz budžeta izdvojen za kulturu u 2023?

- Nijedan ministar na svetu vam nikada neće reći da je zadovoljan novcem izdvojenim za kulturu. Ono što se prećutkuje u paušalnim kritikama ili napadima jeste činjenica da imamo mnogo više para nego prošle godine, i to za 753,7 miliona dinara više, ali je manji procenat u računanju. U republičkom budžetu nisu uračunati pokrajinski i lokalni budžeti za kulturu, kao ni kredit koji je prvi put uzet za kulturu za velike projekte - veliki kulturni centar u Pirotu, pozorište u Nišu, rekonstrukciju Muzeja Jugoslavije, zgradu Beogradske filharmonije, preseljenje Istorijskog muzeja u novu zgradu... Kada se sve to sagleda, onda se budžet za kulturu znatno uvećava.

Kakvo je stanje sa publikom, ima li u Srbiji interesovanja za kulturne sadržaje?

- Broj posetilaca u ustanovama kulture konstantno raste. Drago mi je, recimo, kad uđem u Galeriju Matice srpske i vidim mnogo mladih ljudi, pa kad vidim koncerte Beogradske filharmonije na Kolarcu, na koje roditelji dovode decu da slušaju klasičnu muziku... Međutim, ono što je pitanje ne samo kod nas nego i širom Evrope jeste kako iznova privlačiti novu publiku i posebno kako se okrenuti onima u tinejdžerskim godinama.

Kako vidite to što se kinematografija poslednjih godina okreće ka nekim istorijskim, patriotskim temama? Posle "Dare iz Jasenovca" snimljena je i "Oluja", snimaju se "Deca s Kozare", "Košare"...

- Pitanje je zašto do sada toga nije bilo. Zašto takve stvari nisu snimali ti isti ljudi koji su vodili kulturu na različitim nivoima vlasti, a koji se sad predstavljaju kao bogzna kakvi nacionalisti i patriote ili ovi drugi, koji su bili komunistički komesari? S promenom vlasti 2012. i dolaskom SNS i Aleksandra Vučića promenio se i odnos prema kulturi sećanja, što je pozitivna stvar. Jer, jedan narod, da bi opstao, mora da ima kulturu sećanja i da se seća svakog - i tragičnog i srećnog - dela istorije.

Nacrtom Zakona o kinematografiji ubuduće će, umesto Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (FCS) ili Ministarstva kulture, odluke Komisije za dodelu sredstava na konkursima potvrđivati direktor FCS. Zašto se UO FCS oduzima pravo odlučivanja kome će dodeliti novac za snimanja?

- Menja se samo jedan član koji se usaglašava sa Zakonom o kulturi. Ako filmska javnost smatra da to ne valja, onda ćemo se vratiti na staro, ali samo nek se odluče već jednom. Prvo je bilo kritika što to radi Upravni odbor, sada kritikuju drugo rešenje. Onda dođem do zaključka da mi je, kao ministru kulture, najbolje ništa da ne radim, jer krene napad čim hoćeš nešto da menjaš, da unaprediš, da doneseš modernije zakone... A sve to oni podržavaju kad smo nasamo.

Kada će se birati novi članovi UO FCS? I koliko ste zadovoljni radom dosadašnjeg UO?

- Izbor novog UO FCS zavisi od Vlade Srbije, koja je osnivač te ustanova. Kod premijerke su, takođe, i predlozi za rešenje pitanja daljeg funkcionisanja FCS. Očekujem da će me ona uskoro pozvati da razgovaramo o tome. Uskoro ističe i mandat direktoru FCS, pa treba dobro razmisliti i ko bi u narednom periodu mogao da bude na tom mestu. A ako mogu da kažem čime nisam zadovoljna, onda ću reći da nisam zadovoljna aktuelnim direktorom FCS. On putuje često i rado, a kad se pojave problemi, kojih ima mnogo - oko finansiranja, raspisivanja konkursa, donošenja odluka - onda traži da to rešava Ministarstvo kulture. Ja sam mu to rekla i nasamo i pred svima. I kad neko napada FCS, on kao direktor mora da prepozna svoju odgovornost. Takođe, volela bih da vidim i podatke za koje je sve filmove izdvajan novac a da oni nikada nisu snimljeni, time bi direktor FCS trebalo da se pozabavi i da nas obavesti. A morao bi da traži i povraćaj tih sredstava.

Jeste li ispratili polemiku glumca Mikija Manojlovića i reditelja Predraga Gage Antonijevića? Prvo je Manojlović rekao kako "neko bude u komisiji FCS, vidi scenario i odbije ga, a posle snimi svoj film po delu tog scenarija, imamo primer s 'Darom iz Jasenovca', to su ozbiljne manipulacije", onda mu je Antonijević odgovorio optuživši ga za kombinacije, guranje u svaku vlast, promovisanje albanskog festivala Mirdita po Beogradu itd.

- Nešto malo sam ispratila. Uopšte mi nije jasno zašto je veliki glumac Miki Manojlović, s kojim često razgovaram na različite teme, od svih filmova koji su snimljeni uz pomoć FCS izabrao da govori baš o "Dari iz Jasenovca". I, pritom, to što je rekao nije istina. Moram da kažem da cenim Gagu Antonijevića kao velikog i dobrog režisera, on će u istoriju kinematografije ući kao neko ko je prvi u novijoj istoriji snimio film o našem stradanju u Jasenovcu.

A da li se pronalazite u rečima Mikija Manojlovića kad kaže da je od 1945. do danas svejedno ko je ministar kulture jer nijedan nije ništa promenio?

- Ne prepoznajem se. Ta izjava je pretenciozna.

Dokle se stiglo s kontrolom rada ustanova kulture? Jesu li u međuvremenu otkrivene još neke zloupotrebe poput ranijih - nestanka eksponata ili nepostojanja evidencije o poklonjenoj imovini od građana?

- Stalno kontrolišemo ustanove. Nažalost, nisam od svih dobila popise zbirki i fondova, pa tako popis još očekujemo od Muzeja savremene umetnosti i na tome insistiramo, jer kao država moramo da znamo šta muzeji poseduju.

Kada će se okončati v. d. stanja u nekim ustanovama kulture?

- Mali broj direktora ustanova je u v. d. stanju, u poslednje dve godine većinu direktora smo izabrali nakon sprovedenog konkursa. Uskoro slede konkursi za direktore Filharmonije, Etnografskog muzeja, a u toku je konkurs za Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno.

Koliko su jaki klanovi u kulturi?

- Jaki su. Najviše ih ima u filmskoj industriji, nešto manje u pozorištima. Naravno, klanovi su jači tamo gde ima više novca. Nema ih u Filharmoniji, u likovnoj umetnosti...

Pa da li vas plaši moć tih klanova?

- Ne plašim se toga.

Ipak, da li ponekad možda malo i kalkulišete u nameri da se nekome u kulturi ne zamerite?

- Ne. Evo, radim na Zakonu o kinematografiji iako su me mnogi upozorili da ću da padnem na tom zakonu. To vam je kao da uđete u osinje gnezdo.

Vi ste vratili dodelu nacionalnih penzija - bezmalo 65.000 dinara mesečno - zaslužnim umetnicima, ali možete li da pojasnite zašto je ograničeno da se godišnje ona može dodeliti samo za 20 ljudi?

- Tako je po zakonu. Ako je to problem, neka kažu, pa da, u skladu s finansijskim mogućnostima, povećavamo za naredne godine. Niko više ne govori da ih dosad nije ni bilo, nego pitaju zašto samo 20.

A šta kažete na ocene nekih da "većinu članova komisije za dodelu nacionalnih penzija čine prorežimski ljudi", te da na nacionalnu penziju "uglavnom ne mogu da računaju oni koji su javni kritičari sadašnje vlasti"?

- To je uvreda za te ljude. Oni imaju svoje biografije, časne i poštene. Niko ih nije napadao do sada, a sada, eto, ne valjaju. No, možda neko takvim napadima vrši pritisak na komisiju.

Kurir.rs / Boban Karović