KOME BI ODGOVARALO VRAĆANJE IZBORNOG PRAGA: Cenzus od pet odsto naterao bi male stranke na udruživanje

Sve su glasnije spekulacije da nas na jesen očekuje novo vanredno glasanje na svim nivoima, dok na proleće sledeće godine slede redovni pokrajinski i lokalni izbori. Uz priču o izborima, ponovo je aktuelizovana i javna polemika o tome da li bi izborni prag trebalo s trenutna tri odsto vratiti na pet odsto, te kome bi to odgovaralo, a koje partije bi potpuno izbrisalo s političke scene.

- Za očekivati je da bi vraćanje cenzusa na pet odsto značilo da bi one stranke koje su ga samostalno prelazile vrlo verovatno morale da se okrenu potrazi za koalicionim partnerima kako ne bi rizikovale da završe ispod crte. Ipak, smatram da pod sadašnjim okolnostima to ne bi donelo dramatične promene. Stranke bi kalkulisale kako bi na izborima nastupile: ako procene da mogu u maloj koaliciji da pređu cenzus, pa onda ne bi ni pravile velike. Za SNS je potpuno svejedno da li će stepenasti cenzus biti 10 ili 11 odsto, zato što naprednjaci u startu imaju više od toga - kazao je Klačar za RTS.

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, kazao je da bi se sa ostankom niskog cenzusa "povećao ucenjivački kapital malih stranaka".

Kalkulacije - To što imamo veliki broj malih stranaka koje ne mogu tako snažno da zastupaju određenu politiku omogućava kalkulacije i nakon izbora, bez jasno definisane politike pre izbora. Matematika je jasna. Vraćanje cenzusa na pet odsto išlo bi naruku naprednjacima, socijalistima i opozicionom SSP. I stranke desnog centra, i one kojima su ekološki problemi u fokusu, kao i proevropske partije, prema istraživanju, gravitiraju nižem pragu. Njegovo podizanje navelo bi ih da razmišljaju o ukrupnjavanju. Taj potez bi ih naterao, pored političkih motiva, da formiraju blok - kazao je Pejić i dodao da će se neke stvari ogoliti i pre izbora.

Da podsetimo, nakon 11. parlamentarnih izbora i tri decenije od početka višestranačja, cenzus je 2020. godine spušten sa pet na tri odsto.

(Kurir.rs)