HEROJ SFRJ, OFICIR KOS-A, ČOVEK PREMA KOM SE DRŽAVA DEBELO OGREŠILA: Kapetan Jagar, operativac koji je snimio Martina Špegelja
Čuvaj se Martina Špegelja, to je beskarakteran čovek, koji će prvom prilikom preći putevima izdaje, upozoravao je Vladimirov otac Karlo
Zakletva otadžbini njemu je bila svetinja. Jedan od najvećih heroja ratova devedesetih i odbrane Jugoslavije, bio je Vladimir Jagar, oficir JNA, kapetan prve klase, koji je preminuo pre ravno 4 godine.
Jugosloven i heroj otpora raspadu Jugoslavije, koji je po svaku cenu hteo da spreči iznenada je preminuo 19. feburara u 60. godini. Za svoje kolege ostao je veliki patriota i častan oficir, prema kome zlo vreme koje se nadvilo nad JNA i SFRJ nimalo nije bilo naklonjeno, a jedan detalj bacio ga je u vrtlog krvavog raspada države kojoj je položio zakletvu.
Biografija Vladimira Jagara
Vladimir Jagar rođen je 1959. i odrastao je u selu Stari Gradac kod Virovitice u hrvatskoj porodici. Njegov otac Karlo Jagar bio je partizan i bivši jasenovački zatočenik, jedan od retkih koji je uspeo da preživi proboj iz logora 22. aprila 1945. godine. Posle završene srednje škole Vladimir je upućen Školu rezervnih oficira inženjerije u Karlovcu, a posle završetka škole i odrađenog staža Jagar je dobio posao u JNA, kada se prilikom jedne od vežbi jednica JNA i TO Hrvatske istakao.
Zaplet u Jagarovom životu počeo je sredinom oktobra 1990. posle završetka prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, kada je vlast formirao HDZ, a za ministra odbrane Hrvatske izabran njegov porodični prijatelj i nekadašnji partizan, titov oficir, general i pretposlednji komandant 5. Vojne oblasti Martin Špegelj, koji je posle penzionisanja i skidanja uniforme promenio stranu. Špegelj je odmah započeo plan ilegalnog naoružavanja militantnih članova HDZ i parapolicijskih jedinica koje su se formirale u okviru MUP Hrvatske. Špegelj je osim toga krenuo u razradu plana blokade vojnih objekata (kasarni i skladišta) JNA na teritoriji Hrvatske, ali i pripremu moguće likvidacije oficira i članova njihovih porodica koji bi pružili otpor.
Pošto je Špegelj znao da je plan nemoguće izvesti, ako nema ljude iznutra, krenuo je u akciju vrbovanja oficira hrvatske nacionalnosti. Prvo na koga se obratio setio, bio je sin njegovog nekadašnjeg prijatelja i komšije Karla Jagara, tad već pokojnog. Znao je da je on oficir bezbednosti u granizonu Virovitica. Međutim ono što nije znao jeste da je Jagar bio odan Jugoslaviji i da nije hteo da pogazi zakletvu.
Operacija " Štit"
Oficiri bezbednosti JNA već tad uveliko su sprovodili operaciju " Štit" kojom je praćeno ilegalno naoružavanje hrvatskih paravojnih formacija u okviru MUP uvozom oružja iz Mađarske. Pošto se znalo je da Špegelj jedan od aktera ilegalnog naoružanja, on je Jagaru saopštio da će doći u Viroviticu i da će se sastati sa svim hrvatskim oficirima u JNA gde će ih informisati o aktuelnoj situaciji u Hrvatskoj i podeliti ima važne zadatke. Jagar koji je bio projugoslovenski oficir o tome je obavestio svoje kolege iz organa bezbednosti JNA. Razrađena je akcija kako bi se video i tonski dokumentovalo Špegeljevo antiustavno delovanje na razbijanju Jugoslavije i napadu na JNA. Jagar je uspeo da nagovori Špegelja da se sastanak održi u njegovoj porodičnoj kući u Starom Gradcu. Cilj je bio saznati koji su oficiri Špegeljovi ljudi u Virovitici i da li ih ima u kasarni među oficirima i podoficirima.
Sastanak je održan, a snimak i video i tonski zabeležio je sve o ilegalnom naoružavanju Hrvatske, ali i Špegeljeva detaljna uputstva za blokadu kasarni i likvidacije oficira koji bi pružili otpor novoj hrvatskoj vlasti. Prema Jagarovim rečima, tuga i neverica obuzele su ga kada ga je Martin Špegelj, njegov doskorašnji komandant, partizan i porodični prijatelj, počeo vrbovati za budući rat protiv JNA, dodeljujući im zadatke da idu po stanovima oficira i ubijaju pištoljem bilo koga ko otvori vrata. Tada se setio i da mu je otac Karlo za života jednom rekao da se čuva Martina da je to beskarakteran čovek i da će prvom prilikom preći ,,putevima izdaje".
Kada je čuveni snimak objavila televizija Beograd, a transkripti tajnog sastanak izašli u specijalnom prilogu vojnog lista " Narodna armija" u Jugoslaviji je odjeknula medijska bomba, zbog koje je Špegelj pobegao iz Zagreba u Sloveniju, a onda i u Austriju plašeći se se hapšenja. Hrvatska medijska propaganda zdušno je tvrdila da radi o zlonamernoj montaži KOS-a.
Pošto se na snimku videlo u čijoj kući je sastanak održan, za koga je radio Jagar i da zapravo nije ni podržao Špegeljeve ideje za njega života u Virovitici više nije bilo. Vladimir Jagar je u međuvremenu preseljen u Beograd, gde mu je za zasluge dodeljen čin kapetana prve klase. Njegovu porodičnu kuću u kojoj je snimljen film ubrzo su minirali militanntni hadezeovci. Inače to je bila prva minirana kuća uoči izbijanja rata i to jednog Hrvata.
Izdala ga država koju je branio
Tamni oblaci nadvili su se nad Jugoslavijom i krvavi raspad države koju je Jagar voleo je počeo. U JNA su takođe počeli da duvaju neki novi vetrovi koji prema Jagaru nisu nimalo bili naklonjeni iako je on žrtvovao sebe za spas Jugoslavije. Ovde je već naredne 1992. od strane nekih proglašen za " hrvatskog špijuna" i ekspresno penzionisan, odnosno bio je neraspoređen, sa umanjenom platom. Prvu pravu penziju stekao je tek 1998. godine. Službeni vojni stan uspeo je da otkupi tek posle 2000. godine.
Uprkos svim nedaćama koje su zadesile ovog časnog oficira do kraja svog života je ostao veran svojim principima i nikad nije pristao na izdaju svojih ideala. Ukratko, bio je i ostao čovek. Jagara su njegove kolege, prijatelji i svi oni koji su ga poznavali smatrali ikonom humanog otpora zlu nesrećnog vremena koje je zadesilo Jugoslaviju.
Penzionerske dane Jagar je uglavnom provodio na reci u koju je bio veliki zaljubljenik i strastveni pecaroš gde se družio sa svojim nekadašnjim predpostavljenima i kolegama koji ga nisu nikad zaboravili, iako ga je nepravedno ova država zaboravila.
(Kurir.rs / Andrej Mlakar)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega