Svet je s početkom velikog rata Ukrajine i Rusije krajem februara 2022. ušao u novu epohu, koja zasigurno neće biti bolja od one prethodne.

Završilo se vreme evropskog prosperiteta, kada se manje izdvajalo za odbranu, kada je energija bila jeftina, a iz Kine se, zahvaljujući jeftinijoj radnoj snazi i transferu tehnologije, moglo ugodno živeti. Putovalo se kao nikada, jeftinije su bile avio-karte, a onda se dogodio prvi udar s koronom.

Takav je svet, bez obzira na to što svi nisu jednako profitirali, nestajao već s lokdaunovima, kada je postalo jasno da je mnoštvo onoga što smo računali zdravo za gotovo, zapravo nešto na što ne možemo računati bez ostatka.

ukrajina-2.jpg
Dan Kitwood Pool via AP, AP Mikhail Metzel, AP/Shutterstock 

Evropljani su shvatili da ne mogu proizvesti hirurške maske, shvatili su da nemaju senzore koji bi mogli puštati dezinfekcijsko sredstvo, da nemaju respiratore. S ratom u Ukrajini došlo je do produbljivanja sloma. Bregzit je doveo ne samo do slabljenja EU već je pokazao da Evropa lakše može bez Ostrva, a da Britaniju ne čekaju zemlje nekadašnjeg carstva. Britanski rast biće manji od ruskog, ratu uprkos, barem delom zbog katastrofalne geostrateške odluke.

Svet je sada suočen s ratom koji je strašna geopolitička kriva procena Kremlja. On će iscrpsti Rusiju i upropastiti Ukrajinu. Jednog će se dana pregovarati i naći neko neadekvatno rešenje, iza kojeg će se uz Rusiju živeti kao uz Severnu Koreju. Neće to biti lak suživot, jer je Rusija dovoljno velika da će i dalje blokirati i delovati kroz Svetsku organizaciju, penetrirati u Afriku, pronalaziti načine da se poveže s nizom režima koji neće po automatizmu stati na stranu Zapada.

shutterstock-2130077543.jpg
Shutterstock 

Podela će biti sve ozbiljnija, jer će ukrajinski sukob privremeno zamaskirati sve postojeće sukobe: onaj s Kinom, kao glavnim geopolitičkim i tehnološko-privrednim takmacom Zapada, klimatske promene, što će sve samo pogoršati stanje s nepovoljnom demografijom. Kako će se milioni mladih u Africi zadržati na Crnom kontinentu? Na koji će način ulazak Rusa u niz afričkih država zaoštriti odnos Zapada i zemalja Sahela, kako će se militarizacija Zapada odraziti na ukupnu situaciju na Zapadu i u budućnosti, to su neki od parametara koji ne daju nade u srećniju budućnost.

Da se razumemo, bez stvarnog poraza Rusije zasad nema mira sa Ukrajinom. To bi moglo uključiti više od slanja tehničke pomoći, a u situaciji kada se Kina i Rusija približavaju, teško da možemo zamišljati lokalni rat.

No, možemo zamišljati višegodišnji sukob, podeljene svetove, manje srećnu budućnost za sve. Za one koji su na Zapadu još jedno će vreme to biti lakša budućnost, no pitanje je li to dovoljno.

Autor teksta je Tvrtko Jakovina, profesor Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Zagrebu