ZA DVE GODINE IZGUBIO ZEMLJU, PARTIJU I DECU! Eks predsednika je 1993. sahranila čuvena glumica, vest nigde nije bila objavljena!

Početkom godine navršilo se 110 godina od rođenja Cvijetina Mijatovića, učesnika Narodnooslobodilačke borbe, narodnog heroja i nekadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ. Njegov život obeležili su rat, visoka politika, ali i velika porodična tragedija – tokom 1991. umrle su mu ćerke Mirjana i Maja, koje je imao iz braka s glumicom Sibinom Mijatović. Smrt "princeza sa Dedinja“, kako su ih zvali, do danas je ostala pod velom misterije.

- Cvijetin mi je davno, davno, još kad je umro Roćko Čolaković i sahranjen bez ikakve pompe i govorancija, rekao: "I mene ćete tako sahraniti na Vukosavcima, gde su mi otac i moji mrtvi ratni drugovi. Niko, sem vas najbližih i moja tri ratna druga." Rekao mi je imena tih drugova. Vreme je prolazilo, sa jednim drugom se politički razišao, drugi koga je najviše voleo, Rato Dugonjić, umro je, trećeg je rat u Sarajevu zarobio, kao i njegove Vukosavce. A i groblje na Vukosavcima su vandali izrovali i oskrnavili – piše Stupica i dodaje:

- Ja sam ga u Beogradu sahranila tiho, kako je želeo. Samo ja, naša rođaka Vesna i jedini drug koji nam se u njegovoj bolesti našao, njegov ratnik bez velikih šarži, dobri čovek Ljubo Ašćerić. Ni vlast ni televizija se nisu oglasili. Moje je da ga sahranim kako je želeo, ali njihovo je moralo biti da objave vest o njegovoj smrti. Gospodin Vučelić je u to vreme vladao Televizijom. Kad umre televizijski kabloman, oda se pošta dobrom radniku i njegova fotografija stoji pred nama, ali ilegalac, robijaš, ratnik, komesar, narodni heroj i bivši predsednik države, za njih nije bila vest ni koliko meteorološki izveštaj: "Danas će padati kiša."

Mira Stupica dalje navodi kako se u to vreme vlast često presvlačila iz komunista u nacionaliste i obratno, prema potrebi.

- Cvijetin je imao maler da su baš tada glumili nacionaliste, pa je on kao komunista bio nepodoban, jer ne može se nigde na svetu dogoditi da se smrt bivšeg predsednika, voleli ga ili ne, ne objavi. Gospodin Vučelić je uvek umešan i u svemu uspešan čovek, pa mu je i to uspelo... – napisala je Mira Stupica.

Do detalja je opisala i dan uoči polaganja urne Cvijetina Mijatovića.

- Uoči dana polaganja urne Cvijetina Mijatovića, sedim predveče u svome stanu sa rediteljem Jagošem Markovićem. Telefon. Kabinet predsednika države. Gospodin Lilić je sigurno od svih današnjih političara u vlasti najbenignija ličnost, pa mirno prihvatam vezu. Učtivi pozdravi s obeju strana.

"Gospođo Stupice, sutra je dan druga Maje! Treba li Vam nešto?"

"Ne, hvala. Ni meni ni drugu Maji ne treba baš ništa."

"Možda da vam za sutra pošaljemo kola?"

"Ne, hvala, postoji taksi."

"Nećete imati ništa protiv da u naše ime priložimo buker, 'suzu'?"

"O, da, gospodine. Imaću protiv. Hoćete svoje propuste da pokrijete tom ’suzicom’ i automobilom, ali vam ja to neću dozvoliti. Gospodine Liliću, Cvijetin Mijatović je za dve godine izgubio zemlju, partiju, drugove, decu i zdravlje. Ostala sam mu samo ja, njegova žena. Ne znate Vi, gospodine Liliću, šta Vas sve čeka. Zato, čuvajte, pre svega, svoju porodicu, a najpre svoju suprugu. Dok je vreme zaslužite je, jer će Vam na kraju, kao i svima, ostati samo ona."

Spustili smo slušalice.

Dok sam spuštala Cvijetinovu urnu, odjeknula su gromko tri vojna plotuna. Nekoliko metara iza njegovog groba sahranjivali su neko vojno lice. Nasmešila sam se i šapnula mu: "Cvele, ipak si dobio svoje zaslužene plotune." Lakše mi je pri duši – napisala je Mira Stupica u svojim memoarima.

Kurir.rs