BOCAN HARČENKO ODGOVARA ŽIOFREU: Vreme za nepoštene šeme je zauvek prošlo!

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko uputio je reagovanje na intervju koji je Kuriru nedavno dao šef Delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre.

Neću se zadržavati na vojnim aspektima specijalne operacije koju sprovodi naša zemlja. Preporučujem da se umesto spekulacija prate izveštaje Ministarstva odbrane Rusije - sve činjenice iznete u njima potvrđuju se sredstvima objektivne kontrole.

Ipak, da skrenem pažnju na temu sankcija, o kojoj se u intervjuu za novine "Kurir" prostrano razmišlja šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre. Statistika ubedljivo svedoči o neosnovanosti očekivanja EU za navodno "rušenje" ruske ekonomije (zašto, inače, diplomata iz EU govori o nečemu što, po svemu sudeći, uopšte ne razume?). U 2022. godini imamo veoma mali pad BDP-a - 2,1%, a za tekuću godinu se predviđa njegov rast.

Štaviše, protivpravne restriktivne mere Zapada postale su moćan podsticaj za sveobuhvatan razvoj Rusije. Bankarski sektor radi ritmično, uprkos tome - setite se, gospodine Žiofre - što je EU ukrala ruske finansijske aktive. Svi socijalni programi se sprovode, uključujući i u regionima koji su ušli u sastav naše zemlje nakon demokratskih referenduma 2022. godine. Inflacija u drugoj četvrti ove godine će se približiti ciljanom nivou od 4%, što je niže nego u celom nizu zemalja EU. Stopa nezaposlenosti u januaru ove godine pala je na istorijski minimum od 3,7%. Ostvaruju se veliki infrastrukturni i energetski projekti (uključujući izgradnju novih nuklearnih elektrana od strane državne korporacije "Rosatom" u Rusiji i inostranstvu), nastavlja se razvoj Arktika.

Aktivno i sistematski primenjuju se visoke tehnologije (na primer, već danas 80% rešenja Sberbanke - najveće banke u državi - zasniva se na sopstvenim IT tehnologijama; ovaj pokazatelj se povećava). Ekonomske veze se dosledno preorijentišu ka partnerima, koji su perspektivniji i pouzdaniji od EU. Rešavaju se zaista grandiozni zadaci - od zaštite ljudi na našim istorijskim zemljama do sveobuhvatnog jačanja ekonomskog, naučnog i obrazovnog suvereniteta države. U tom kontekstu su sitne zlobne laži činovnika EU besmislene.

Bilo bi bolje da je šef delegacije EU ispričao kako se zapravo obezbeđuje takozvana "energetska nezavisnost EU od Rusije": pritiscima, nametanjem nekonkurentnog po ceni i kvalitetu - u normalnim tržišnim uslovima - američkog tečnog gasa, udaranjem po džepovima sopstvenog stanovništva i, konačno, aktom međunarodnog terorizma - dizanjem u vazduh deonice podvodnog gasovoda "Severni tok".

Da dodam nešto. Niko iz EU nije uspeo da navede ni jedan primer političkih zahteva i uslova Moskve u kontekstu energetske saradnje. To je razumljivo, jer upotreba "energije kao oružja" nije metod naše zemlje, nego praksa Zapada. Diplomata iz EU je zaobišao i pitanje cenzurisanja informacionog prostora u EU, kršenja prava ruskih državljana u Evropi (uključujući otpuštanje studenata sa univerziteta, otkazivanje koncerata naših izvođača, reviziju pozorišnih repertoara). Prećutao je neslaganje većine zemalja sveta sa zapadnim sankcijama koje pre svega nanose značajnu štetu njihovim pokretačima. Posebno ću se zadržati na namernom - inače se Žiofre ne bi vraćao na ovu temu dva puta u istom intervjuu - grubom iskrivljavanju realnosti kada se pominju deca evakuisana iz ratnog područja. Deca koju je Rusija spasla od svakodnevnog granatiranja od strane oružanih snaga Ukrajine mecima, projektilima i raketama koje su isporučile države EU (zapadne diplomate, čini se, ne mare za to, jer krvožedno zastupaju povećanje isporuka sve smrtonosnijeg naoružanja zločinačkom kijevskom režimu). U našoj zemlji se radi sve da deca ostanu u porodicama, spoje sa rođacima, a siročad prevede pod starateljstvo. Deca nastavljaju školovanje, pruža im se ciljana humanitarna i medicinska pomoć.

Radeći po istim neutemeljenim "metodskim uputstvima" kao druge zapadne kolege, Žiofre ističe da Rusija navodno ometa sprovođenje "sporazuma o žitu". U praksi, upravo zbog suprotstavljanja Zapada do sada se sprovodi samo polovina "paketnih" sporazuma. Kijev izvozi svoje proizvode (prema podacima iz marta ove godine, izvezeno je oko 23 miliona tona, pri čemu su samo 2,6% dobile najmanje razvijene zemlje, a više od 80% zemlje gde su prihodi veći od proseka). Istovremeno, nisu stvoreni uslovi za izvoz đubriva i žitarica (uključujući i besplatan) iz Rusije, odnosno, nisu napravljena izuzeća od zapadnih sankcija. Na primer, 2,5 miliona tona amonijaka nije isporučeno na svetsko tržište, što ugrožava prehrambenu bezbednost više od 200 miliona ljudi. Takva je objektivna situacija. Neka čitaoci sami izvuku zaključak.

Šef delegacije EU pati pošto će pobeda Rusije navodno potkopati bezbednost. Neka onda odgovori koje je inicijative u oblasti evropske bezbednosti EU pokrenula tokom poslednjih godina? Nikakve, za razliku od Rusije.

Istini za volju, treba priznati: jednom je Žiofre bio iskren, rekavši da je cilj Zapada da sve bude kao pre. Drugim rečima, da se sačuva neokolonijalni sistem zapadne dominacije utemeljen na licemernom konceptu "poretka zasnovanog na pravilima", kojim Vašington i prestonice zemalja EU žele da zamene međunarodno pravo. Da bi se razumela suština politike Zapada, dovoljno je sagledati njegove pretnje da će kazniti zemlje koje ne žele da se pridruže jednostranim sankcijama.

Indikativna je vika i dreka povodom stava Srbije uz opomene da će Beograd to navodno "skupo platiti". Moraćemo da oneraspoložimo Evropljanina: vreme za takve nepoštene šeme je prošlo. Zauvek.

Kurir.rs