POGROM: U dvodnevnim sukobima koje su izazvali Albanci stradalo 19 ljudi, više od 4.000 Srba proterano

Devetnaest godina navršilo se od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga u južnu pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život, više od 900 je povređeno, a više od 4.000 ljudi proterano sa svojih ognjišta iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Ðakovice, Gnjilana i Belog Polja kod Peći.

Dvodnevni sukobi na KiM izbili su 17. marta 2004, nakon što je Unmik policija pronašla tela albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu pokrajine. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe - što se kasnije ispostavilo kao netačno, a što je još tada saopštio Unmik - izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova. U martovskom pogromu uništeno je više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira.

Utorak 16. mart

Kosovski elektronski mediji objavili su vest o pogibiji trojice albanskih dečaka (8, 11 i 12 godina) koji su se utopili u Ibru u albanskom selu Čabra kraj Zubinog Potoka. Prema navodima tih medija, dečaci su, bežeći pred starijim srpskim mladićima, bili prinuđeni da spas potraže u nabujaloj reci. To je bio i povod za početak pogroma nad Srbima na KiM, uprkos tome što se ispostavilo da je vest bila lažna.

Sreda 17. mart

12.00

Više hiljada Albanaca prešlo je preko mosta na Ibru iz južnog u severni deo grada, posle čega je došlo do sukoba sa Srbima. Unmikova policija je koristila šok-bombe i suzavac.

15.00

Potvrđene su vesti o napadima i na druge srpske enklave na Kosovu - Čaglavicu, Laplje Selo, Lipljan, Zubin Potok, Obilić... Desetoro Srba ranjeno je u Čaglavici hicima iz snajperskog oružja, iz kog su Albanci pucali na selo sa uzvišenja iz pravca Prištine.

16.00

Unmik i Kfor su evakuisali žene, decu i starce iz Čaglavice i okolnih sela. Spaljene su kuće povratnika u Belo Polje.

18.00

Održana je vanredna sednica Vlade Srbije, kojoj su prisustvovali i ministri državne zajednice, predstavnici BIA i Vojske i šef Koordinacionog centra Nebojša Čović. Tadašnji premijer Vojislav Koštunica saopštio je da će predstavnici državne zajednice zatražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.

19.00

Proglašen je policijski čas u Kosovskoj Mitrovici.

Pored Bogorodice Ljeviške, među zapaljenim pravoslavnim objektima u Prizrenu su Bogoslovija, Saborna crkva Svetog Ðorđa, sedište Raško-prizrenske episkopije, manastir Svetih arhangela i Crkva Svetog Spasa. Zapaljene su i obe crkve u Kosovu Polju.

Četvoro Srba ubijeno je u Lipljanu, Albanci su upadali u kuće preostalih Srba i palili ih.

20.00

Na ulicama gradova u Srbiji okupili su se demonstranti.

24.00

Održana je sednica Vrhovnog saveta odbrane. Upućen je zahtev međunarodnim snagama da zaštite kosovske Srbe.

Portparol Unmikove policije Derek Čepel demantovao je da su dva albanska dečaka nastradala bežeći od Srba, što je bio povod za nasilje. Čepel je ocenio da je nasilje na Kosovu bilo unapred planirano.

Četvrtak 18. mart

Radio-televizija Kosova je javila da su glavne mete albanskih demonstranata u sredu bile pravoslavne crkve i da su u više od 90 odsto gradova na Kosovu one zapaljene.

Tadašnji predsednik Kosova Ibrahim Rugova pozvao je međunarodnu zajednicu da se hitno donese odluka o nezavisnosti Kosova.

Nastavljeni su napadi na Srbe na Kosovu - u Uroševcu, Plemetini, Ugljarima i Kosovskoj Mitrovici, gde je zapaljen konak jedine pravoslavne crkve.

U prisustvu više hiljada građana i najviših državnih zvaničnika, patrijarh Pavle i drugi crkveni velikodostojnici održali su moleban ispred Hrama Svetog Save u Beogradu.

Pripadnici Unmikove policije i Kfora upotrebili su uveče suzavac kako bi rasterali Albance koji su zapalili Crkvu Svetog Nikole u Prištini.

Petak 19. mart

U južnom delu Mitrovice uvedeno je vanredno stanje. Kfor je preuzeo obaveze oko bezbednosti u Mitrovici i zatvorio policijsku stanicu u južnom delu grada.

U Beogradu, ispred Hrama Svetog Save, nastavljen je protest koji je zbog dešavanja na Kosovu organizovala Vlada Srbije.

Subota 20. mart

Vlada Srbije je 21. mart proglasila za dan žalosti zbog pogroma Srba i spaljivanja srpskih svetinja i domova na KiM.

(Kurir)