MATERIJALNI GUBICI SRBIJE TOKOM BOMBARDOVANJA IDU DO ČAK 300 MILIJARDI DOLARA: Nesagledive ekonomske posledice NATO agresije!

Pored nenadoknadivih gubitaka ljudskih života i rana koje nikada neće zaceliti, tokom tri meseca NATO bombardovanja SRJ 1999. godine zemlja je pretrpela i ogromnu materijalnu štetu, koja, prema nekim procenama, ide od 130 pa sve do 300 milijardi dolara, što se jedino može porediti s gubicima koje je naša zemlja imala u Drugom svetskom ratu!

Prema podacima Građevinske direkcije Srbije, uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od čega 44 mosta, 18 objekata železnice, od čega 17 mostova i 148 objekata visokogradnje, gde se ubrajaju stambeni i javni objekti. Ova studija nije uzela u obzir privatne zgrade i kuće.

Uništeno je ili oštećeno 11 objekata hemijskih postrojenja, devet mašinskih, 26 prehrambenih, a sve ukupno 89 postrojenja industrije. Oštećeno je i pet rudnika, i ukupno 127 privrednih objekata, rafinerije, gasna postrojenja, toplane, dalekovodi, a sve zajedno 129 energetskih objekata. Uz sve to, oštećeno je ili uništeno 48 zdravstvenih ustanova, 101 obrazovna ustanova, među kojima i vrtići i škole, i 183 verska, kulturna i sportska objekta, delovi vodovoda, aerodromi, TV, radio i satelitske stanice....

Brzo krenulo saniranje Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da danas niko sa sigurnošću ne može da kaže kolika je bila materijalna i ekonomska šteta po državu tada, jer u tom trenutku nisu rađene procene, ali da je svakako "bila prevelika".

- Šteta po srpsku ekonomiju bila je ogromna. Ne zaboravite da smo mi tada bili praktično izolovani od sveta i ono malo što smo imali bilo je uništeno 1999, od infrastrukture, fabrika do bolnica i škola. Ma i da je šteta bila samo nekoliko milijardi, za nas bi u tom trenutku to bilo ogromno! Ipak, moram da kažem da je većina stvari u relativno brzom periodu sanirana, dok se, recimo, šteta na elektromreži popravljala i tokom ratnog stanja... Politička je odluka da li će se ikada tražiti ratna odšteta... Pored ove vidljive materijalne štete, nanesena je i ogromna šteta našoj ekologiji i sada imate razna obolevanja zbog toga, što je takođe materijalni izdatak. Ipak, ono najskuplje su ljudski životi i zdravlje koje ne možemo nikad vratiti - kaže Bušatlija za Kurir.

Tri aspekta Srpski premijer tokom devedesetih godina Nikola Šainović objašnjava za Kurir da je bombardovanje Srbije imalo tri aspekta:

- Prvi je bio vojni i najviše je bio koncentrisan na granici, na Košarama, drugi je bio napad na infrastrukturu kako bi se onemogućilo kretanje, komuniciranje i funkcionisanje države. Treći je bio potpuno civilni sektor: od stambenih objekata u Aleksincu, preko gradskog trga u Nišu, gde su pogođeni pijaca, Univerzitet i bolnica, do izbegličkih kolona... Gađanje gradova i civilnih ciljeva, poput bolnica, vrtića, pa čak i stranih ambasada, NATO je lagano proglasio za kolateralnu štetu... Ali i ljudska i materijalna šteta bile su ogromne. Gađali su elektromreže, dalekovode, vodovod... Sve je to ostavilo ne samo materijalne posledic, već i velike ekološke posledice po naše građane. Drugo, posledice dugotrajnog stresa i užasa koji su naši ljudi tada doživeli, a koji je okidač za razne bolesti, niko nikad i ničim ne može nadoknaditi.

Činjenice Oštećeno ili uništeno u NATO bombardovanju:

• 54 objekta putne infrastrukture
• 44 mosta
• 89 postrojenja industrije
• 5 rudnika
• 127 privrednih objekata
• 129 energetskih objekata
• 48 zdravstvenih ustanova
• 101 obrazovna ustanova
• 183 verska, kulturna i sportska objekta
• 118 radio i TV repetitora

(Kurir.rs/Jelena Pronić)