VUČEVIĆ: Radimo na jačanju struktura Vojske Srbije, želimo da se građani osećaju što bezbednije sa svojom vojskom!

Pred nama je puno izazova, puno zadataka, a ja ću se truditi da kao prvi u Ministarstvu kreiram atmosferu koja je konstruktivna, koja pokreće ljude na rad i koja unosi neku novu energiju, istakao je u razgovoru sa Aleksandrom Aras, novinarkom portaka Pink.rs, ministar odbrane i član Predsedništva SNS Miloš Vučević.

- Pred nama je puno izazova, puno zadataka, a ja ću se truditi da kao prvi u Ministarstvu da kreiram atmosferu koja je konstruktivna, koja pokreće ljude na rad i koja unosi neku novu energiju. Ja sam prilično smiren i staložen čovek, dosta otvoren da čujem i drugačije mišljenje, pa možda i to može da dovede do kreativnijih i boljih rešenja.

Ministarstvo je objavilo konkurs za specijalne jedinice, koji je trajao do 31. marta. Kako vam se čini interesovanje mladih, da li ste zadovoljni brojem prijavljenih?

- Rok je bio 45 dana i verujem da ćemo kada budemo objavili podatke, moći da se pohvalimo da se javio svakako veći broj ljudi od onog broja mesta koji se formacijski traži. A onda nas čeka provera dokumentacije koja još treba da se dopuni, da se postavi dodatni rok. Nakon toga, slede psihofizičke provere i obuka tih ljudi. Biće tu selekcije, neće svako ko se prijavio da bude specijalac, po samom pozivu ili po prijavi. Verujem da ćemo i one ljude, koji ne budu zadovoljili uslove za te tri najelitnije jedinice, govorim o 63. padobranskoj, 72. brigade za specijalne operacije i o Kobrama, moći da pozovemo i da zadržimo u nekim drugim substrukturama Vojske Srbije. Tako da, kada pričamo o projektu 5.000, ono što nam je predsednik dao kao direktivu, neće tu biti 5.000 pripadnika ove tri jedinice. One će doći do jednog broja, biće još dva ešalona tog projekta, tako da oni koji ne budu zadovoljili uslove za ove tri, moći će da idu u ova druga dva ešalona u okviru specijalnih korpusa tih jedinica. To je jedan širi projekat koji razvija Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije i za to je određen ukupan vremenski rok do kraja sledeće godine, dok se završi ceo proces.

Šta po vašem mišljenju mlade privlači da se prijave da budu deo Vojske Srbije?

- Počeo bih od plate i uslova koje nudimo, ali verujem da ima i emotivnog odnosa i osećaja rodoljublja i patriotizma. Prosto ne možete bez toga, ne možete samo matematički ili ekonomski to da gledate, bar se ja nadam da nije tako. Odlična je plata za naše uslove, startna plata je 220 hiljada za ove tri jedinice, plus sve ono što možete dodatno da zaradite i da dobijete svojim radom. Ima tu i drugih beneficija, imaju mogućnost da im radeći ovaj posao penzijski staž ide brže u nego u nekom drugoj radnom odnosu, imaju beneficirani radni staž, na 12 meseci zapravo imaju 18 meseci radnog staža. Na deset godina, 15 godina penzijskog staža, što je jedna prednost i nešto što može da bude atraktivno. Zatim, mogućnost da konkurišu za stanove za pripadnike službe bezbednosti po povlašćenim nekomercijalnim cenama i da rešite ono pitanje koje je verovatno najzahtevnije za sve građane, a to je stambeno pitanje. Ipak, ne verujem da to sve može, ukoliko nemate jedan emotivni naboj i osećaj pripadnosti svojoj državi, svom narodu i naravno zadovoljstvo ili potrebu da stanete u stroj najsposobnijih, najobučenijih i najhrabrijih. To je nešto što ne može da se uvek izmeri ili odmeri u brojevima i parama.

Takođe, vaše ministarsto je organizovalo i konkurs za pilote. Da li devojke žele da budu piloti Vojske Srbije?

- Devojke se prijavljuju svuda i sve više koliko mogu da primetim, i to je dobro. Naravno da se ono što se dešava u svetu reflektuje na sve vojske sveta, u smislu broja. Nikada stanje kao što je sada u svetu, tu mislim na ratove, nije dobro niti promotivno za prijem u vojne škole, akademije, i generalno u vojsku. To je nešto što se reflektuje širom sveta. kad god postoje te tenzije, mnogo ljudi je obazrivije i uplašeno. Roditelji su zabrinutiji da li deca da im se opredele za te pozive. Nama trebaju piloti, a žene su svakako dobrodošle. Nije to sve lako organizovati, ne možemo da damo uslove kakve daju komercijalne kompanije, to nije moguće, a sa druge strane i te private kompanije pokušavaju da dođu do pilota koji su prošli vojnu školu, vojnu obuku. To su ljudi koji su najobučeniji, najspremniji i psihofizički provereni i najdisciplinovaniji. Tu je stalna trka, zato i radimo na tome da se poboljša njihov položaj, da njihove porodice budu zadovoljnije i da vide i osete da država vodi računa o njima.

VIŠE AKTUELNIH KONKURSA

- Pored ovih konkura za 5.000 specijalaca, imamo i konkurse koji su nama ne manje bitni, a to su konkursi za upis u Vojnu gimnaziju, u Srednju stručnu vojnu školu i upis u Vojnu akademiju i vojnu medicinsku akademiju. To je ono odakle mi punimo oficirski i podoficirski kadar u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane. Pozivamo mlade da se prijave za neki od ovih konkursa, jer vi kada završavate te škole, za razliku od drugih, gotovo sigurno imate posao. Ne morate da brinete o tome o čemu mnogi drugi moraju da brinu. Imali smo pre neki dan i dodalu ugovora o stipendiji, vraćamo stipendiranje učenika drugim školama, u profilima za koje smatramo da su nam potrebni, u kojima smo deficitarni i pokušavamo da tem lade ljude animiramo sa podrškom tokom školovanja, da naprave taj odnos sa Ministarstvom i Vojskom Srbije, sa državom Srbijom i da sutra znaju da imaju siguran posao kada završe proces obrazovanja.

Da li vam ovi konkursi daju određene smernice o razmišljanju mladih o služenju vojnog roka generalno, ide li se u finalizaciju te ideje?

- Ja svoj stav nikada nisam krio, a to je da jesam za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, pitanje je naravno trajanja. Da li je to tri nedelje, šest nedelja, šest meseci, to je pitanje struke i ono o čemu pre svega moraju da odluče ljudi koji vode vojsku i Ministarstvo odbrane, mora da se sagleda šta je to ono što bi, ako mogu tako da kažem, što bi najmanje remetilo živote ljudi koji idu na odsluženje vojnog roka, pošto živimo u vremenu kada mora o tome na taj način da se razmišlja. Sa druge strane, treba u tom vremenskom intervalu, ako bi se vratilo, odnosno ponovo sklonila ta odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, bilo dovoljno da oficiri i podoficiri mogu da obuče tog regruta, tog mladog vojnika do tog nivoa koji je minimum obučenosti za odbranu države ili za vršenje određenih vojničkih aktivnosti. Nakon stručne analize, pre svega u pogledu trajanja i finansijskih izdataka, došlo bi se i do političke odluke da li treba da na to ići ili ne, tako da ja stojim na stanovištu da će nam to pre ili kasnije biti potrebno, a ja navijam da to onda bude pre, pošto kasnije može da bude i kasno.

Najavljene su nabavke kada je oruđe i oružje u pitanju, možete li nam reći više o tome, čime se naša vojska može pohvaliti kada je opremnjenost u pitanju?

- Najbolja prilika da se svi uverimo šta je to što je vojska kupila i nabavila, ali i naša namenska industrija proizvodila u prethodnom periodu jeste događaj koji će biti organizovan za Dan vojske 22. aprila na aerodromu u Batajnici. Tu će po prvi put moći da se vide u tom obimu, u toj količini i broju, vojno naoružanje i oprema, kako od domaćih tako i od stranih proizvođača, koje su proizvedene u Srbiji, kao i koje su uvedene u upotrebu u Vojsci Srbije. Biće to na ponos cele države i svih njenih građana, koji će još jednom moći da se uvere, koliko je vojska napredovala i koliko je više ulagano u vojsku prethodnih godina, zahvaljujući jačoj ekonomskoj i snažnijoj državi i odluci državnog vrha da se mnogo više investira u sistem odbrane, bezbednost, pa time i u Vojsku Srbije.

- Neke stvari ne mogu ni da govorim jer su u toku, a imajući u vidu gotovo svetski rat i ukupnu blokovsku podelu i geopolitičku podelu, nekada nije ni mudro reći šta kupujete trenutno ili šta nabavljate, kao i čija ili kakva isporuka je aktuelna. Bolje je nekada biti malo tiši i mudriji u tom procesu dok se sve ne završi, pa onda pokazati šta smo sve kupili. Ono što je interesantno jeste da očekujemo do kraja godine prvu količinu dronova kamikaza iz Emirata i uvešćemo ih u naoružanje Vojske Srbije i mislim da ćemo u region biti prva vojna sila koja ima i takvo naoružanje. Razvijamo se i modernizujemo, radimo mnogo toga i u segment ratnog vazduhoplovstva, ali i u okviru kopnene vojske.

- Istovremeno se trudimo i borimo za našu namensku industriju i naručujemo ne mali deo njihovih proizvoda, država je odredila da najmanje 20 odsto onoga što se proizvede u namenskoj industriji u Srbiji, mora da ostane za našu vojsku, a ostatak može da se proda po komercijalnim cenama van naše države. Mi moramo i dalje ulagati pre svega u novu opremu i tehnologije. Određen je paket od 100 miliona evra za investicije u same fabrike, za novu opremu, nove mašine, nove pogone i objekte, kako bi bili konkurentniji i efikasniji u radu. Uticaj namenske industrije je bitan i za bruto društveni proizvod, ali te kompanije su mnogo više od proste ekonomije, imaju posebnu društvenu ulogu u sredinama gde su, u lokalnim zajednicama. “Milan Blagojević” znači itekako mnogo za Dragačevo, odnosno za Lučane, “Krušik” u Valjevu, “Sloboda” u Čačku, u Moravičkom okrugu, “Prvi partizan” u Užicu, ne možete da zamislite Kragujevac bez “Zastava” oružja. Država je sve uradila da sačuva “FAP” u Priboju, dovodeći nove investitore. Imamo i “Iskru” u Bariču, zatim u Trsteniku “Petoletka”, nekada najveća fabrika u staroj Jugoslaviji. Pokazujemo da vodimo računa o različitoj konfiguraciji u našoj državi i čuvamo ekonomiju udaljenjih opština u odnosu na glavni grad.

VOJSKA SRBIJE JE SPREMNA NA SVE IZAZOVE

Stiče se utisak da su pritisci na Srbiju dostigli vrhunac i da se nekima na Zapadu žuri da kosovsko pitanje zatvore što pre i to onako kako njima odgovara? Strahujete li od toga da nam rat na Kosovu i Metohiji bude nametnut, da li je Vojska spremna da odgovori na eventualne napade?

- Bojim se da će se pritisci nastaviti i da će možda čak i dobiti i neke nove razmere. Nesporno je da najveći bezbednosni rizik i opasnost po našu državu jeste situacija na prostoru pokrajine Kosova i Metohije, mi svakodnevno pratimo šta je to što se tamo dešava, limitirani odlukama iz Kumanova, vojnotehničkim sporazumom, ali i limitirani i Rezolucijom 1244, u smislu da pripadnici naših bezbednosnih struktura ne mogu da budu na prostoru KiM bez saglasnosti KFOR-a, oni su to na Badnje veče ove godine odbili. KFOR je i dalje ta ključna oružana sila na prostoru KiM, i Srbija očekuje da oni vrše svoj posao nepristrasno i objektivno.

- Vojska Srbije je spremna na sve izazove i da izvrši svaki zadatak, pre svega da čuva suverenitet i nezavisnost naše države, ali je mnogo bolje da ne proveravamo na taj način spremnost i obučenost Vojske Srbije, nego da politička pitanja rešavamo na politički način. Rat je uvek ona krajnja opocija, ali se nadam da nismo blizu toga i da će se rešenja, koliko god da su teška i komplikovana, treba ih tražiti kroz format političkog razgovora. Vojska jeste odvraćajući factor prema svima koji nisu dobronamerni prema našoj državi. U zabludi su oni koji misle da kada jačate vojsu da se spremate za rat, ali naprotiv, vi na taj način odvraćate one koji bi želeli da vas napadnu, mi da nemamo ovakvu vojsku ćuškao bi nas i napadao ko bi stigao. I to ne govorim o velikom vojnom savezu kao što je NATO pakt, već mnogi lešinari iz ovih krajeva.

SKUPŠTINA SNS-a 27. MAJA

U maju se održava Skupština SNS, očekujete li neke promene u stranci?

- Da, zakazana je vanredna skupština stranke za 27. maj, videćemo kako će to sve dalje ići. Nije još određen dnevni red, ali je definitivno odlučeno na glavnom odboru da se biraju stranački organi. Mislim da će jedna od ključnih tema biti formiranje tog Narodnog pokreta za Srbiju i tog koncepta stranačkog organizovanja jednog jedinstvenog fronta u odbrani državnih, a ne stranačkih interesa i da je SNS spremna da podeli sve ono što ima u političkim kapacitetima sa ostalim ljudima koji su spremni da budu deo te političke priče. To je sve stvar dogovora u narednom periodu, ali je je kao tema za mene apsolutno prihvatljivo. Situacija nas tera da budemo možda drugačije politički organizovani, i to je nešto što vidim da će biti u fokusu na sednici. Ponosan sam na to što smo organizovali izbore po mesnim i opštinskim odborima, stalno dolazi mnogo novih ljudi, pokazali smo demokratičnost u okviru same stranke.

Evidentno je koliko je grad Novi Sad napredovao u vreme dok ste vi bili gradonačelnik. Šta je ono što bi ste izdvojili, ono što ste uradili, a na šta ste ponosni?

- Nekada mi je bilo krivo kako ljudi ne vide zbog čega je dobro što se nešto uradilo, ali ipak je potrebna vremenska distanca da se stvari ocene, prepoznaju i bolje razumeju, i to pre svega kada radite neke nove stvari, a poučeni iskustvima iz prethodnih perioda, kada je nešto što je najvaljeno kao novo bilo gore od starog, nije dolazilo do očekivanog napretka, već stagniranja, a često i nazadovanja. Ponosan sam što sam promenio ambijent u gradu, probudio sam ga iz dubokog sna. Nekome se to dopalo, nekome manje dopalo, ali definitivno sam ga razmrdao i probudio, sada je to daleko bolja i drugačija priča. Mnogo toga ima da se vidi u Novom Sadu, ali najveći projekat koji smo uradili je Žeželjov most, a trenutno možete da vidite i dva mosta u izgradnju, a očekuje se izgradnja i trećeg mosta. Žao mi je što nisam pisao šta mi je Balašević pričao o Novom Sadu. Najteže je dobiti aplauz, najteže je održati koncert u svom gradu. Nije mu bilo lako da bude prihvaćen u svom gradu i uvek je najteže biti prihvaćen u svojoj sredini.

Ministarstvo odbrane