Svakog člana Vlade Srbije koji kaže da hapšenje lopova nije prioritet treba odmah izbaciti iz Nemanjine 11. Svako ko to kaže sigurno je prestravljen da ga neki krak istrage o korupciji ne dokači i ne strpa iz rešetaka.

Kada je ministar Mrka, mrtav hladan, rekao da se zalaže za to da rezultati rada u pogledu privredne aktivnosti budu jači, a da hapšenja i borba protiv korupcije budu u pratnji toga, napravio je veliku grešku u koracima. Verujem da je ona počinjena iz „emocionalnih razloga“.

Jer gospodin ministar ima previše političkog iskustva da bi izjavio ovako nešto bez razloga. I malom detetu jasno je da bez hapšenja svih beštija koje su ovom društvu godinama sisale krv nema ni privredne aktivnosti, ni rezultata rada, ni boljitka. Sve rezultate rada uvek progutaju zmije udavi zbog kojih godinama puzimo u bedi.

Ne, gospodine ministre. Hapšenja su na prvom mestu. Dok svi oni koji su ukrali i dinar koji im nije pripadao ne završe u zatvoru, u Srbiji se neće zavesti red. Mora konačno da se vidi koje su sve Ali Babe sa njihovih 40 razbojnika godinama harale ovom zemljom. Moraju konačno da im se otvore riznice s blagom i iz njih uzme što su uzeli na prevaru. Mora narod da ih vidi kako pate kad im ono bude oduzimano. Ako se to ne desi, i ovo malo normalnih Srba će da poludi.

Jer ako ijedna secikesa ostane na slobodi, proširiće se kao bolest na zdravi deo društva. Zato prioritet ove države treba da bude izgradnja nekoliko zatvora i ludnica. Tek kad ih napunimo, onaj zdravi deo društva moći će da krene napred.

I zato milosti ne sme da bude ni za koga ko je krao i muvao. To neće biti ni alo lak zadatak jer će razbojnici da se hvataju za svaku slamku spasa. Mnogo je onih koji se u Srbiji danas štrecaju od svakog telefonskog poziva i kucanja na vrata.

Žao mi je, gospodo. Trebalo je o tome da mislite kad ste krali šakom i kapom, kad ste nameštali tendere, kad vam je bilo zinulo dupe da uzimate proviziju čak i na poslićima. Niste mislili da će vas ikad stići pravda kad ste goloruke radnike na pravdi boga izbacivali na ulice i zatvarali fabrike da bi s prijateljima podelili lak plen koji niko nije štitio. Trebalo je da mislite kad ste decu školovali preko veze, kad ste čistili državni budžet bolje od „kirbi“ usisivača, da u njemu ništa ne ostane. Mogli ste da uključite mozak kad ste ljubavnicama davali odrešene ruke da rukovode onim za šta ste plaćeni da odgovarate. Trebalo je ranije da se setite da je oteto prokleto. Sad se češite i gde vas ne svrbi. Što više vas policijska istraga otrese s kruške na koju ste se popeli, to će pošten svet slađe da spava.