Srpski državni vrh najavio je suštinske i dubinske promene u spoljnoj politici, i to samo dan nakon što je Komitet ministara Saveta Evrope odlučio da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE. Spisak zemalja koje su podržale Kosovo, kao i onih koje su bile uzdržane pokrenuo je Beograd da prione na posao razrade spoljnopolitičke strategije za naredni period.

Prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić naglasio je u razgovoru za Kurir da će nesumnjivo doći do korekcije u našoj spoljnoj politici kad je reč o odnosu prema pojedinim zemljama.

- Glasanje u Savetu Evrope bilo je odgovor na pitanje ko Srbiju stvarno smatra za prijatelja, a ko je to samo na rečima. Nema nijedne evropske države koja ne zna koliko nam je važan suverenitet i teritorijalna celovitost. Svima smo to nebrojeno puta objasnili i ko stvarno smatra Srbiju za prijatelja, ili bar za važnog partnera, on je odavno znao kako treba da glasa u Savetu Evrope. Ima i onih s kojima je prijateljstvo očigledno bilo samo na rečima, a onda je puklo čim je trebalo da se pokaže na delu - kazao je Dačić. Dodao je da nam je ovo glasanje bilo veoma važno.

Interesi

- Bilo nam je veoma važno zato što nam pomaže da svoju politiku korigujemo prema onima prema kojima smo do sada imali drugačiji kurs. Nema bolje prilike od ovakve da se pokaže s kim možete da računate kao saveznikom. S Mađarskom, na primer, možete, ona je pokazala veliku solidarnost sa Srbijom. Priznala je Kosovo, a sada je glasala protiv njegovog ulaska u Savet Evrope. A da li treba i dalje da mislimo da su nam veliki saveznici, na primer, Crna Gora, koja nije bila čak ni uzdržana, nego je glasala za, ili Slovačka i Grčka, koje ne priznaju Kosovo, a bile su uzdržane. Bilo bi lepo da nam objasne da li se nešto menja u njihovoj politici.

Dačić je kazao i da "razume da su u Strazburu svi glasali iz svojih interesa".

- Ali po ovome vidimo da neki ne uvažavaju naše interese po pitanju od najvećeg značaja za nas, nego očigledno vode računa o nečijim drugim interesima. E pa neka nam ne ponavljaju više da imamo odlične odnose i da sarađujemo maksimalno. Nemamo takve odnose, pokazali ste to u Savetu Evrope. Ako vam nije stalo da imate Srbiju kao prijatelja i saveznika, onda nećete ni da je imate. Naša spoljna politika će sigurno doživeti neke korekcije kad je reč o pojedinim državama, i to na osnovu glasanja u Savetu Evrope. Ne može neko da glasa protiv Srbije i da sutra dođe i govori nam da nam je prijatelj. I ne može nečiji drugi teritorijalni integritet da bude važniji od našeg. Svako ko bude želeo Srbiju za prijatelja i saveznika moraće to da dokaže - rekao je on.

Prioriteti

Sagovornici Kurira stručnjaci za međunarodne odnose ne vide prostor za radikalne zaokrete. Evrointegracije, borba za Kosovo i vojna neutralnost ne bi trebalo da budu upitni prioriteti nakon najavljene revizije spoljne politike, ocenjuju oni.

- Okolnosti su takve da se ne može očekivati neki veliki zaokret u spoljnopolitičkom kursu Srbije i odustajanje od osnovnih spoljnopolitičkih ciljeva. Naš cilj mora biti EU, a neutralnost, dokle god je izvodljiva, za nas treba da bude kapitalna stvar. Borba za status Kosova ne može se voditi bez saradnje s međunarodnim faktorima. U tom pogledu ne vidim mogućnost velikih promena, osim po cenu suviše velikih rizika - ocenjuje za Kurir bivši ambasador Milovan Božinović.

On smatra da se Srbija može vratiti doslednije nego do sada na praksu reciprociteta.

- To staro diplomatsko pravilo znači da sa svakom državom, ne dovodeći u pitanje čitav kontekst odnosa i poredak stvari, praktično vagate šta ste od te države dobili i kako ćete onda uzvratiti. Spoljna politika ne poznaje velikodušnost i bezrezervnu podršku i to se i ne očekuje. Zbog rata u Ukrajini sada se značajno grublje guraju određeni interesi. U međunarodnim odnosima, naročito danas, ne može se očekivati da države budu dosledne i logične. Svi krše pravila i svi su nedosledni. Što ste jači, to ste nedosledniji. Nama je potrebna strpljivost, trpeljivost, a pre svega pragmatičnost - naglašava Božinović.

Miroslav Bjegović

Novo razočarenje "bratske" Crne Gore

Profesor bezbednosnih nauka Miroslav Bjegović ocenio je sramnom odluku Crne Gore da glasa za prijem Kosova u SE. - Posle ovakve sramne odluke gde Vlada Crne Gore glasa za nepriznatu državu Kosovo, koja će kao takva prva u istoriji ući u Savet Evrope, budući odnosi između Srbije i CG ne mogu biti isti. Crna Gora je ovim činom svesno narušila teritorijalni integritet Srbije i prekršila principe međunarodnog prava tako da ovaj potez Crne Gore možemo posmatrati blago neprijateljskim. Smatram da naša spoljna politika treba uvesti dubinske promene upravo prema državama koje se ovako odnose prema Srbiji, tj. mora uvesti mere reciprociteta. Podsetiću i na lažnu i sramnu izjavu novoizabranog predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da su Srbi počinili genocid u Srebrenici da bi se dodvorio onima koji su pokušali lažno da nas optuže i koji su ga doveli na vlast. Neka to kaže predsedniku svetske ekspertske komisije za utvrđivanje genocida izraelskom profesoru Gideonu koji su zaključili da genocida nije bilo. Sve ove činjenice govore o njihovom lažnom stavu prema, kako oni kažu, prijateljskoj i bliskoj Srbiji - poručuje Bjegović.

Obaranje ruku

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže za Kurir da je iznenađenje bilo što je zahtev Kosova za prijem u Savet Evrope uopšte došao do glasanja, jer je u jednom trenutku izgledalo da će to pitanje zasad biti skinuto sa agende.

- Mislim da je ovo glasanje bio ekspresni odgovor Zapada na bojkot izbora koji su Srbi na severu KiM organizovali. U toku je jedno ozbiljno obaranje ruku. Vučić stalno insistira da mora prvo Zajednica srpskih opština, pa onda sve drugo, a Zapad očito šalje poruku u stilu: nećete vi određivati šta će biti prvo, a šta drugo. Zbog tih stvari je Vučić onako reagovao i upotrebljavao termine "lažovi" i "prevaranti" onima koji treba da nam budu zapadni partneri. Mi ćemo posledice ovoga tek videti. Najava dubinskih i suštinskih promena zvuči veoma radikalno i postavlja mnoga pitanja koja mogu da budu veoma opasna. Znači li to odustajanje od politike koja traje decenijama? Da li je to odustajanje od EU? Približavanje Rusiji? Nema odgovora na mnoga pitanja koje takva najava nameće - upozorava Jakšić.

Kako je ko glasao

Region podržao Prištinu

Za odluku da se zahtev Prištine za članstvo u SE prosledi Parlamentarnoj skupštini ove institucije glasale su 33 države članice, od ukupno 46, koliko ih ima. Među 33 glasa "za", našlo se i pet iz regiona: Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija i Albanija. Protiv ovog predloga glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija. Uzdržane su bile BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija nije glasala.

NE PROPUSTITE