PANOVIĆ O TRAGEDIJI NA VRAČARU: Trauma, pre svega, za porodice žrtave, ali i kolektivna, najteži dani u novijoj istoriji Srbije
Zoran Panović je poznati srpski novinar, čiji je dugogodišnji rad obuhvatio brojne medijske kuće. Međutim, Panović je postao poznat ne samo po svom novinarskom radu, već i po svom kritičkom pristupu političkim i društvenim temama u Srbiji.
Panović je gostovao u emisiji "Crveni karton" čiji je autor emisije Svetislav Basara. Panović je spomenuo tragedije koje se dešavaju u društvima, a koja su ispunjena nasiljem i agresijom, a često imaju dugoročne posledice na društvo i institucije.
Prema njegovim rečima, Srbija je još uvek suočena sa posledicama antibirokratske revolucije i politike Slobodana Miloševića, koja je obeležila period od kasnih 80-ih i tokom 90-ih godina.
Panović ističe da Srbija još uvek nije izašla iz ovog perioda i da je potrebno preduzeti korake ka obnovi društva i institucija.
Prvo se osvrnuo na tragedije koje su, u kratkom periodu, zadesile našu zemlju:
- Trauma, pre svega, porodica žrtava, ali i kolektivna. U novijoj istoriji jedni od težih dana za Srbiju. Tragedije se dešavaju u svetu, ali kad se to desi u ovakvom društvu, onda se sva destruktivna energija koja se akumulira, ispliva na površinu da pojača nesnošljivi utisak tragedije.
Potom je rekao da je za njega glavni uzrok decenijska atmosfera nasilja.
- Agresija se vidi na svakom koraku u svakodnevnom životu. Kolege sa Filozofskog fakulteta, koje je predvodio profesor Mladen Lazić, napravile su studiju Razaranje društva i ta metafora je ušla u naš sociološki rečnik i definiše društvo u kom živimo. Pokazuje se koliko se razoreno društvo teško može obnoviti. Kad se to desi, institucije postaju prazne, bezsadržajne forme, a društvo postaje društvo akumuliranih, nedovršenih pokušaja - rekao je Panović, pa nastavio:
- Mi živimo u limbu koje neki zovu tradicijom, neki tranzicijom. Kad izađemo šire iz najtragičnijih događaja, ono što se nama u Srbiji desilo poznih 80-ih i tokom 90-ih godina, to je endemska tragedija i pogrešan put. Srbija još nije izašla iz antibirokratske revolucije, koja je obeležila budućnost Srbije i ovih prostora. Politiku Slobodana Miloševića su i drugi sledili i svaka revolucija teži svome izvozu i to je usud koji nas do danas prati. Mi se trudimo da kompenzujemo 90-te, a svet stalno ide napred. Sad imamo rat u Ukrajini koji mi dožiljavamo na tradicionalan način, a naše vladajuće elite pokušavaju da tu politiku 90-ih predstave kao globalnu avangardu, ali da se do danas nisu stekli uslovi za nju.
Potom je rekao da se na Zapadu dosta spekulisalo o Jugoslaviji posle Tita.
- Kod nas je problem to da neka moguća alternativa koja je bila poznih 80-ih se predstavlja kao nemoguća i da je bilo ko da je bio na vlasti, sve bi bilo isto. Ja danas mogu da razumem antiamerikanizam, ali u ono vreme jedina ispravna politika je bila Valensina politika za Poljsku. Imali smo sve uslove da krenemo tada - napomenuo je Panović, pa dodao:
- Ne treba porediti ovo vreme s polovinom XIX veka, mi često grešimo dušu, kažemo da je Milošević bio potreba za novim Rankovićem, a otkud znamo kako bi se on ponašao 90-ih. Sećam se da se tada na Zapadu dosta spekulisalo o Jugoslaviji posle Tita, pokazuje se da ona mapa raspada Jugoslavije, da Slovenija i Hrvatska idu na zapad, očigledno se desilo i to kako je Zapadu bilo najlogičnije. To je neka vrsta naše tragedije što nismo iskoristili tu zapadnu konekciju.
Kurir.rs
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega