INTERVJU SA SILVIJOM SLAMNIG! DRAGIŠA MIJAČIĆ: Samo čudo može sprečiti sukobe na severu Kosova

Uprkos sankcijama Sjedinjenih Američkih Država Prištini, predsednik privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kaže da nije uplašen, već tek zabrinut. Ne planira da povlači specijalnu policiju iz opština na severu, a uplašene Srbe koji mirno protestuju naziva "besnom ruljom na ulici". Sve to stvara izuzetno napetu atmosferu u južnoj srpskoj pokrajini, s neprestanom strepnjom od toga da će situacija eskalirati.

- Ovo je svakako jedan od najkritičnijih trenutaka od završetka rata. Uvek je opasnost kad se na istom prostoru nađu specijalne policijske snage Kosova i srpski narod. Dosad je bilo susreta na barikadama i glavnim magistralnim putevima, a ovih dana to se dešava u administrativnim centrima četiri severne opštine, što predstavlja veliki izazov u očuvanju mira.

Sporna legalnost

Imajući u vidu trenutna dešavanja, da li smo došli do toga da je pravi podvig izbeći rat? Od dijaloga i napretka, stigli smo do haosa i nereda.

- Otkad je došao na vlast, Aljbin Kurti vuče jednostrane poteze koji nisu koordinisani s međunarodnim partnerima, svakako ne sa zvaničnim Beogradom ili predstavnicima Srba s Kosova. I pored čestih verbalnih osuda njegovih intervencija, nedostajala je konkretna akcija Evropske unije i zemalja Kvinte. Blaga reakcija međunarodnih aktera rezultirala je daljim zaoštravanjem situacije, pa smo došli do toga da samo čudo može sprečiti sukobe na severu. Dijalog o normalizaciji takođe nije uspeo da iznedri rešavanje ključnih pitanja koji dovode do eskalacije, od tablica i osnivanja Zajednice srpskih opština pa sve do povratka Srba u institucije.

Kurti u svojim rukama ima argument da su novi albanski gradonačelnici opština sa srpskim stanovništvom "demokratski izabrani" i da "moraju ući u opštine da bi služili građanima". Da li će legitimitet njihovog izbora moći da se ipak stavi iznad legalnosti? Mada, da li može i o samoj legalnosti da se raspravlja?

- Prvo treba istaći da izbori nisu bili legalni jer je izborni ciklus organizovan na način suprotan Zakonu o opštim izborima Kosova. Naime, u članu 82.1 tog zakona predviđa se da nijedno biračko mesto u okviru biračke jedinice ne prelazi 750 glasača, što nije bio slučaj na poslednjim izborima. Ali, čak i da to ostavimo po strani, izabrana lica svakako nemaju legitimitet jer za njih nije glasalo većinsko stanovništvo. Osim toga, ovi izabrani predstavnici nemaju instrumente da mogu "da služe građanima", jer opštine na severu nemaju zaposlene. Svi Srbi su napustili radna mesta, ne postoje stručne službe niti javna preduzeća. Postoji samo gradonačelnik, kosovska zastava i ogroman broj policajaca koji brane ove simbole državnosti Kosova u severnim opštinama. Drugim rečima, u pitanju je simbol koji je iznad i legalnosti i legitimnosti, a rekao bih da je za Kurtija taj simbol iznad ljudskih života.

Hoće li neko reagovati na to? Ima li šansi da se izbori ponove, sa učešćem Srpske liste, a da se pre toga ispuni zahtev da se formira ZSO?

- U ovom trenutku je najbitnije smiriti situaciju i sačuvati mir, što se jedino može postići povlačenjem specijalnih policijskih snaga iz administrativnih objekata u srpskim sredinama. Nakon toga je potrebno naći političko rešenje koje svakako uključuje formiranje ZSO i ponavljanje izbora na severu.

Mada su iz Srpske liste zahtevali da se pripadnici ROSU i nelegitimni gradonačelnici povuku iz zgrada opština, zasad nema naznaka da će se to dogoditi. Da li mislite da će iko od njih odgovoriti pozitivno na to nakon sankcija SAD?

- To nisu samo zahtevi Srpske liste, već i srpskog naroda na severu Kosova. Zahtevi su razumni jer jedino njihovim ispunjenjem može da se reši trenutna situacija.

Hrvatski model

Naveden je i 1. jun kao rok. Srbi s KiM su rekli da će, ako tada ne prestane represija, braniti svoj opstanak svim mogućim sredstvima. Kakva su sredstva u opticaju? Da li se posle tog roka povećava šansa za još veće probleme?

- Srpska lista je odredila 1. jun kao rok pre poslednjih dešavanja. Upadom specijalaca u opštine rok je postao momentalan, tj. oni moraju napustiti te prostorije odmah. Svako odlaganje tog poteza biće pretnja po mir i živote, ne samo građana već i policajaca i pripadnika Kfora.

Kada kažete da se Aljbin Kurti nada tzv. hrvatskom modelu i da se sve ove godine sprema za to, na kakav scenario tačno mislite, možete li da precizirate?

- Od septembra prošle godine Kurti i njegov ministar Dželjalj Svečlja intenzivno rade na razmeštanju specijalnih policijskih snaga na severu Kosova. U tom cilju protivpravno je oduzeto zemljište kako bi se izgradile policijske baze i bunkeri. Pored toga, česte su provokacije od strane tih policajaca prema lokalnom stanovništvu, a bilo je incidenata u kojima je korišćeno oružje prema nenaoružanim civilima. Kada Kurti pominje "hrvatski model" za rešavanje pitanja severa Kosova, s tolikim gomilanjem specijalnih policijskih snaga to može značiti pritisak za nasilno iseljavanje Srba sa tih prostora.

Dok se pregovaralo u Ohridu, obe strane su prihvatile svoje obaveze. Predstavnici političkog Zapada upozorili su da će onaj ko ih ne bude ispunjavao biti upozoren, sankcionisan, da će izgubiti podršku... Određene sankcije jesu donesene, ali da li svi događaji govore da je Kurti ipak povlašćen?

- Postoji jasan pritisak međunarodne zajednice na Kurtija, ali to još ne daje konkretne rezultate. Na ovaj način on rizikuje da izgubi snažnu podršku zapadnih partnera Kosova, pre svega Amerike. To svakako neće značiti da će ove zemlje otpriznati Kosovo, ali može se očekivati zaoštravanje odnosa s trenutnom vladom u Prištini.

Međunarodna zajednica je ovaj put ekspresno reagovala, mada, bilo je to više birokratski nego suštinski. Šta treba da se desi da se ta inertnost promeni?

- Narednih nekoliko dana pokazaće koliko je pritisak međunarodne zajednice delotvoran, a mnogo toga zavisi od poteza koje će Kurti povući.

Na koji način bi Zapad još mogao i hteo da sankcioniše Kurtija? Koje su to poluge moći kojim bi ga upozorili? Dosad je dobio mnogo benefita, vizna liberalizacija je jedan od najvećih...

- Američki ambasador na Kosovu javno je ponovio zahtev upućen Kurtiju da se specijalne policijske snage povuku iz zgrada opština u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Takođe je tražio da novi gradonačelnici obavljaju funkcije iz objekata koji nisu deo zvaničnih opštinskih zgrada, ali i da te funkcije budu isključivo administrativne, a nikako suštinske, jer izbornim rezultatima nisu dobili legitimitet da predstavljaju većinsko srpsko stanovništvo. Kao deo sankcija Kosovu je ukinuto dalje učešće u vojnoj vežbi "Defender Europe 23", a razmišlja se i o daljim pritiscima, koji uključuju prestanak podrške za članstvo u međunarodnim organizacijama i dobijanje novih priznanja, ali i suspenziju poseta visokih zvaničnika. Ovo je jasna poruka Kurtiju da Amerika ne podržava upad specijalaca na severu. Ostaje da se vidi da li će se i drugi zapadni partneri pridružiti Americi u sankcijama prema Kurtiju.

Sankcije pre rušenja Kurtija

Usled ovih okolnosti, o Zajednici srpskih opština nema reči... Podsetimo na izjavu izaslanika SAD Gabrijela Eskobara da će se ZSO formirati sa Aljbinom Kurtijem ili bez njega. Da li će to ostati samo na rečima?

- U ovom trenutku važno je rešiti kriznu situaciju, upad policije u opštinske zgrade, a posle toga će se rešavati ostala pitanja, uključujući formiranje ZSO. Kurti neće moći da pobegne od te obaveze, ali pitanje je kakvu će pravnu formu i funkcionalnost imati ZSO.

Vidite li nekog drugog političara u Prištini koji bi bio kooperativniji od Kurtija? Imaju li SAD mehanizme i volje da Kurtija zamene?

- Mnogo toga zavisiće od toga kako će se rešiti trenutna situacija. Kurti ima stabilnu većinu u parlamentu i značajan rejting među biračima, tako da nije realno da će međunarodni partneri raditi na njegovom rušenju, naročito ne u kratkom roku. Drugim rečima, u narednim mesecima pre će se ići sa sankcijama i pritiscima da bi se sačuvao mir i ispunile obaveze iz dijaloga nego sa rušenjem vlade Kosova i Kurtija. Dugoročno je svakako moguće da će međunarodni partneri, pre svih Amerika, ulagati u partnerstva s drugim političarima kao alternativu Kurtiju.

Silvija Slamnig