ŠOLAK KAO PANTELIJA: Sve što imam ostavljam samom sebi. Žao mi je što ste moji, a ne deca mojih neprijatelja

Sve im je to Džoni Štulić lepo napisao, ali kao i ostali koji misle da su pokupili svu pamet sveta, oni slušaju samo sebe. Od Azre jedino ako su zapamtili „Budi mi silan i dobro mi stoj“, novotalasnu verziju izreke „U se, na se i poda se“...

Njihovim pozivima, sve dramatičnijim i sve nemaštovitijim, ne odaziva se broj građana dovoljan da bi predstavljao relevantan politički faktor. Ma koliko mediji koji ih podržavaju bili neodređeni, govoreći o „desetinama hiljada ljudi“, činjenica je da se s tim brojem ne može ništa. Poređenja radi, na protest protiv reforme pravosuđa u Izraelu samo u Tel Avivu, koji ima pola miliona stanovnika (četiri do pet puta manje od Beograda!), izašlo je 95.000 ljudi. Na opozicionom protestu u Varšavi (1,7 miliona stanovnika) bilo je – pola miliona! U Beogradu samo još što filmove ne prikazuju pre početka šetnje, ali džabe.

Istina, ni ove „desetine hiljada“ nisu malo. Neposredno posle masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i mladenovačkim selima građane je pozvao deo opozicije da izlaskom na ulice pokažu tugu, saučešće porodicama i protivljenje nasilju u društvu, i oni su izašli čista srca. Uveče su na N1 i Novoj S saznali da su demonstrirali tražeći da se oduzmu frekvencije Pinku i Hepiju, da se dovede novi REM koji će ih dodeliti njima, N1 i Novoj, da se ukinu svi tabloidi osim Nove i da se smene ministar policije i šef BIA!

Ima ona scena iz „Maratonaca…“ kada Bata Stojković čita navodni Pantelijin testament, a ostali odmah shvate da ga je on, Lak,i i pisao, jer je jedini dobitnik baš on. Tako je i sa ovim zahtevima – jasno je da ih je sastavio Dragan Šolak, jer sva korist od desetina hiljada pari izlizanih đonova ide samo njegovom poslovnom carstvu.

I šetalo se, nije da nije: jedne nedelje, druge, treće… I ništa. Pa su organizatori protesta, izvođači Šolakovih radova, shvatili ono što je Džoni Štulić odavno znao kad je napisao pesmu s početka, u kojoj je i stih – pitanje svih pitanja: „kamo dalje, rođače?“

„Šta dalje s protestima?“

Odgovora je raznih. Između ostalog, predlaže se „građanska neposlušnost“, kao da niko više na pamti kako je DOS u Nišu pre 5. oktobra pozvao građane da ne plaćaju struju, a kad su došli na vlast, istim tim građanima koji su ih poslušali poslali su sve zaostale račune… Većina se ipak u početku priklonila stavu Hadži Nenada Maričića, koji je, citiramo: „poručio u ime organizatora da očekuju da vlast do kraja sledeće nedelje ispuni sve zahteve, a da će, u suprotnom‚ ’protesti dobiti novi oblik‘, ali nije pojasnio šta to konkretno i znači“.

Nejasno bi i ostalo da Dragan Šolak, koji ima sve razloge da bude nezadovoljan efikasnošću protesta, nije odlučio da organizatore gurne preko ivice. „Ko kaže da je voda hladna, šta se nećkaš!“, i bum u leđa... Tako nekako.

Zato su njegovi mediji Nova S, N1 i Danas „nove oblike“ odmah preveli s „radikalizacija protesta“ i igranka je krenula. Svi su odjednom počeli da govore o radikalizaciji, iako je jasno da niko od sagovornika ovih huškačkih medija sve do srede pojma nije imao šta bi to konkretno značilo.

Onda je Ćuta isterao svoje: blokada! Ima ozbiljnih ljudi koji tvrde da je Ćuta do prvog seksa došao tako što je ležao na otiraču ispred stana devojke sve dok mu nije dala i da od tada ovaj narodni poslanik smatra da efikasnijeg načina političke borbe nema…

Mariniki, Zelenoviću, Srđanu Milivojeviću, Lutovcu… sada nije lako.

Dragan Šolak preko svojih medija svira, a njima ostaje da igraju… ili će biti zamenjeni novim igračima. I to da igraju „radikalno“, uprkos zdravom razumu i uprkos ono malo političkog instinkta koji ih opominje da biju izgubljenu bitku.

Opet se, naime, upuštaju u maltretiranje građana, kojima je turbulencija, blokada, guranja preko glave. Zanimljivo je, inače, da se u svim prethodno pominjanim varijantama „radikalizacije“ računa na pritisak na druge. Nikako da vođe opozicije zaprete da će oni sami otpočeti štrajk glađu ili da će se lancima vezati za konje ispred Skupštine...

U subotu ćemo, dakle, imati „radikalizaciju“. Radomir Lazović se hrabri: „Ustala je Srbija!“ Nije, brate, Srbija ima sedam miliona duša, ustalo je „nekoliko desetina hiljada“!

Iza fraza uočljiv je manjak entuzijazma kod organizatora, koji se već pravdaju zbog pretpostavljenog slabog odziva. Kao, počeli su godišnji odmori, na jesen će ih biti više…

Na jesen će izbori. A nesporna je istina: u privatnosti iza glasačkog paravana građani nikad neće zaokružiti zlostavljača.

(Kurir.rs)