INTERVJU SA SILVIJOM SLAMNIG: Više je nego mučno biti u istoj PROSTORIJI U KOJOJ JE ALJBIN KURTI!

Posle svakodnevnog terora koji trpe od prištinske vlasti, Srbi s Kosova i Metohije nemaju mnogo snage, ali imaju ponosa i inata. Kad se takav inat probudi, ljudi postaju nepobedivi. Jer nepravda uvek tera da pokažete krajnost svoje izdržljivosti. Naši ljudi u južnoj pokrajini zaslužuju divljenje jer imaju hrabrost, strpljenje, moral da se bore i žive i najpre da drže svoju decu u nehumanim uslovima koje je za Srbe napravio Aljbin Kurti. Ovim rečima Snežana Paunović, potpredsednica SPS, poreklom iz Peći, opisuje kroz šta prolaze naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji. Generator svih problema je, ističe, Aljbin Kurti, ali ne isključuje mogućnost da on bude zamenjen. Kaže, "lepo je što Kurti ima neke fine rezultate na izborima, ali ne zaboravite da se vlast u tzv. republici Kosovo bira dekretom koji stigne iz Brisela ili iz Vašingtona". Kurti se, dodaje, malo zaigrao, pa deluje s pozicije "može mi se", ali i tome će doći kraj. Kada je reč o odlasku u Brisel na krizni sastanak, Paunovićeva kaže:

- Definitivno je praksa međunarodne zajednice da to radi tek tako - deklarativno. Da li se neke stvari menjaju? Čini mi se ipak da, pomalo. Reakcija međunarodne zajednice je ipak malo oštrija nego ranije na poslednju Kurtijevu slobodnu volju i teror koji je sproveo. Kad kažem malo oštrija, pre svega mislim na Vašington. Mislim da Vašington reaguje racionalnije nego što je to radio ranije, da razume da ne može da se preskoči nešto što je potpisano u Briselu, mislim na Zajednicu srpskih opština. Ali da li imaju ematiju za srpske žrtve? Nisam do kraja sigurna. Izložena sam tome da na svim međunarodnim forumima na kojima se nađem, bilo gde u svetu, mahom slušam tu empatičnu i saosećajnu priču o narodu u Ukrajini. I delim tu empatiju. Bez dileme. Međutim, tek tada postajete svesni koliko su to ne samo nejednaki aršini nego je to jedno svojevrsno licemerje. Da s jedne strane - pod izgovorom teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, žrtava ukrajinskog naroda, dece koja su žrtve - imaju razumevanja i saosećanja, a sa druge strane, u odnosu na srpsku decu ranjavanu na Badnji dan, pretučenu, kidnapovanu, otetu, oni nemaju empatiju. Ponašaju se kao da je to normalno i niko Kurtiju nije počupao uši zbog toga.

Predsednik Vučić i Kurti su pozvani u Brisel na krizni sastanak. Deluje da je ton kojim su pozvani vrlo preteći i prema obe strane se odnose na isti način. Da li mislite da naš predsednik treba da ode u Brisel i da li će se Kurti odazvati? Zasad je postavio neke svoje uslove, a da li je Kurti uopšte u prilici da uslovljava?

- Ton je tipičan za onog ko ga je izgovorio. Naravno da je svojevrsna nepravda napraviti paralelu između ponašanja Aljbina Krtija i ponašanja predsednika Vučića. Ali ni to nije prvi put. Znate da smo navikli na ono čuveno "obe strane...". A Srbi na severu Kosovske Mitrovice sprovode miran protest, naspram toga imamo vrlo širok spisak ljudi koji su progonjeni i hapšeni, sve s jednom jedinom težnjom, to je da se Kosovo i Metohija etnički očisti. Tu je početak i kraj. Upravo zbog toga mislim da bi bilo dobro da predsednik Vučić ode u Brisel, iako je to, znam, mučno. U ovim okolnostima je više nego mučno ući u istu prostoriju u kojoj je Aljbin Kurti. A kamoli razgovarati s nekim ko je bezbroj puta pokazao da ne želi da razgovara.

A da li će Kurti otići?

- Iskreno bih volela da odbije jer bi bilo dobro za nas.

Zašto bi bilo dobro? Da li bi mu zbog toga Brisel zaista upisao minus ili dao nepravdani? Kurti je dao neki svoj uslov, kaže da će otići ako dobije, kako je rekao, adekvatne informacije o trojici uhapšenih policajaca kod Raške.

- Sigurna sam da njegova trojica uhapšenih policajaca žive bolje nego što bi živeli tamo kod njega. Ovo je demokratska zemlja, koja uprkos tome da li je neko kriminalac i ima problem sa zakonom pruža odnos dostojan ljudskog bića. Dakle, jedan humani pristup bez obzira na to o kome se radi. Takav slučaj nije na Kosovu. Setite se kako je tamo čovek brutalno pretučen, dobio je batine od pripadnika specijalaca ROSU ili kako god se oni zvali... Tako da je Kurtijeva briga za njegove policajce koji su uhapšeni neosnovana. Na kraju krajeva, zna Aljbin Kurti odlično kakav je tretman u srpskim zatvorima. Iskusio je to. I bilo bi dobro da ga se seti. Zna Aljbin Kurti odlično da smo mi, nažalost, bili država koja je zaboravila da je on terorista, pa ga je oslobodila. Tako da Aljbin nema osnova za brigu o neka tri svoja policajca do zuba naoružana, koja su šta god radila na teritoriji centralne Srbije. To je njegov jeftin izgovor. A uhapšeni su bili do zuba naoružani. Nisu to nikakvi civili. Nisu to nikakvi nevini istraživači. Nisu to berači pečuraka, kako su u nekom trenutku rekli. Kad krenete da berete pečurke, ne treba vam naoružanje. Rečeno je da su čak imali i neku specijalnu prateću opremu. Neka Kurti ne brine za njih. Ako mu je to uslov da krene za Brisel, može komotno da krene odmah.

A da li je on u prilici da postavlja uslove? Da li će njegovi uslovi, na neki način, razljutiti predstavnike međunarodne zajednice?

- Sigurna sam da hoće. Evo zamislite slikovito, kroz sindrom pogrešnog vaspitanja. Na primer, kada dobijete dete koje ste žarko želeli. Dete je Kurti, a međunarodna zajednica je to dete želela, odnosno to dete je tvorevina koju zovu nezavisno Kosovo. Onda tom detetu dozvoljavate sve. Puštate mu da se malo neprirodnije ponaša i da mu se sve dopuštate. Rastući tako, to dete misli da mu se sve može. I sa pozicije "može mi se" Aljbin Kurti je odlučio da postavlja neke svoje uslove. On, koji direktno ugrožava ceo region. Ne zaboravite, ovo nije pitanje samo Beograda i Prištine. Ovo je pitanje celog regiona, nerazumno ponašanje Aljbina Kurtija u ovom trenutku ugrožava ceo region. Ne znam da li uopšte može da postoji čovek, mada je izvesno da postoji, koji toliko ne vodi računa o svom narodu. Znam da on računa na faktor svojih mentora isto onoliko koliko je računao kada se dogodilo neosnovano bombardovanje, i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ali svemu dođe kraj. U životu nekad ljudi kažu: "Sad je dosta." E, sad je dosta!

U jednom trenutku je izgledalo da Kurti gubi podršku. Setite se samo rečenice specijalnog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara da će se ZSO formirati sa Aljbinom Kurtijem ili bez njega... Svedoci smo da zajednica nije formirana, a Kurti je tu i deluje da je jači nego ikada i nesaradljiviji više nego ikada pre... Da li on sve ovo radi sam ili ipak ga podržavaju i ti mentori, čak i kada on ovoliko talasa?

- Poražavajuće je za Eskobara da da onako ozbiljnu izjavu, a da Aljbin Kurti to ovako ignoriše. To meni govori više o Eskobarovom autoritetu nego o Kurtijevom stanju svestia. On je jedan bahati polupolitičar koji bi po svaku cenu da bude užasno važan na zemaljskoj kugli. Njegove ambicije su mnogo veće od pitanja koje ima sa Beogradom. Čini mi se da se njemu jako dopada Zelenski, pa bi želeo da preraste u malog Zelenskog, mada mu elementarne stvari fale. Nije čak ni glumac, a ni upola kvalitetan koliko je to Zelenski. Ali gospodin Eskobar, koji je vrlo oštrim tonom saopštio sve što je imao, sa ove distance deluje poraženo jer ga neko nije ispoštovao. Ja bih, na njegovom mestu, razmišljala o sopstvenom autoritetu u odnosu na tamo nekog Aljbina Kurtija, kog su oni i napravili i doveli na vlast. Sve je lepo što on ima tamo fine rezultate na izborima, ali ne zaboravite da se tamo vlast bira dekretom koji stigne iz Brisela ili iz Vašingtona.

Da, ti odnosi Prištine i Vašingtona i Brisela jesu narušeni i Vjosa Osmani kaže da postoje sporovi, ali se nada da će oni biti prevaziđeni. Da li mislite da te relacije mogu da se vrate na fabrička podešavanja?

- Osmanijeva se nada da će ponovo imati taj status omiljenog po svaku cenu. Međutim, i unutar EU ne misle svi isto i tzv. država Kosovo blanko podršku, čini mi se, ima samo od Nemačke. SAD se odavno razlikuju u tom smislu i odavno su promenile način gledanja na taj problem. Da li će oni doći do faze da im se sve to vrati, mislim da ne. I vreme će pokazati da smo bili u pravu kad smo govorili koliko je prištinska vlast bahata i da njih ne zanima ništa osim samo jednog cilja, da oni budu nekakva nezavisna i etnički čista država. Čini mi se i da im je primarna ambicija da s te pozicije budu centar tvorevine koja je "velika Albanija". I da oni budu lider svih Albanaca iz regiona. Ako malo bolje pogledamo, shvatićemo da matična Albanija nije jedina gde ih ima, a tu kartu "velike Albanije" smo bezbroj puta videli. Sad imamo i blagi rat između Kurtija i Edija Rame. Možda ne rat, ali svakako pokušaj da se objasni ko je od njih dvojice veći Albanac.

Kad smo kod Edija Rame, on je dao izjavu koja dovodi u pitanje odnose sa Srbijom. Rekao je da "sledi zahlađenje odnosa sa Srbijom ukoliko se ne oslobode kosovski policajci". Koliko taj odnos Srbije i Albanije utiče na situaciju na KiM?

- Srbija je beskrajno korektno pružila ruku Albaniji. Albanci iz Albanije toliko ne vole Albance s Kosova da je to teško pojmljivo nekome ko nije imao priliku da to vidi i čuje.

Zbog čega se ne vole?

- Iz jednog elementarnog razloga. Optužuju ih da su im sve negativne stvari doneli upravo Albanci s Kosova. Ova poruka Edija Rame deluje mi, biću s pravom preoštra, nepromišljeno. Jednom državniku, koji je deo Otvorenog Balkana, koji je jedan od potpisnika, ne priliči da izađe sa zahtevom da se oslobode policajci koji su nađeni do zuba naoružani i koji su neopravdano ušli na teritoriju centralne Srbije, a ako se to ne desi, da će se ozbiljno poremetiti odnosi sa Albanijom. Mislim da Edi Rama nema kapacitet da na takav način govori, i to bi bila šteta pre svega za Edija Ramu.

Kada kažete da Albanci iz Albanije ne vole kosovske Albance, šta mislite, kakva su osećanja kosovskih Albanaca prema onima iz Albanije?

- Osvajačka. To su ljudi koji se drastično razlikuju. Prvo zato što se u Albaniji živelo na jedan specifičan način u doba komunizma. Oni su jako propatili pod teškim režimom Envera Hodže i tek sada lagano pokušavaju da se prilagode onome što su vrednosti 21. veka. Moram da priznam da to ubrzano i dosta kvalitetno rade, treba im na tome čestitati. S druge strane, kosovski Albanci su generacijama odgajani sa secesionističkom i terorističkom idejom. To su deca koja su unapred učena da moraju da mrze, nije važno da li imaju razlog. U Albaniji živi nemali broj pravoslavnih Albanaca. Imala sam priliku da se na praznik Svete Petke zateknem u Tirani. I u hramu u centru Tirane je bio toliki broj vernika da sam ostala potpuno zatečena, zato što i ja, kao i većina Srba, mislim da su Albanci isključivo muslimanske veroispovesti. Ne, ima veoma mnogo pravoslavnih Albanaca koji su veoma posvećeni veri i razumeju šta znači težnja Albanaca s Kosova da prisvoje Pećku patrijaršiju.

Mislite da oni to osuđuju?

- Apsolutno osuđuju! Onaj ko zna vrednost praznika Svete Petke i provede ga u hramu u Tirani zasigurno zna šta je vrednost Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, Bogorodice Ljeviške, Gračanice... Tu su te razlike. Dakle, neke generacije su stasavale da mrze, a neke ipak u hrišćanskom duhu da vole i probaju da imaju zajednički suživot. Kada se dogodila '99, oni su bacili ljagu na Albaniju koja će se teško isprati, a to je da su tamo bili svi ti logori, da su se tamo podvodile srpske žrtve i da je tamo bila "žuta kuća", a to nije tipično za Albance iz Albanije. I prema njima su albanski teroristi s Kosova bili beskrajno agresivni. A koliko se ne vole, to su pokazali i izbori na kojima se kandidovao Aljbin Kurti, koji nije dobio ni tri odsto glasova.

Da li mislite da Vidovdan, 28. juna, može da bude prekretnica? Pominje se da će na Vidovdan Srbi preduzeti korake za svoju slobodu u skladu s međunarodnim pravnim normama i u medijima se pojavljuje vest da će Srbi tada formirati ZSO bez Brisela. Da li to može da se desi? Da li bi takva ZSO bila relevantna?

- Nemam precizne podatke da bih znala da li je to u planu da se zaista uradi. Nije nemoguće napraviti statut ZSO, odnosno formirati ZSO po onom konceptu i nacrtu koji je u Briselu predstavio ekspertski tim. Zašto? Taj nacrt nije iskočio ni za milimetar od onoga što su načelni dogovori. Tako Srbi zapravo imaju model ZSO koji je dogovoren u Briselu i to bi mogao da bude predmet njihovog razgovora.

Međutim, čak i da se to desi, postojalo bi jedno veliko "ali". Ona ne bi bila priznata ni od prištinskih vlasti, a verovatno ni od EU. Šta bi se onda time dobilo?

- Da, sigurno ne bi bila priznata od prištinskih vlasti, ali pitanje je da li bi bila priznata od EU. Ne znamo baš da li bi međunarodna zajednica rekla: "E, to je sada ništavno", budući da su baš oni garant Briselskog sporazuma. Zato ne bih mogla sasvim komotno da tvrdim da ta forma ZSO ne bi bila priznata od EU.

Često se u javnosti čuje i pitanje da li može da se smeni Aljbin Kurti. On u skupštini ima stabilnu većinu, da li vidite mogućnost da bude smenjen? Kako bi to moglo da se desi?

- Kurti može biti zamenjen. Njegova popularnost varira. On sve radi da bi stekao popularnost, njegovo agresivno ponašanje prema nealbanskom stanovništvu je upravo zbog podizanja svoje popularnosti. S druge strane, pokušava sebe da pozicionira istorijski, ali mislim da će proklizati. On može lagano biti zamenjen i apsolutno mogu da tvrdim da niko od tih poslanika koji su u parlamentarnoj većini nije čovek sam za sebe. Svi oni imaju obavezu da saslušaju šta će im reći oni koji su ih školovali, edukovali i politički oblikovali i opismenili. Njegova većina je, dakle, uvek relativna.

A ko bi mogao da ga zameni? Na dnevnom nivou se preporučuju i Avdulah Hoti i Ramuš Haradinaj...

- Ramuš je neko ko ima status ratnog komandanta i kada su Kurtija doveli na vlast, njegovi mentori sa Zapada su upravo hteli da objasne da je završena era tih ratnih komandanata. Međutim, niko nije očekivao, moram priznati ni ja, da će Aljbin Kuriti biti veći Ramuš od Ramuša. Ne mislim da je Haradinaj neko ko može da dobije šansu, iako mu je retorika daleko umerenija nego što je ranije bila. Istina, ne radi se o nekom preteranom intelektualcu da bi imao svoj politički stav ili viziju.

A Hoti? Setimo se da je upravo on bio taj koji je zamenio Kurtija 2020. godine.

- Nisam sigurna ni da su njemu šanse velike. Čak ni pola-pola, a kamoli veće. Lično mislim da negde, u nekom uglu koji mi ne vidimo, postoji neko osveženje, neko ko će biti nov i ko će razumeti da problem KiM ne može da se reši tako što ćete sve raditi da ga etnički očistite. Ovo što se sada dešava na severu KiM je težnja iz devedesetih, prepadanja, silovanja, maltretiranja, ubistava, sve sa ciljem da se prestraši taj narod i ode. Danas, 24 godine posle, radi se isto. Primarni zadatak južno od Ibra je da se sva srpska groblja poruše. A zašto se ruše groblja? Kada se poruši jedno groblje, onda nema traga da je tu nekada bio srpski narod. Zato je neophodna ta upornost raseljenih Srba, da svaki put kad oni poruše groblje, oni odu i obnove ga. Svaki put kad zapale crkvu, kao što je to bio slučaj u Vitomirici, oni odu i obnove je. Samo zato da bi ostalo zapisano da smo mi živeli tu i da smo tu šta god vi uradili. Kada je pećko groblje u pitanju, popisana su sva grobna mesta, fotografijom, imenom i prezimenom. I to je svojevrstan dokument koji će biti dragocen za Srbiju.

Imate prijatelje i rođake na Kosovu i Metohiji. Kakav je njihov ton i stav posle permanentnih tortura prištinskih vlasti? Da li imaju nadu i strpljenje da nastave ovu besomučnu borbu?

- Nemaju mnogo snage, ali imaju inata i imaju ponosa. I taj inat treba imati u vidu kad je u pitanju prosečan Srbin. Kad probudite tu dozu inata, ljudi postaju nepobedivi. Jer vas nepravda uvek tera da pokažete krajnost svoje izdržljivosti. Sa ove distance se divim svim tim ljudima. Oni zaslužuju svojevrsno divljenje jer treba imati hrabrost, strpljenje, moral da najpre držite svoju decu u tim nehumanim uslovima i da ostanete da se borite i živite.

Predsednik je rekao da je ovo najkomplikovanija situacija na KiM u poslednje 24 godine. Čujemo tvrdnje da Aljbin Kurti želi rat, da li mislite da smo bliži eskalaciji ili stabilizaciji?

- Rat nam nije potreban. S druge strane, trpeti sve ovo što se događa jako je teško. Istorijski presedan je da jedna država na sopstvenoj teritoriji trpi torturu nad svojim narodom. Kurtijeva ambicija je da nas kao državu uvuče u rat, koji ne bi bio rat sa Aljbinom Kurtijem, jer da je pitanje reakcije Beograda u odnosu na Aljbina Kurtija, Beogradu i vojnim snagama Republike Srbije bi trebalo jako malo vremena da reši pitanja Kosova i Metohije. Ali ne. Ovo bi bilo uvlačenje u sukob s pripadnicima Kfora, s NATO, i to je težnja Aljbina Kurtija. Zato sam rekla da on želi da postane Zelenski Zapadnog Balkana. To je zamka iz koje moramo da pobegnemo. Srbija je zemlja koja je pretrpela isuviše mnogo nepravde, previše smo krvi prolili. Zato je neophodno imati dovoljno svesti, neophodno je da se vuku mudri potezi, kao i do sada. Najlakše je kritikovati. I sama se, kada su ovakve teme u pitanju, izvučem iz pozicije političara. Ali onima koji odlučuju nije lako. Pitam i sebe: "A šta bi ti uradila da si na poziciji predsednika Vučića?" Nemam pametnije rešenje od ovoga što on radi, i to radi prilično mudro. Treba biti mudar i strpljiv. Ne reagovati emotivno na njihove svakodnevne provokacije i sačekati onaj finalni trenutak, ako do njega dođe. Sigurna sam da srpski narod nikada neće doživeti egzodus kakav je doživeo '99. godine ili "Oluju" ili "Bljesak". Srbija je sada u svetu bolje pozicionirana, više poštovana i s više saveznika nego što je to bilo devedesetih... Sada smo u poziciji da izbegnemo najcrnji scenario.

Malopre ste pomenuli da Kurti ovim potezima cilja na to da isprovocira Srbiju da učini nepromišljen potez i praktično uđe u rat s Kforom. Postoje navodi i da se spremaju planske provokacije, pa čak i nameštanje slučaja protiv Srbije, kao što je bio "slučaj Račak". Da li je i takva manipulacija moguća?

- Apsolutno su u stanju da naprave bilo kakvu manipulaciju. Samo što sada imaju manje šanse. U vreme kada su izmislili Račak i filmski ga montirali, bilo je moguće jer su tada bili pripadnici snaga vojske i policije na teritoriji KiM u direktnom obračunu s terorističkim organizacijama. Nemojte da me pitate koliki je broj žrtava bio u to vreme, u mirnodopskim uslovima '98. godine. Za nedelju dana 27 policajaca je ubijeno samo u Peći. U tom trenutku je bilo moguće improvizovati Račak. Dovući borce koji su teroristi OVK, smestiti ih na gomilu i prikazati da je kao masakr, i to sve uzimati za istinu sve do momenta dok se nisu pojavili stvarni svedoci i dok nije sve palo u Haškom tribunalu protiv Slobodana Miloševića. Danas je manje verovatno da bi tako nešto moglo da bude izvedeno. Oni su probali da prave spin da su trojica policajaca kidnapovana, i to na Kosovu. Ali male su im šanse za improvizaciju. Najcrnje od svega je što Aljbin Kurti direktno albanski narod ponovo pretvara u potencijalne žrtve jedne sile od koje Kurti sam i tzv. država Kosovo apsolutno ne mogu da se brane. Nemaju ništa što im je za to potrebno. Da li bi se on radovao ovom scenariju da smo mi u ratu sa NATO i međunardnoom zajednicom? Verovatno da. Ali ni odnos u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije baš takav da bi išao naruku Kurtiju.

(Kurir)