PREDSEDNIK VUČIĆ NA OBELEŽAVANJU DANA SEĆANJA U RS: Čuvaćemo slobodu našeg naroda, uvek ćete imati podršku svoje Srbije

* Oko 2.000 Srba ubijeno je ili nestalo, a 250.000 je proterano u akciji "Oluja"

Osim patrijarha i zvaničnika Srpske i Srbije, obeležavanju je prisustvovao i veliki broj građana.

19.29 - Obraćanje predsednika Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se na početku obraćanja zahvalio ljudima što su se okupili u velikom broju.

- Hvala vam što ste večeras u ovolikom broju na gradskom trgu u Prijedoru. Hvala vam što se niste uplašili od pretnja prethodnih dana i nedelja. Večeras ću da govorim nešto kraće - rekao je Vučić na početku obraćanja.

- Govoriću zato što nekako poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja i dvostrukih standarda u ponašanju velikih sila prema nama Srbima. Sa toliko problema se suočavamo.

- Reći će egzodus, pogrom, progon, ali niko nikada vam reći da je to najveće etničko čišćenje na ovim prostorima. Sve moguće izraze ovog sveta će da upotrebe, samo nikad neće reći da je to bio zločin etničkog čišćenja. Ovo su ljudi - ne brojevi! - naglasio je srpski predsednik.

- Svi oni su ljudi. I dušu i srce imaju. Ali da analiziramo iz njihovog ugla i kažemo "ne, nisu ljudi, brojevi su". Pa šta se desilo sa tim ljudima? Kako nestadoše toliki ljudi? Zato što im je dobro i lepo bilo? Nikog nije briga za to što smo mi večeras ovde. Niko nikog ne želi da sasluša, kamoli da analizira nečije reči. Kada smo predsednik Dodik i ja doneli odluku da zajednički obeležavamo sve naše nesreće, stradanja ali i dobre stvari iz naše prošlosti, ja sam rekao da Srbija preuzima na sebe izgrađivanje spomena-krsta, pomoći ćemo za sve.

Decu su pobili, nije bilo greške namerno su ih gađali

- Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka izgubila svoju decu, unuke, mesto gde su poginuli deca Nevenka, Žarko Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, Darko Vuković. Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto. 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu, i njihove deke i bake. Jasno vam je bilo da tu nema ni oružja ni oruđa.

Predsednik Vučić je podsetio da, povodom optužnice koja je podignuta u Beogradu u slučaju ratnog zločina na Petrovačkoj cesti, niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao, i da dečja smrt ne sme da bude nakažnjena.

- Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko sa Zapada nam nije rekao "odličan je posao uradilo srpsko tužilaštvo", ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka, koja traje danima, nedeljama.

Predsednik je istakao važnost toga da srpski narod bude okupljen i da se uvek drži zajedno.

- I zato je važno da mi Srbi zato budemo okupljeni, da se ne damo i da se držimo zajedno, i da mi kažemo šta se dogodilo i da od toga nikada ne odustajemo.

- Na tom malom parčetu puta gde je toliko zločina naneto, napravili smo mali drveni krst. Srušili su ga. Napravili smo malo veći aluminijumski krst da se zna da su tu naša nevina deca stradala, porušili su nam i taj krst. Pozvali su me onda, rekao sam "napravite četiri puta veći krst", srušen je i ovaj. Napravite deset puta veći krst, rekao sam, koji nikada neće moći da sruše. Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom. Danima slušam kako Prijedorčani treba da se stide što su Prijedorčani. Prijedor je bio prva najtužnija stanica od kolone koja je bežala, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka.

- Ja sam uvek bio za to da svi koji čine zločine treba da odgovaraju. A vi to govorite za Prijedor.

- Evo mene ovde sa vama. Rođen samu Beogradu, došao sam ovde kod vas u Prijedor da vam kažem da sam ponosan što sam ovde sa vama, jer znam da ovde žive čestiti ljudi, koji su očuvali svoju slobodu, a ne neki zlikovci.

Vučić je naglasio da je sveta dužnost Srbije da bude uz svoj narod u RS.

- Ma kakva muka da pogodi naš narod, posao Srbije, naš zadatak, obaveza i sveta dužnost je da budemo uz narod RS kada je teško, kada svetska sila RS uvodi sankcije, da kažemo da ćemo pomoći srpskom narodu na svaki način - naglasio je Vučić.

- Naše suze neće imati roditelja sem nas samih, zato mi Srbi moramo da se držimo zajedno! - istakao je predsednik Srbije.

- Danas je Republici Srpskoj teško, nije lako ni zbog sankcija, i zato sam večeras ovde, nikada više Srbija neće da zatvara svoje puteve za svoj narod, uvek ćemo biti uz narod RS, Srbija neće uvoditi sankcije - rekao je predsednik.

Predsednik je istakao da će Srbija ulagati u RS i pomagati narodu u RS.

Vučić je istakao da, bez obzira što neki kažu "izgubili ste teritoriju", dobili smo vredne i poštene ljude, koji podižu Srbiju i RS.

- Danas kada znamo šta je Jasenovac, kada se ponosimo svojim imenom i prezimenom, kada nam deca ponovo znaju šta je Jasenovac i šta je Oluja, hoću da vam kažem da ne shvatate koliko vas volimo, koliko nam značite i koliko bez vas ne možemo. I za kraj, za naše krajišnike, neki kažu "izgubili ste teritoriju", ali smo dobili vredne i poštene ljude, koji nam danas donose medalje sa takmičenja, koji su najuspešniji sportisti, najmarljiviji radnici, ljude koji podižu Srbiju i RS, koji nikada neće zaboraviti, ali koji će gledati u budućnost, koji znaju šta znači sloboda.

- Mi ćemo da gradimo našu zemlju, siguran sam da ćete i vi ovde da gradite RS, ali ono što nikad ne smemo da izgubimo iz vida to je da čuvamo našu najveću vrednost, ono zbog čega nam se dive, a to je naša ljubav prema slobodi. Nema ničega važnijeg od slobode. Čuvaćemo slobodu našeg naroda. Uvek ćete imati podršku svoje Srbije. Srbija nije tamo daleko, već u svim vašim srcima, kao što je RS u našim srcima, i kao što su svi krajišnici u svim našim srcima u Srbiji i RS. Živela Srbija! - zaključio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

19.20 - Obraćanje Milorada Dodika

- Još jednom smo se okupili da se prisetimo onog što oni zovu "Oluja". To su bili njihovi monstruozni planovi, da počiste etnički taj prostor. Zločinački poduhvat koji je planiran, koji nije bio refleks. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika, a stanovnika je bilo 200.000. Znači na svako nedužno dete, ženu, starca, angažovan je po jedan naoružani vojnik.

- I onda kada se raspadala zemlja, i onda kada su nas bombardovali, odlaskom naših ljudi komandovao je ambasador u Zagrebu koji nije imao srama da se skloni i ućuti nego je sve učinio da to bude uspešna akcija, i to se ne može oprostiti.

- Amerika je od prvog dana krenula da ruši prava RS. Učili su nas mnogo puta i odgajali nas, pogotovo u komunističkom sistemu, da o našim stradanjima i patnjama ćutimo. Da ne bismo onog ko je učinio zločin slučajno uvredili.

- Deveti put smo ovde da obeležimo stradanje, da kažemo da nećemo zaboraviti - rekao je Milorad Dodik.

- Pobili ste naše ljude, i ubili civile na Petrovačkoj cesti, od toga četvoro dece. Nisam ovde došao da omalovažavam bilo koga, od onih koji su stradali, a nisu isti kao mi. Kada su pre mesec dana Bošnjaci obeležavali svoje stradanje niko ništa nije rekao. I treba da obeležavaju, ali zašto onda mi ne možemo? Ko ste vi da kažete šta ko sme a šta ne? Prijedor je mesto kolona, grad stradalih, grad junaka i zato smo ovde večeras, da se prisetimo svih naših stradalih. Duša me boli, i da kažemo da je to udruženi poduhvat država SAD i Hrvatske na nedužni narod - rekao je Dodik.

- Nikad neću dozvoliti da bilo ko omalovažava naš narod, naše stradanje, Srbiju i RS - rekao je Dodik.

- Danas smo odlučili da borcima vojske Republike Srpske Krajine izjednačimo status sa borcima RS. Zahvaljujući predsedniku Vučiću i njegovom timu smo napravili dosta poduhvata i ojačali poverenje. Hrvatska je napravila jednu državu, a srpski narod je napravio dve države, Republiku Srpsku i Srbiju i borićemo se kao jedan - rekao je Milorad Dodik.

19.14 - Održan minut ćutanja svim stradalima

19.06 - Intonirane Himne Srbije i Srpske

U okviru ceremonije intonirane su himne Srbije i Republike Srpske – "Bože pravde" i "Moja Republika".

18.52 - Patrijarh Porfirije služio parastos stradalima

Centralna manifestacija povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i proterane Srbe u akciji "Oluja" počela je večeras u Prijedoru parastosom koji je služio patrijarh Porfirije sa sveštenstvom u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika Srbije i Republike Srpske.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije je naglasio da je mir najviša vrednost, uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva.

- Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. godine Prijedor im je bila prva stranica spasa tokom ne bivalog po razmerama nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Danas smo se sabrali ne samo zbog toga što imamo pravo i mi na svoj bol i sećanje na svoje bližnje nevino postradale, nego pre svega zbog toga što imamo potrebu da se molimo Bogu za spasenje njihovih duša. Molimo se za svoju nevino postradalu braću i sestre Srbe. Molimo se da Bog da utehu svima. Sabrali smo da se molimo za mir u svima nama. Kao pravoslavni Hrišćani, pozvani smo da tako postupamo čak i onda kad neki drugi predviđaju i ignorišu naš bol i naše žrtve - rekao je Porfirije.

- Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jednio pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju.

- Ovog leta prinosimo naše molitve za pokoj duša postradalih u poteklim ratovima - rekao je patrijarh Porfirije.

- Braćo i sestre, niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na ljubav prema svojoj kući, svojim bližnjima, svojim roditeljima, braći i sestrama, svome narodu. Niko nema rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na bol, tugu, na oplakivanje svojih žrtava. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može. Da kažu da neki bol nije bol. Mi znamo da bol oseća svaka majka, svaki čovek, bez obzira kom narodu pripada i kom se bogu moli. Bol nema ni naciju ni veru. bol svake majke, pa i naše srpske majke, jeste bol. Bol je bol, ma čiji bio.

- Mir je najviša vrednost. Uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima.

Ceremoniji prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

18.37 - Građani pristižu

Kako javlja Radiotelevizija Republike Srpske, građani se polako okupljaju u Prijedoru gde će biti održana centralna manifestacija Dana sećanja.

18.32 - RTRS: Sve spremno

Prošlo je 27 godina od kako su 7. avgusta 1995. godine hrvatske vazduhoplovne snage raketama gađale kolonu srpskih izbeglica koje su morale da napuste svoje domove zbog hrvatske zločinačke akcije "Oluja", u kojoj je iz Hrvatske za nekoliko dana proterano 250.000 Srba, a skoro 2.000 ubijeno, dok se stotine ljudi i dalje vode kao nestali.

Između Bosanskog Petrovca i Ključa ubijeno je 10 civila koji su se nalazili u koloni, a taj zločin je poznat kao Zločin na Petrovačkoj cesti.

Hrvatski piloti su jasno mogli da vide da se radi o civilima. Ipak, oni ispaljuju nekoliko projektila i ubijaju četvoro dece, petoro sredovečnih i starijih lica i jednu devojku koja je bila u drugom stanju, a teško ranjavaju preko 50 ljudi, mahom dece. Mnogi su ostali doživotni invalidi.

Kao da nije bilo dovoljno što su sa vekovnih ognjišta proterali nevine i nedužne ljude, ovom zločinačkom akcijom hrvatskih vazduhoplovnih snaga u sekundi je ugašeno 10 života.

Poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Mika Kovačević (93), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34).

"Veritas" je na Petrovačkoj cesti napravio spomenik, dodao je Štrbac, i tu se pravi spomen park koji finansiraju Srbija i Republika Srpska.

Kurir.rs