POTRESNE REČI MAJKE UBIJENOG SRPSKOG DEČAKA: Svi su digli ruke od istrage... Njihova deca su, hvala bogu, živa, a mi nemamo ništa

Rafali albanskih terorista prekinuli su tog 13. avgusta 2003. bezbrižno dečje kupanje na reci Bistrici u Goraždevcu usmrtivši Ivana Jovovića (19) i Panteliju Dakića (12) i teško ranivši Marka Bogićevića, Draganu Srbljak, Bogdana Bukumirića i Đorđa Ugrenovića

Kako se mora

Neprolaznu tugu Senka Jovović, majka ubijenog Ivana Jovovića, ne može ni da opiše.

- Živimo onako kako se mora... Nikome od nas nije lako, ali njihova deca su, hvala bogu, živa, a mi nemamo ništa... - tužno poručuje Senka.

Veliku bol i gorčinu pojačava i činjenica da su nadležni odavno digli ruke od pokušaja da nađu počinioce.

- Ko da reši slučaj kad niko više i ne misli o tome, svi su digli ruke - kaže Senka Jovović za Kurir.

I Ivan Bogićević, stric teško ranjenog Marka Bogićevića, za Kurir kaže da je bol velika i da ne prestaje.

- Ona će ostati večito, ali da se živi mora... Ivan Jovović je otišao, i Panta Dakić... Mladi dečkići su stradali - priča potresno Ivan Bogićević.

Prisetio se i dana kada se zločin dogodio.

- Ja sam radio na imanju kad su se čuli rafali. Bistrica je odavde nekih 400 metara i znali smo odmah šta je. Brže-bolje sam s jednim drugarom iz sela otišao tamo i videli smo katastrofu. Skupilo se čitavo selo da vidi šta se dešava. Marka su odveli, nismo ni znali gde je... Ranjene su odveli u Mitrovicu, a mene je tamo odveo Aranđel Nojkić. Tražili smo Marka svuda po bolnici, ali ga nigde nije bilo. Zahvaljujući tadašnjem direktoru bolnice Milanu Ivanoviću, saznali smo da je u vojnoj bolnici, ali nismo tamo mogli da odemo nikako - priča nam Ivan.

Pomogao im Kurir

Marko je bio teško ranjen i dugo je ležao na VMA, a potom i na Banjici.

- Dugo se lečio, četiri godine je nosio štake - seća se Ivan Bogićević, uz osvrt i na jednu situaciju u kojoj mu je pomogla upravo redakcija Kurira.

- Jednom prilikom Marko je greškom dobio uput za bolnicu Bežanijska kosa, ali su nam rekli da ne može kod njih jer oni ne primaju decu, već da mora ili u Tiršovu, ili u Institut za majku i dete, gde nisu hteli ni da nas pogledaju kad smo stigli. Od sve muke, uzmem na prvom kiosku novine Kurir i pozovem redakciju, sve ispričam i za desetak minuta su nas našli ispred bolnice novinari. Oni su pozvali direktora i odmah su ga smestili tada u Institut za majku i dete - setio se Ivan.

Četiri odsto šanse da preživi

Traume i danas nosi Bogdan Bukumirić (35), koji je kao petnaestogodišnjak jedva preživeo napad albanskih terorista, pošto su mu lekari davali samo četiri odsto šanse za život. Kako je ispričao jednom prilikom za Kurir, od tada gotovo svakodnevno čuje rafale koji su pokosili decu na kupanju, a on sam je bio pogođen sa osam metaka. Danas je oženjen i otac je dvoje dece, a porodica mu je najveća podrška.

Podsetimo, ubistvo dece osudili su domaći i međunarodni zvaničnici, a zbog tragičnog događaja održana je i sednica Saveta bezbednosti UN. Unmik je posle napada saopštio da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz "kalašnjikova" na pedesetak dece i mladih Srba iz Goraždevca. Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka i pretresla 100 kuća, ali nije bilo konkretnih rezultata. Ubice dečaka, i pored nagrade od milion evra i obećanja predstavnika Unmika da će "prevrnuti svaki kamen da ih nađu", nisu poznate, a za zločin nad nedužnom decom niko nije odgovarao. Tužilac Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova zatvorio je 2010. slučaj zbog toga što "istraga policije nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih", ali su poručili da će ga ponovo otvoriti ukoliko se pojave nove informacije.

I. Ž.