Srbija je u Atini dobila dve važne potvrde svog suvereniteta, čime su otklonjene sve sumnje da se menja klima u vezi s novim priznanjima kosovske nezavisnosti na tlu Evrope. Uz to, principijelan stav Beograda o neuvođenju sankcija Rusiji naišao je na uvažavanje učesnika skupa, te je iz završne deklaracije izostao poziv državama da kaznenim merama osude Moskvu. Srbija ima dosta razloga da bude zadovoljna porukama sa sastanka u Grčkoj, jer je ojačala svoju poziciju za buduće aktivnosti i dobila signale da može da nastavi svoju izbalansiranu i principijelnu politiku čija je osnova međunarodno pravo, ocenjuju sagovornici Kurira.

Stabilniji i jači

Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da je Srbija u Atini ostvarila diplomatski uspeh na temama koje su njene neuralgične tačke.

milovan-bozinovic.jpg
Kurir TV 

- Iz Atine odlazimo stabilniji za buduće poteze. Dobili smo potvrdu suvereniteta i iz EU i iz Ukrajine. Činjenica da Ukrajina, koja je najveća tema svetske politike, neće menjati stav o Kosovu je u svakom pogledu pobeda Srbije. Grčka je takođe potvrdila da ostaje pri stavu da ne prizna Kosovo, a u završnoj deklaraciji nije bilo poziva na uvođenje sankcija Rusiji. Naša muka jeste bila tema, ali smo dobili signale da možemo da nastavimo svoju politiku na premisama koje su odranije definisane. Naša pozicija ne samo da nije dovedena u pitanje već je posle ovih atinskih susreta i ojačana, iako je uoči skupa bilo indicija da može da bude i drugačije. Dobili smo poruku da EU želi da sačuva ovakvu Srbiju - smatra naš sagovornik.

Otklonjene sumnje

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ocenjuje za Kurir da je sastanak Vučića sa Zelenskim izuzetno važan, a posebno poruke koje su oba predsednika uputila nakon sastanka.

suzana-grubjesic-foto--marina-lopicic--2.jpg
Marina Lopičić 

- Grčka neće priznati Kosovo bez obzira na razvijene bilateralne odnose s Kosovom, ekonomske veze, otvorenu kancelariju u Prištini, uzajamne posete... Postoji i pritisak na Ukrajinu da to uradi, naročito od onih koji smatraju da je kosovski presedan u stvari jedinstven slučaj, ali je predsednik Zelenski odagnao sumnje, jer se poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta kao princip međunarodnog prava odnosi na sve zemlje, uključujući i Srbiju. Nedvosmislena podrška Ukrajini u odbrani njene celovitosti, nezavisnosti i istrajnosti naglašena je u prve četiri tačke zajedničke deklaracije - objašnjava naša sagovornica.

Suzana Grubješić podseća na povod okupljanja u Atini i nove okolnosti koje su nam servirane.

screenshot-20230822-085211.jpg
Printscreen/Instagram/buducnostsrbijeav 

- Grčka je i pre 20 godina bila domaćin važnog sastanka na kome je Zapadnom Balkanu obećano pristupanje EU. U međuvremenu, samo je Hrvatska postala članica, a svi ostali nalaze se na putu ka članstvu, ali bez konkretnih obećanja kada će se i da li će se to desiti. Sada u Atini, Zapadnom Balkanu pridružene su Ukrajina i Moldavija i tako smo svi stavljeni u istu ravan, iako su Crna Gora i Srbija otvorile pregovore o članstvu još 2012. i 2014. Simptomatično je da nije pozvan albanski premijer Edi Rama, jer postoji bilateralni spor oko grčke manjine u Albaniji. Nadam se da to ne znači da će opet članica EU blokirati kandidata, kao što se do sada dešavalo - napominje ona.

Branko Radun

Kijev bi pucao sebi u nogu

Politički analitičar Branko Radun naglasio je da Srbija ne želi da uvede sankcije zbog svog nacionalnog interesa.

foto: Kurri tv

- Kada bi se to desilo, za Moskvu bi to bila samo politička poruka, dok bi za Beograd to bio ekonomski udarac a to bi uticalo i na odnose s Kinom. Srbija vodi neutralnu, nesvrstanu politiku u odnosu na rat u Ukrajini. Ne uvodimo sankcije Rusiji, ali priznajemo teritorijalni integritet Kijeva - izjavio je on za RTS. Iako se u određenim krugovima u ukrajinskom parlamentu može čuti inicijativa da se prizna vlast u Prištini, Radun napominje da bi time Kijev pucao sebi u nogu - Moskva bi dobila legitimitet da se od Ukrajine traži da prizna njeno teritorijalno pravo na Krim.

Milovan Drecun

Region se uvlači u priču protiv Rusije

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun ocenio je da je sastanak u Atini sastavni deo veoma jakog geopolitičkog sukoba na relaciji Rusija i Zapad, ali i šire od toga.

foto: Kurir tv

- Mislim da su dve teme bile dominantne. Jedna je da se strašno osudi agresija Rusije i da se pokuša da Srbija prihvati deklaraciju kojom bi pozvala na uvođenje sankcija. Izostavljanje Mađarske na sastanku pokazuje da je organizatorima jasno da Mađarska ne bi prihvatila bilo koju priču koja je uperena protiv Ruske Federacije. Mađarska, iako je priznala lažnu državu Kosovo, sada pruža snažnu podršku Srbiji u nastojanjima da se problem reši na miran način postizanjem nekog dogovora. Nemam dilemu vezano za prisustvo Zelenskog, ključan cilj je bio da se ceo Zapadni Balkan uveže u priču protiv Rusije - ocenio je Drecun za Kurir TV.

Kurir.rs