DIPLOMATSKA POBEDA! Srbiji signal od EU da nastavi da vodi svoju politiku! Potvrda iz Grčke i Ukrajine da neće priznati Kosovo!
Srbija je u Atini dobila dve važne potvrde svog suvereniteta, čime su otklonjene sve sumnje da se menja klima u vezi s novim priznanjima kosovske nezavisnosti na tlu Evrope. Uz to, principijelan stav Beograda o neuvođenju sankcija Rusiji naišao je na uvažavanje učesnika skupa, te je iz završne deklaracije izostao poziv državama da kaznenim merama osude Moskvu. Srbija ima dosta razloga da bude zadovoljna porukama sa sastanka u Grčkoj, jer je ojačala svoju poziciju za buduće aktivnosti i dobila signale da može da nastavi svoju izbalansiranu i principijelnu politiku čija je osnova međunarodno pravo, ocenjuju sagovornici Kurira.
Stabilniji i jači
Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da je Srbija u Atini ostvarila diplomatski uspeh na temama koje su njene neuralgične tačke.
- Iz Atine odlazimo stabilniji za buduće poteze. Dobili smo potvrdu suvereniteta i iz EU i iz Ukrajine. Činjenica da Ukrajina, koja je najveća tema svetske politike, neće menjati stav o Kosovu je u svakom pogledu pobeda Srbije. Grčka je takođe potvrdila da ostaje pri stavu da ne prizna Kosovo, a u završnoj deklaraciji nije bilo poziva na uvođenje sankcija Rusiji. Naša muka jeste bila tema, ali smo dobili signale da možemo da nastavimo svoju politiku na premisama koje su odranije definisane. Naša pozicija ne samo da nije dovedena u pitanje već je posle ovih atinskih susreta i ojačana, iako je uoči skupa bilo indicija da može da bude i drugačije. Dobili smo poruku da EU želi da sačuva ovakvu Srbiju - smatra naš sagovornik.
Otklonjene sumnje
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ocenjuje za Kurir da je sastanak Vučića sa Zelenskim izuzetno važan, a posebno poruke koje su oba predsednika uputila nakon sastanka.
- Grčka neće priznati Kosovo bez obzira na razvijene bilateralne odnose s Kosovom, ekonomske veze, otvorenu kancelariju u Prištini, uzajamne posete... Postoji i pritisak na Ukrajinu da to uradi, naročito od onih koji smatraju da je kosovski presedan u stvari jedinstven slučaj, ali je predsednik Zelenski odagnao sumnje, jer se poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta kao princip međunarodnog prava odnosi na sve zemlje, uključujući i Srbiju. Nedvosmislena podrška Ukrajini u odbrani njene celovitosti, nezavisnosti i istrajnosti naglašena je u prve četiri tačke zajedničke deklaracije - objašnjava naša sagovornica.
Suzana Grubješić podseća na povod okupljanja u Atini i nove okolnosti koje su nam servirane.
- Grčka je i pre 20 godina bila domaćin važnog sastanka na kome je Zapadnom Balkanu obećano pristupanje EU. U međuvremenu, samo je Hrvatska postala članica, a svi ostali nalaze se na putu ka članstvu, ali bez konkretnih obećanja kada će se i da li će se to desiti. Sada u Atini, Zapadnom Balkanu pridružene su Ukrajina i Moldavija i tako smo svi stavljeni u istu ravan, iako su Crna Gora i Srbija otvorile pregovore o članstvu još 2012. i 2014. Simptomatično je da nije pozvan albanski premijer Edi Rama, jer postoji bilateralni spor oko grčke manjine u Albaniji. Nadam se da to ne znači da će opet članica EU blokirati kandidata, kao što se do sada dešavalo - napominje ona.
Kurir.rs
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore