POSETA VUČIĆA ATINI: Zaštitili smo naše nacionalne interese! ZELENSKI ME PITAO: Šta misle ljudi u Srbiji i zašto tako misle?

SASTANAK S MILATOVIĆEM

Uskoro predlog ambasadora Srbije

Vučić se u Atini sastao i s predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem i naveo da su imali veoma dobar razgovor o napretku u odnosima između Srbije i Crne Gore, dok je Milatović naveo da ga je predsednik Srbije informisao da će ubrzo predložiti ambasadora Srbije u Crnoj Gori. Milatović je na društvenoj mreži Iks naveo i da će jedan deo duga Instituta u Igalu biti umanjen za iznos duga stare devizne štednje Srbije prema Crnoj Gori, u skladu s dogovorom ministara finansija.

VUČIĆ I MICOTAKIS

Grčka neće menjati stav prema Kosovu

Predsednik se u Atini sastao i s premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom, te ocenio da je njihov razgovor bio dobar i prijateljski.

- Razmenio sam mišljenja o sveukupnoj regionalnoj saradnji, globalnim pitanjima i odnosu Grčke prema situaciji na KiM. Naši grčki prijatelji su još jednom potvrdili da neće biti promene u zvaničnom stavu po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Nastavićemo da radimo na jačanju naše saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa - naveo je Vučić.

O KOVAČEVSKOM

Snažno reagovao zbog Kurtija

Predsednik je rekao da je premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski snažno reagovao zbog onoga što je Aljbin Kurti radio u Tetovu, te da je to mnoge iznenadilo. Dodao je i da je s njim razgovarao i poručio da su Makedonci „naša braća“. Rekao je i da je sadržajan govor imao hrvatski premijer Andrej Plenković. - Plenković je imao ozbiljan, sistematičan i racionalan pristup budućim evropskim pitanjima. Naše je da taj put nastavimo, ali da gledamo šta je sve to što možemo da izvučemo za našu zemlju - rekao je Vučić.

O PRISUSTVU KURTIJA

Grčka je bila fer i ukazala je poštovanje

Vučić je poručio da nema problem što je i Aljbin Kurti bio na sastanku.

- Nije mi lako to oko tog bilateralnog susreta u atinskim kancelarijama, ali sinoć su bili fer, videli ste šta su napisali na stepeništu gde smo stajali. Nigde nije pisalo Kosovo ili Srbija i tako dalje, pisalo je Beograd, Priština, nije bilo zastava i zastavica, bila su samo imena ljudi koji su bili tu. Grčka je u vezi s tim bila fer i poštovala je sve - konstatovao je Vučić.

TEKST DEKLARACIJE

Šta je usvojeno u Atini

1Ruska invazija na Ukrajinu je ključni trenutak za Evropu, koji stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti u okviru EU. Ovo je kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku narušeni su i ponovo smo svedoci ispoljavanja katastrofalnih posledica revizionizma.

2Suočeni s ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavini prava.

3U našim razgovorima danas u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom UN, u njegovoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN u promovisanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini.

4Dogovorili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, i svi odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost.

5Pre 20 godina, na samitu u Solunu, priznato je da Zapadni Balkan pripada EU. Čvrsto verujemo da je ta izjava danas relevantnija nego ikad. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima.

6Naglašavamo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, geografski susedi članica EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim mogućnostima i izazovima. Kao strateško ulaganje u mir, sigurnost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravne članice evropske porodice.

7 Danas smo u Atini razgovarali o putu napred, kako bismo ostvarili ovu viziju Evrope. Istakli smo važnost da sebi postavimo za cilj završetak vizije EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Istakli smo potrebu da se obnovi i ponovo stavi fokus na proces proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do postavljenih uslova. Izrazili smo posvećenost da podržimo Ukrajinu i Moldaviju da preduzmu naredne korake u svom pristupnom procesu čim završe neophodne reforme.

8Čvrsto verujemo da je 20 godina posle Solunskog samita, i u svetlu nove geopolitičke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabri i ambiciozni krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir.