BENEFITI POVEZIVANJA SA EKONOMSKIM SAVEZOM: Saradnja s Briksom donosi veći izvoz i nove investicije!
Za našu zemlju je razvijanje spoljne trgovine svakako dobro jer smo malo tržište i jedini izlaz za privredni rast nam je pojavljivanje na većim tržištima, ocenjuje Milan Kovačević
Proširenje ekonomskog saveza Briks, kome se zvanično pridružilo još šest zemalja, otvorilo je pitanje šta bi Srbija dobila saradnjom sa ekonomskim divom koji postaje sve jači. Iako, kao zvanično i jasno opredeljeni za članstvo u Evropskoj uniji, nemamo mogućnost članstva u Briksu, jačanje saradnje nije sporno, a stručnjaci ukazuju da je i više nego profitabilno za Srbiju.
Zajednička valuta
Sagovornici Kurira ocenjuju da bi jačanje saradnje Srbije sa ovim ekonomskim savezom nesumnjivo bilo i te kako značajno. Doktor ekonomskih nauka Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista, ističe za Kurir da je politika razvijanja spoljne trgovine sa svim zemljama s kojima možemo svakako dobra jer, kako ukazuje, pošto smo malo tržište, jedini izlaz za privredni rast nam je jačanje saradnje.
- Mi već imamo određenu ekonomsku saradnju sa zemljama Briksa. S Rusijom dobru i intenziviranu poslednjih godina, s Kinom odličnu, dok s Južnoafričkom Republikom i Indijom manje, iako je bilo novih kontakata i našao bi se veliki prostor za trgovinu. Južna Afrika i Brazil su geografski udaljeni i s njima ni u prošlosti nismo imali ozbiljnu saradnju, ali uvek ima prostora za poboljšanje - kaže Kovačević za Kurir.
On objašnjava i da zemlje Briksa imaju u planu da olakšaju međunarodna plaćanja i da uvedu jednu zajedničku valutu kako bi parirale dolarskoj trgovini.
- Razlog je taj što to otežava njihovu trgovinu, budući da SAD pokušavaju da i sankcijama rasprostrane što veće učešće dolara kao rezervne valute. Ako se to bude uspešno odvijalo, onda bi i ta valuta Briksa mogla postati rezervna, pa bi neke zemlje i devizne rezerve držale u njoj. Mi zasad nemamo teškoća u plaćanju prema inostranstvu, pa samim tim ni potrebe da se uključimo u takvu organizaciju tim povodom - kaže Kovačević i navodi da bi jedina potencijalna opasnost mogla biti ako bi se na saradnju s Briksom gledalo kao na dalje udaljavanje od EU.
Dodatni krediti
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, govoreći o značaju jačanja saradnje naše zemlje s članicama Briksa, za Kurir ukazuje da iz svih pet članica Briksa Srbija ima rekordan uvoz.
- Osim robne razmene i direktnih investicija, najvažnije pitanje u budućnosti biće mogućnost uzimanja kredita kad se nađemo u situaciji poput Argentine danas, da istovremeno uzima od MMF, ali i od Brazila i Kine - konstatovao je Zelenović.
Uvoz iz:
- Kine rekordnih 4.910 miliona evra;
- Rusije rekordnih 2.907 miliona evra;
- Brazila rekordnih 106 miliona evra;
- Indije rekordnih 295 miliona evra;
- Južne Afrike rekordnih 100 miliona evra.
Ivana Žigić/
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore