TOMA FILA: Kad umrem, otići ću u pakao, ali tamo ću bar imati društvo, u raju bih umro od dosade!

Da su Slobodana Miloševića na vreme pustili iz Haga kući da se leči od angine pektoris, on bi i danas bio živ, jer se sa
anginom pektoris može živeti i 100 godina. Ako već nisu imali uslove da ga leče, mogli su da ga puste da ide u Rusiju, ali eto...

- Ako već nisu oni imali uslova da ga leče, mogli su da ga puste da ide u Rusiju da se leči, ali, eto... I što se Frenkija tiče (Franko Simatović, haški osuđenik koji je pre nekoliko dana pušten pre vremena iz Haga kako bi mogao u Srbiji da prima terapije, prim. aut.), ako je tačno da ima najteže oboljenje, u Holandiji se hemioterapija uopšte ne primenjuje. Oni su jedina zemlja u Evropi gde se to ne radi i zato je i dozvoljeno da se vrati u Srbiju i da ovde pokušaju da ga izleče. Iako nisu velike šanse za uspeh, one ipak postoje.

Ratko Mladić je takođe teško bolestan, kako tvrdi njegova porodica. Mislite li da ima šanse da se i on privremeno oslobodi zbog lečenja iz takozvanih humanitarnih razloga ili je kod njega sasvim druga situacija?

- Teško da će ga pustiti jer je on na doživotnoj robiji i podigla bi se velika „frka“ ako bi mu dopustili to. Daj bože da mu daju da dođe kući da se leči, ali sumnjam, jer to eventualno uspe onima koji su osuđeni na kraće kazne, ali na doživotne teško. Ratka Mladića znam mnogo dobro, ne iz Haga već iz vremena kada je bio glavnokomandujući Vojske Republike Srpske. Prijatelji smo i voleo bih da ga puste da se leči kako treba.

Prema nekim podacima, albanski zatvorenici poput Hašima Tačija i njegove ekipe imaju i džeparac, teretanu, biblioteku, stalne šetnje... Jesu li uslovi u Hagu isti za sve?

- Imaju i naši iste takve uslove, mogu da kuvaju sami i poručuju odavde od hrane šta god hoće. Problem kod obolelih osoba je u tome što nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu i negu, ali sve ostalo je zaista na dobrom nivou. Dobijaju redovno novine, gledaju televiziju, na raspolaganju im je dosta toga, ali je zdravstvena nega veliki problem.

Kad smo kod Tačija, u toku je suđenje njemu i ostalim vođama OVK... Pretpostavljam da ste upoznati sa optužnicom. Je li ona na čvrstim nogama? Kako će se, po vama, taj proces završiti? Kakvu presudu da očekujemo?

- Optužnica jeste čvrsta. Onaj deo optužnice za zločine nad albanskim narodom je zaista čvrst. Naime, naši koje su zarobili i kidnapovali niko više nikada nije video, nema preživelih Srba iz logora, ali zato ima Albanaca, jer su se oni spasavali najčešće tako što su podmićivali i plaćali OVK određene sume da bi se oslobodili, pa oni sada svedoče. Ovaj deo što se Srba tiče, „žute kuće“ i slično, tu nema preživelih Srba kao svedoka, a prištinska komisija ne dozvoljava iskopavanje leševa, iako je Veljko Odalović dokazao da su tamo sahranjivani Srbi. Mi smo, s druge strane, svako mesto gde su tvrdili da ima albanskih žrtava prekopali. Sve u svemu, očekujem mnogo velike kazne za sve njih.

Govorili ste svojevremeno da će se postojanje „žute kuće“ u Albaniji teško dokazati... Je li to upravo zbog ovoga što ste rekli, da nema živih svedoka među Srbima?

- Tako je. Nijedan Srbin, koji je bio zarobljen, nije se vratio živ. A Kurtijevi ne dozvoljavaju da se kopa tamo gde se pretpostavlja da su žrtve, iako su naši i temelje crkve prekopavali kada su tvrdili da su tamo albanske žrtve. Mi smo sve uradili što je trebalo, a oni za naše neće ništa.

Veliku pažnju javnosti izazvao je vaš nedavni intervju u kojem ste ispričali i da ćete sigurno završiti u paklu, jer tamo završavaju advokati. Rekli ste i da vam je nuđeno da branite Zvezdana Jovanovića, koji je osuđen zbog ubistva premijera Zorana Đinđića. Do toga nije došlo, objasnili ste i šta ste mu savetovali... Ali, da li postoji neko koga ni pod kojim uslovima ne biste pristali da zastupate i jeste li neke slučajeve odbili?

- Patrijarh Irinej mi je bio dobar prijatelj, kao i Porfirije sada, mada mi je Irinej bliskiji. Bio mi je na svakoj slavi, a naše prijateljstvo je počelo preko Dejana Nakića dok je još bio vladika u Nišu. Čak su i pričali da je za patrijarha zahvaljujući meni izabran (smeh). Zato sam i rekao da ću sigurno u pakao. A dva puta sam u karijeri odbio slučaj i oba ću pamtiti do kraja života. Jednom na nagovor majke, kada je bio u pitanju ubica koji je ubio dete od šest godina. Najpre je silovao, pa polio benzinom i zapalio dete... Majka je moja čula za to i rekla mi je da će da me se odreći budem li ga branio. Drugi put kada je čovek silovao majku i slomio joj dva rebra... Mi po kodeksu moramo da branimo optužene i zato i kažem da ćemo u pakao, ali kako će najveći broj ljudi koje znam sigurno završiti u paklu, barem ću imati društvo, u raju bih umro dosade.

Dešava se da u javnosti iznosite stavove koji nisu baš u skladu sa zvaničnom politikom ni vaše stranke, SPS, ali ni koalicionog partnera SNS. Šta vam u tim situacijama kaže lider SPS Ivica Dačić? Da li vam zameri?

- Ne mogu da kažem da mi zameri... Mi se ponekad ne slažemo, što nije sporno. I jesmo u koaliciji i ja nesvesno nešto izgovorim, ali nikada nešto što bi dovelo u pitanje koaliciju. Ja se i družim s njima, ali ne mislimo uvek svi isto. Eto, recimo, nisam se saglasio sa izmenama Ustava, a da li sam bio u pravu, vreme će pokazati. Isto tako, rekao sam ironično da, kada demokrate pobede, eto nas s njima. I to se prikazalo kao da im se nudim, a moja je poenta bila da oni nikada neće ponovo doći na vlast, raspali su se kompletno, počev od Demokratske stranke, pa nadalje. Sve u svemu, meni je mirna savest.

Ivana Žigić