Too mi je mnogo privlačnije rešenje od zahteva predstavnika nemačke vladajuće stranke da pre početka pregovora o ulasku u EU Srbija mora da potpiše obavezujuću izjavu o saradnji sa Kosovom, rekao je Lene

BEOGRAD – Nekadašnji specijalni izaslanik EU za Balkan, Štefan Lene smatra da bi nemačko-nemački dogovor, kad je izbegnuto priznavanje Istočne Nemačke, ali je uspostavljena saradnja i kancelarije u obe prestonice, mogao da bude model za rešenje međusobnih problemi Beograda i Prištine, a da se ne zalazi u pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova.

Lene, koji je gostujući preofesor Fondacije „Karnegi Evropa”, kaže da mu je lično to mnogo privlačnije rešenje od zahteva predstavnika nemačke vladajuće stranke da pre početka pregovora o ulasku u EU Srbija mora da potpiše obavezujuću izjavu o saradnji sa Kosovom.

On kaže da je u ovom trenutku nemoguće znati da li će Srbija morati da prizna Kosovo radi prijema u EU, jer do njega neće doći pre 2020. godine, a možda ni kansije.

„Ne želim da predviđam kakav će biti stav EU u tom trenutku. Lično verujem da će EU zahtevati funkcionalan odnos između Kosova i Srbije, da mogu međusobno da imaju ugovore, da sarađuju, da sede zajedno na sastancima EU i da ne postoji toliko loša politička situacija da to bude problem za EU”, rekao je Lene.

On veruje da će u slučaju postizanja funkcionalne saradnje priznavanje Kosova „možda biti izbegnuto”.

„U svakom slučaju, EU ne može sebi da dopusti da ima još jedan nerešen problem kao što je Kipar”, ocenio je Lene.

Uz napomenu da „međunarodna zajednica, od Rusije i Kine, do EU, ima konstantan stav da ne želi podelu Kosova”, on rešenje za pitanje severa Kosova vidi u balansu između dva interesa. To je moguće kroz suštinsku autonomiju severa Kosova, veću nego prema Ahtisarijevom planu, čime bi se postiglo da „Srbi upravljaju svojim životima, a da pravno, sever bude deo Kosova”, objasnio je Lene.

On je precizirao da to podrazumeva uspostavljanje skupštine srpskih opština na severu Kosova, lokalne policije sa komandom koja bi odražavala nacionalni sastav tog područja, potom suda koji bi bio deo kosovskog pravosudnog sistema, ali sa sudijama koji su Srbi.

Takođe smatra da bi Srbija trebalo da nastavi da finansira Srbe na Kosovu, ali transparentnije. Trebalo bi primeniti već postignut dogovor o integrisanoj kontroli prelaza, dodao je Lene, zaključivši da nema previše stvari koje nije teško rešiti ukoliko postoji politička volja Beograda i Prištine.

Lene je mišljenja da nova srpska vlada, ako želi, može lakše da napravi značajnije korake u rešavanju problema Kosova. On to objašnjava konstatacijom da „veoma često, lideri nacionalisti imaju više mogućnosti da učine značajne korake u rešavanju nekih komplikovanih pitanja nego liberalni lideri, jer imaju veće poverenje svog izbornog tela da će braniti nacionalne interese”.

Lene kaže da Brisel pozdravlja dobre odnose Srbije sa Rusijom, koja je veoma važan partner za EU. „To je nešto sto možete kao prednost da unesete u EU”, dodao je on, ali i ocenio da je, „dugoročno, za ekonomsi razvoj i prosperitet Srbije jedina relevantna opcija ono što nudi EU”.

„Rusija može mnogo da vam pomogne i odnosi sa njom su važni, ali to nije alternativa”, smatra Lene u intervjuu za Politiku.