Amerika nije htela da bombarduje SR Jugoslaviju 1999. godine, već je to tražio neko drugi! To je svojevremeno, nedugo pred smrt, tvrdio Momir Bulatović, koji je preminuo 2019. u 63. godini.

Bulatović, koji je bio jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića i nekadašnji predsednik Savezne vlade SR Jugoslavije, tada je do detalja ispričao kako su izgledali dani i poslednji časovi uoči samog početka bombradovanja, u predvečerje 24. marta, te 1999. godine.

Bulatović je malo pre smrti otkrio da je Evropa htela 1999. da izvrši kopnenu intervenciju na SRJ i da je krenula da skuplja vojsku, ali nije uspela u tome jer niko nije hteo da se odazove. Onda su, kako je tada ispričao, u pomoć pozvali Amerikance koji su im otvoreno rekli da hoće, ali isključivo pod svojim uslovima - oni će samo bombardovati iz vazduha i ni u kom slučaju neće slati svoje vojnike u kopnenu intervenciju, a i ukoliko dođe do takvog razvoja događaja Evropljani će biti dužni da isključivo šalju svoje jedinice u direktne borbe na tlu.

0201-2.jpg
Ana Paunković 

"Dan uoči početka bombardovanja 23. marta ja sam po Ustavu proglasio stanje neposredne ratne opasnosti, a sutradan i ratno stanje. A kako sam se osećao... To je bio jedan običan beli koverat iz kog sam pročitao ono što je bilo po Ustavu. Iako smo očekivali bombardovanje još od oktobra 1998. i sve se to znalo, opet je bio šok. Prva bomba pala je te večeri u 20.06 časova na Crnu Goru i onda sam po ustavu proglasio ratno stanje", prepričao je Bulatović dešavanja u tadašnjem državnom vrhu.

"U 20.06 pala je prva bomba i potom je održan sastanak. Bio je to sastanak jedne male šokirane zemlje koja nije ni znala gde su tačno pale prve granate, a inače taj napad bio je protivpravan i toga su bili svesni i Amerikanci. Na jednom od sastanaka sa izaslanikom Martijem Ahtisarijem, Ahtisari je Slobodanu rekao da će Srbija biti potpuno uništena, a Slobodan mu je na to kazao: Kako ćete da objasnite svetu da ćete ubiti dva miliona ljudi u Beogradu? Ahtisari mu je na to odgovorio pitanjem zna li uopšte koliko je ljudi poginulo u Vijetnamu", ispričao je Bulatović.

profimedia0017426624.jpg
Profimedia 

Zbog bombardera B-52 Srbija postala klanica

"Dugo smo se dobro držali i mislili da možemo... Ali pred kraj Amerikanci su uveli strateški bombarder B-52 i onda je sve postalo prava klanica, žrtve su bile ogromne. Pavković (general Nebojša)i ja smo plakali dok su padale bombe. To je bila sila", prisetio se Bulatović i otkrio kako to da on nikada nije bio u Hagu.

"Slobodan je odredio da Nikola (Šainović) ide u Hag, a ne ja i tada mi je rekao: Mlad si čovek. Nećeš ti nego Nikola. I nisi Srbin nego Crnogorac. Zbog ovoga ćemo svi u zatvor i to je svima jasno, ali pusti Nikolu nek ide on. Pa je Šainović posle morao da objasni ženi kako će i zašto baš on ići u zatvor", ispričao je Bulatović i naglasio da "istoriju svakog trenutka treba posmatrati otvorenih očiju".

On se prisetio i jedne anegdote s mirovnih pregovora u Dejtonu kako su Milošević i on sedeli za stolom sa Ričardom Holbrukom i Kristoferom Vorenom:

0606-foto01-profimedia-15881393-profimedia.jpg
BAS CZERWINSKI / AFP / Profimedia 

"Sede tako za stolom Holbruk i Voren Kristofer, a Slobodan i ja preko puta. Onda se Kristofer nasmeje, vrati nam beli papir i kaže: Vi ne razumete, nema nikakvih uslova, radićete ono što vam tražimo uvek i stalno".

U studiji "Tajna istorija Dejtona: Američka diplomatija i bosanski mirovni proces 1995" Dereka Šolea i Beneta Frimana opisuje se i drama poslednjeg dana pregovora. Navodno je jednog jutra Milošević odlučio da prelomi i potpiše sporazum s Tuđmanom pa je po snegu i bez kaputa, na parkingu pored vojne baze, čekao Holbruka da mu predstavi tu ideju.

Navodno se pre potpisivanja Dejtona dešavala i prava unutarsrpska drama prema kojoj je Milošević pokazao mape bosanskim Srbima, a kad ih je Krajišnik video pao je u nesvest na šta je Milošević rekao: "Pao je u komu."

(Kurir.rs/Mondo)