Suzana Trajković, supruga Slađana Trajkovića koji se duže od deset meseci nalazi u pritvoru u Podujevu zbog navodnog ratnog zločina, tvrdi da njen suprug i dalje ne dobija redovno terapiju za dijabetes i poziva međunarodne predstavnike da posete Srbe koji se nalaze u tom zatvoru, saslušaju ih u upoznaju se sa terorom sa kojima se tamo susreću.

Slađan Trajković, bivši policajac, nalazi se u pritvoru od 15. decembra prošle godine. Njegova supruga, Suzana, tvrdi da on skoro godinu dana ne dobija terapiju, iako je dijabetičar i boluje od ciroze jetre.

- Nepojmljivo mi je kako je živ. Išli smo kod njega prošle srede i rekao je da mu više ne donosimo lekove, jer nema potrebe, ne daju mu ih. Tačnije, za dijabetes mu daju jednom mesečno, a treba svakog dana. Za cirozu jetre su sasvim ukinuli. On je dijabetičar, a oni mu za doručak daju marmeladu, dok su ručak, kako njemu, tako i ostalima, smanjili na minimum. Ranije su mogli da telefoniraju 15 minuta, a poslednji put smo razgovarali 12 minuta - vidno potresena kaže Suzana Trajković, čiji je muž uhapšen u Kosovskoj Mitrovici, i to samo mesec i po dana nakon što je zajedno sa ostalim Srbima koji su izašli iz kosovskih institucija on napustio Kosovsku policiju u kojoj je radio skoro deset godina.

Ona svedoči da su nedavno njenog muža vodili u prištinsku bolnicu gde je "lekarka prvo pitala za koje se delo tereti".

- Moj muž zna albanski, za razliku od mnogobrojnih Srba koji ni reč ne znaju. Razumeo je kada su čuvari lekarki rekli da je zbog ratnog zločina, što je bio razlog da mu propiše mast od koje bi mu se na telu stvarale "žive rane". Sreća pa mast nismo uspeli nigde da nabavimo ni u celoj centralnoj Srbiji, a jedna osoba nam je kazala da je ta mast prestala da se proizvodi i da je odavno nema u apotekama. Jako sam zabrinuta, a samo čekamo dan kada će da nam jave najgore. Pisala sam i odlazila kod svih međunarodnih predstavnika na Kosovu, svima rekla da će mog muža tamo da ubiju, ali reakcija nema - kaže Suzana, koja opet upućuje apel svim međunarodnim predstavnicima na Kosovu, kosovskim institucijama, ali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Pozvala ih je da "posete zatvor u Podujevu, da saslušaju Srbe i da se upoznaju s kojim se terorom susreću", a među njima njenog muža koji je od pritvaranja do sada oslabio više od 30 kilograma. Suzana svedoči da Slađana i dalje vezanog lancima pešice vode do najviših spratova, kada ide kod lekara ili na suđenja i "namerno ne koriste lift, iako znaju da ima otvorene rane zbog dijabetesa, ali i da je potpuno iznemogao".

U Podujevu je i nedavno uhapšeni Ilija Elezović, koji je težak onkološki bolesnik, što su ustanovili i predstavnici više međunarodnih misija na Kosovu koji su ga posetili, a imajući na uvid njegovu lekarsku dokumentaciju. U samici u ovom zatvoru je i Zoran Kostić, kojem, kako porodica tvrdi, ne daju terapiju. U Grdovcu su iza rešetaka i Milun Milenković Lune i Dušan Obrenović, obojica iz Severne Mitrovice, koji su prilikom hapšenja i davanja izjava brutalno pretučeni. Tu je i Nenad Orlović iz Zvečana, čije je hapšenje upamćeno po tome što su mu stavljali crnu kesu na glavu i slikali ga, a prethodno su ga naterali da se svuče go do pojasa.

(Kurir.rs/Politika)