Otkud sad Dragan Đilas na čelu jedinstvene opozicione kolone?

I otkud jedna kolona?

A šta će biti sa Smiljanom Banjcem?

Eh, otkud...

Za odgovor na to pitanje Miki Aleksić, Nebojša Zelenović i ono društvo s kojim su letos špartali po Beogradu dali bi milion dolara!

Oni po onom zvizdanu blokirali auto-put i izlagali se psovkama i kletvama zaglavljenih vozača, svake nedelje smišljali nove trase protesta i čupali kose što se broj učesnika rapidno smanjuje, izgledali kroz prozor jedva čekajući da se građani vrate s odmora i odmene ih na ulicama, jer ne mogu ni oni baš sve sami... i onda, kad je došlo vreme da se dele lovorike - do

miroslav-aleksic-beta-amir-hamzagic.jpg
Beta Amir Hamzagic 

đe Đilas sa Mauricijusa, ili gde je već bio i poruši im Sneška.

Šalu na stranu, svedočili smo ovih dana dramatičnom obrtu na proevropskom i pronatovskom krilu srpske opozicije. Posle neočekivane odluke da zatraže izbore i prihvatanja tog zahteva (što ih je, čini se, zateklo nespremne) usledile su višenedeljne diskusije: ko će s kim na listu? I koliko lista?

Budući da, osim deklarativno, programe i nemaju, predizborna svrstavanja nisu se vršila po ideološkoj bliskosti. Koalicije su se pravile po liniji manje međusobne netrpeljivosti, i većeg uvažavanja tuđih apetita.

Onda se pojavio Dragan Đilas, sve ih postrojio u jednu kolonu na svim izbornim nivoima i obavestio ih da on sam vredi kao svi oni zajedno, da uzima polovinu svih osvojenih mandata, a oni mogu da se... mogu da se slože, ili da istupe iz kolone, što će ih skupo koštati.

Jer na vratima opozicionih medija stoji on, i odlučuje ko će pred kamere N1 i Nove, a ko u ćošak da se priziva pameti.

Evo jednog lako proverljivog primera: od oktobra 2022. do danas, u Utisku nedelje po tri puta pojavili su se sudija Miodrag Majić, psiholog Tamara Džamonja, lider Nove DSS Miloš Jovanović - i Dragan Đilas. Ostale je Olja Bećković tokom prošle godine pozivala dva puta ili jednom.

Prisustvo Tamare Džamonje objašnjava se njeno profesijom i interesovanjem javnosti za slučajeve masovnih ubistava, Majić u Utiska dolazi kao stručnjak opšte prakse, Jovanović je voditeljki i njenom ocu ideološki najbliži, a Đilas - on je tu da bi se znalo ko je gazda.

Medijski tajkun, svakako najbogatiji od svih političara u Srbiji, Đilasovi interesi isprepleteni su sa biznisom vlasnika opozicionih medija Draganom Šolakom. Iz toga proističe njegova moć.

Zato je i mogao da s pozicije čoveka koji će u opoziciji imati poslednju reč, iz senke palmi na tropskoj plaži posmatra zbivanja u Srbiji, i međusobna trvenja lidera stranaka i strančica koji su se upinjali da se u metežu koji su letos sami izazivali, dokopaju boljih startnih pozicija u slučaju da dođe do preraspodele vlasti.

Kurir je letos pisao da Zelenović, Milivojević, Ćuta, Dobrica... da svako od njih maršira kao Napoleonov vojnik, sa maršalskom palicom u rancu. Da se nadaju da bi događaji mogli da ih izbace u sam vrh države.

Onda je došao Dragan Đilas, a oni su poslušno prišli i te palice položili pred njegove noge.

Njihova dela, ono po čemu bi građani trebalo da ih prepoznaju, ne postoje.

Bez imena u kajronu Nove ili N1, oni su opet ono što su bili pre ulaska u politiku - sitni biznismeni, analitičari opšte prakse, kafedžije, saradnici instituta, nezaposleni...

Lako je bilo Lazoviću da prefarba tablu RTS. Ako to učini sa N1, skočiće mu nevladine organizacije i ambasade za vrat što vrši pritiska na medije.

Kurir.rs