DOCENT FPN KRSTIĆ: Oko ZSO može doći do dogovora, ali teško i do implementacije jer Priština to koči

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić veruje da postoji prostor za kompromis u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština kao i za to da principi iz 2015. budu implementirani uz izmene Ustava Kosova ili uz neko šire tumačenje određenih odredbi. Ističe i da je do dogovora lakše doći nego do njegove implementacije, jer za to mora da postoji volja Prištine da osnuje ZSO.

Podseća da kada je reč o Prištini, ona zahteva da sve što se usvoji bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova, koji je proglasio neke odredbe, odnosno neke aspekte dogovora iz 2015. godine protivustavnim.

"Naravno, postoji prostor za kompromis. Postoji prostor i za to da odredbe iz 2015. budu implementirane uz izmene Ustava Kosova ili uz neko šire tumačenje određenih odredbi. Da li je to ono što će sadržati ovaj statut, predlog, kako da se ovi problemi, odnosno ova kolizija stavova rešila, verujem da jeste. Verujem da se neće ići u pravcu odstupanja od osnovnih načela. Dakle, ono što je svojevrmeno predlagao Aljbin Kurti, a što je zapravo bilo odstupanje od temelja onoga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine, sumnjam da može da bude deo dogovora na osnovu svega onog što je i Beograd jasno iznosio kao stav da hoće, odnosno da neće prihvatiti, i onoga što je međunarodna zajednica isticala da mora da bude sprovedeno", ističe Krstić.

Kada je reč o pominjanju evropskih modela koji bi mogli da budu primenjeni na ZSO, Krstić navodi da postoje različiti primeri teritorijalne autonomije koji funkcionišu u Evropu, ali da je svaki od njih primenjen u drugačijim kontekstima i okolnostima poput južnog Tirola, Olandskih ostrva ili određenih regiona u Španiji.

"Zajednica srpskih opština zapravo treba da predstavlja objedinjavanje već postojećih nadležnosti koje imaju Srbi kroz lokalnu samoupravu, plus dodavanje određenih elemenata samouprave. I, naravno, ono što je najvažnije, linkovanje svega toga za Beograd, odnosno za funkcionisanje institucija Republike Srbije. Koliko će stvari biti dodato, da li će te stvari biti izvršne i kako će se finansiranje sprovoditi u praksi, ostaje da se vidi. U tom pogledu ovo jeste jedan izuzetan kontekst, ali, nažalost, ne mislim da bilo koji predlog koji sada bude usvojen može da dostigne nivo neke veće samouprave koji postoji u, recimo, u navedenim slučajevima, a za koji mislim da bi bio neophodan za opstanak srpske zajednice na Kosovu. Ali, ne deluje mi da će bilo koji predlog ići u tom pravcu", kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li to što strane nisu odbacile predlog EU u vezi sa ZSO dobar znak da su mogući dalji pregovori ili je reč o velikom pritisku sa kojim su se suočili i Beograd i Priština, pa sad samo pokazuju bar minimum dobre volje i bar u ovoj fazi ne miniraju nastavak dijalog, Krstić smatra da je i jedno i druga na delu.

"Verujem da će biti napravljen jedan korak unapred, kao što je napravljen u Briselu i Ohridu u pogledu formalnog razgovora i napretka dijaloga. Sa druge strane, kada je reč o implementaciji, verujem da će i dalje biti kočenja i da će to prevashodno raditi Priština, kao što je radila i do sada. No, sada je i Beograd zbog Banjske pod pritiskom da i on napravi ustupke. Tako da je možda lakše doći do dogovora, ali da bi došlo i do njegove implementacije Priština definitivno mora da reši da želi da formira ZSO. Ne mislim da će se to uskoro desiti. Verovatno će biti nekog napretka, ući će se u proces formiranja, a onda ćemo da zapnemo za mesec-dva opet na nečemu sličnom", zaključuje Krstić.

Kurir.rs/Kosovo Online