Sporazum o putu ka normalizaciji između Beograda i Prištine i njegov Implementacioni aneks iz Ohrida, u celini su pravno obavezujući i za Beograd i za Prištinu, izjavio je danas portparol Evropske unije Peter Stano, prenosi Beta.

Povodom pisma Vlade Srbije, u kojem se navodi da se sa rezervama usklađuje sa Deklaracijom iz Brisela, usvojenom na samitu EU - Zapadni Balkan 13. decembra, Stano je naveo da je primena Sporazuma u celini integralni deo evropskog puta i Beograda i Prištine.

- EU naglašava da je Sporazum u celini obavezujući za obe strane. Primena sporazuma u celini integralni je deo njihovog puta ka EU - naveo je Stano u pisanoj izjavi.

Stano je dodao da su Sporazum, o kojem su se lideri Beograda i Prištine saglasili 27. februara u Briselu, i njegov Implementacioni aneks, koji su usaglasili 18. marta u Ohridu, postali pravno obavezujući tog dana, kroz pisanu izjavu šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja.

- To je dosledan stav EU, koji je javno saopšten nekoliko puta - naveo je Stano.

Premijerka Srbije Ana Brnabić dostavila je dopis Evropskoj uniji 13. decembra, navodeći da njeno usklađivanje sa Deklaracijom iz Brisela ne znači bilo kakvo priznanje tzv. kosovske nezavisnosti od Beograda.

Povodom Deklaracije lidera EU i njenih država članica, sa kojom su se saglasili svi partneri Unije sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Brnabić je navela da se Sporazum o putu ka normalizaciji između Beograda i Prištine, sa Implementacionim aneksom iz Ohrida, "smatra prihvatljivim jedino u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavanje Kosova".

U Sporazumu o putu ka normalizaciji, koji lideri Beograda i Prištine nisu potpisali, između ostalog piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i da će se obe strane rukovoditi ciljevima i principima zacrtanim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.

Stav da je Sporazum postao pravno obavezujući kroz pisanu izjavu Borelja zvaničnici EU obrazlažu članom 11. Bečke konvencije o ugovornom pravu, u kojem se navodi da se "pristanak države da bude obavezana ugovorom, može izraziti potpisom, razmenom instrumenata koji čine ugovor, ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje, ili na bilo koji drugi način ako je tako dogovoreno", navodi Radio Slobodna Evropa.

Zvaničnici upućeni u proces dijaloga navode da je taj izraz saglasnosti detaljno objašnjen stranama tokom pregovora u Ohridu 18. marta i da su lideri Beograda i Prištine, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, to prihvatili i da nisu prigovorili u prisustvu Borela i specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, dodaje RSE.

Kurir.rs/Beta/RSE