"PRIPADANJE NACIJI I NACIONALIZAM NISU ISTO" Čedomir Čupić kod Basare: U Evropi postoje SAMO 3 NARODA, sve nacije su IZMIŠLJOTINA
Univerzitetski profesor, politikolog Čedomir Čupić bio je gost Svetislava Basare u emisiji Crveni karton na Kurir TV.
U razgovoru su se, između ostalog, dotakli i pojma naroda, odnosno nacije, za koje je Čupić izneo svoju teoriju.
- Nacija kad je nastala s francuskom buržoaskom revolucijom, ona je u stvari bila jedan veštački pojam koji je trebalo da ujedini ljude u okviru jedne velike države. Pogledajte, na primer Francuzi. To su bila plemena, oni su posle francuske buržoaske revolucije kad su se ujedinili, u stvari i pre toga, oni su faktički napravili naciju. To je izmišljeno, svaka je nacija izmišljena. Narodi nisu - započeo je Čupić, pa nastavio da obrazlaže:
- Na primer, u Evropi imate tri naroda, Sloveni, Romani i Germani. To su bazični. A u okviru tih naroda vi sada imate, takozvane etničke grupe, Srbe, Lužičke Srbe, Poljake, Slovake, Slovence, Ruse i tako dalje. Ja nemam ništa protiv da neko drži do svojeg porekla. Ali to treba da bude privatna stvar. Na primer, treba praviti razliku između jakog osećaja za pripadništvo svojoj naciji od nacionalizma. Nacionalizam je ideologija. Vi pomoću nacionalizma počinjete da gradite politički život i stvarate neke ideje koje mogu da budu vrlo opasne - smatra Čupić.
Pojasnio je kako, po njemu, kultivisan čovek doživljava pripadnost nekoj grupi.
- I zato je pitanje nacionalnog osećaja pitanje privatnog dela života. Znači kod jednoga čoveka koji je, tako da kažem, kultivisan, on će uvek to ostaviti u privatnom delu života i to će ostaviti vezano za običaje, to svoje pripadništvo tom plemenu, etničkoj grupi ili narodu. I neće on da maše s tim, nego sa onim što pripada nečemu univerzalnom. Jedina podela ljudi koja je smislena jeste podela po tzv. univerzalnim vrednostima. A šta je univerzalna vrednost? Ono što važi u svim prostorima i svim vremenima - ističe Čupić i precizira:
- Grci su izvojili pet univerzalnih ideja. I to je još da ovde kažem. Jedino ljude možete po univerzalnim idejama da klasifikujete. A koje su univerzalne? Grci su napravili istina, pravda, dobro, ljubav i lepota. Sloboda nije kod Grka bila univerzalna, zato što žena, deca i robovi nisu pripadali ljudima. Ne može da bude univerzalno, kada imate parcijalno. A i kako bi sad, evo ja bi to ovako malo, ja sam to i studentima uveravao što je slikovito - nastavio je Čupić.
Izvukao je primer koji neretko deli sa svojim studentima.
- Šta je istina kao vrednost? Pa to je temelj, uzmimo kuću. Temelj je istina. Istina je nešto što je najneprijatnije. Temelj kad se kopa, tu su crvi, tu su raznorazna čuda, voda. Znate, kada pravite kuću pa temelj, najgore radovi su u temelju. Mislim, najteže je nekako. Zato tako je i teška istina. Ljudi se teško suočavaju s istinom. Kad se dobar temelj napravi, onda idete, ono što se zove cokolj i pravda. To je ono okolo kako će kuća gore da izgleda. To je pravda. Bude pravo, da ne bude krivo. Soba, to je dobro. Plafon, to je ljubav, a krov, to je lepota.
Konačno, napravio je paralelu sa svakim pojedincem u društvu.
- Znači, oni koji su dobri i zli, koji se bave istinom i koji lažu. Lažovi, je li tako? Ili... neistinom, teško je reći lažovi. Ja nekako ne volim da upotrebljavam te reči. Ili, na primer, onaj koji čini sve lepo, a ne ružno. I tako dalje. Kasnije, sa renesansom, odnosno tu je hrišćanstvo dosta doprinelo, univerzalne ideje su postale sloboda, zatim ljudsko dostojanstvo, zatim solidarnost i ravnopravnost. To su devet univerzalnih vrednosti. Ako se ljudi njih drže, onda oni žive jedan čovečni, oljuđeni život. Ako bi se ljudi toga pridržavali, najmanji bi bio stepen mogućih sukoba. Sukobi bi više proizilazili iz emocija, a ne iz ovih temeljnih stvari.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore