VLADIMIR MARINKOVIĆ, OSNIVAČ KONGRESA SRPSKO-AMERIČKOG PRIJATELJSTVA: SAD žele da postanemo KLJUČNI PARTNER u ovom delu Evrope

Svakog dana radimo na tome da razbijamo negativnu propagandu koju su nam kosovski Albanci nametnuli tokom devedesetih. Njihov lobi protiv nas je velika mašinerija. Ali Srbija ima sve više prijatelja koji mogu i koji hoće da podignu glas i utiču na to da američka administracija ima jednake aršine i prema Prištini i prema Beogradu.

Tradicionalno odlazite na Molitveni doručak u Vašingtonu, pozivnica za taj događaj smatra se posebnom vrstom časti koju nekome ukazuje Amerika, a vi ste uključeni i u organizaciju događaja. Kako je ove godine izgledala svečanost u dvorani hotela "Hilton" u Vašingtonu? Zašto je bitno da predstavnik Srbije bude tamo?

- Ne samo da je značajno da naši predstavnici budu na Molitvenom doručku već i na radnim događajima koji se više dana održavaju van ključnog događaja doručka, na kom se obraća predsednik SAD, a koji je organizovan od američkog Kongresa i Senata. To predstavlja odličnu priliku da na jednom mestu možete da razgovarate s donosiocima odluka, ljudima koji su među najvažnijim na svetu. Na jednom mestu su kongresmeni, senatori, službenici Stejt departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost, ali i uticajni ljudi iz tink tenk organizacija. Velika je čast biti tamo, jer nije lako doći do tih važnih ljudi, upoznavanja i razgovora s njima.

Da li se to onda ipak svodi na ličnu promociju pojedinca koji se nađe tamo ili i država Srbija ima benefit od toga?

- Država mora, treba i ima benefit od toga. Kad sagledamo funkcionisanje američke politike, shvatamo da se 100 odsto odnosa zasniva na ličnim kontaktima i upoznavanjima. Dakle, samo ako se stvaraju poznanstva i održavaju kontakti, mogu se ostvariti ozbiljne i konstruktivne relacije koje donose benefit Srbiji.

A šta je to konkretno?

- Prvo, da nekoga od tih važnih ljudi zainteresujete za svoju državu i region. A možda i važnije, dobijate priliku da kažete istinu o celokupnoj situaciji u vezi sa Srbijom, položajem i problemima. Dobijete priliku i da kažete podatke koji su pohvala za nas - kakav je razvoj u poslednjih nekoliko godina, koliko je porastao BDP, kako se gradila infrastruktura, kako su došle strane investicije, koliki privredni razvoj Srbija ima... Više od 30.000 ljudi u Srbiji radi u američkim firmama, i to uspešno, a kad to znaju donosioci odluka u Vašingtonu, imaju želju da ohrabruju svoje kompanije da ulažu u Srbiju. Zašto? Jer je Srbija stub stabilnosti u ovom regionu.

Ima li Amerika realnu sliku o Srbiji ili je neophodan napor da bi se istina o nama predstavila?

- Nemaju realnu sliku. Većina njih apsolutno ne zna šta se događa na Zapadnom Balkanu. Mi svakog dana radimo na tome da razbijamo negativnu propagandu koju su nam kosovski Albanci nametnuli tokom devedesetih. Njihov lobi protiv nas je velika mašinerija. Zato je sa naše strane važna proaktivnost. A to je počelo kad je predsednik Vučić postao premijer. Naš nastup se promenio i sada je potreban proaktivan stav prema Americi.

Pominjete proaktivan stav, moram da primetim da sam u poslednjih nekoliko meseci vrlo upadljivo čula baš tu terminološku konstrukciju od više osoba koje promovišu saradnju sa Amerikom. Možete li da pojasnite šta to znači i ima li prostora da se posumnja da je stigla instrukcija da se to ponavlja na nivou mantre?

- Pokušaću to jednostavno da objasnim. Poruka američkih zvaničnika nama u Srbiji je: "Dolazite u Ameriku što češće". Poruka je da ministri u vladi treba da odlaze u Vašington što češće, više puta godišnje, pa i na mesec dana. Da tamo prave zvanične sastanke i da unapređuju saradnju u svojim oblastima. I to ne samo u Vašingtonu, nije Amerika samo Vašington, postoji mnogo drugih gradova i saveznih država koje su otvorene za privrednu saradnju i investicije. I ne samo investicije njihovih ljudi ovde nego i naših tamo! Mislim da je ambasador Marko Đurić i te kako radio na tome, on je postigao mnogo svojim angažmanom. Kad smo kod proaktivnog stava, mi imamo vrlo proaktivnu kopredsedavajuću srpskog kokusa u Kongresu, Klaudiju Teni. Ona je reagovala na svaki potez Aljbina Kurtija, koji je bio agresivan i uperen protiv mira u južnoj srpskoj pokrajini. Imamo sve više prijatelja koji mogu i koji hoće da podignu glas i utiču na to da američka administracija ima jednake aršine i prema Prištini i prema Beogradu.

Kada kažete da bi ministri i poslanici trebalo češće da odlaze u Vašington, kako to može da protumači domaća javnost u kontekstu priče o samostalnoj politici, može li da se posumnja da bi se time "odlazilo po tuđu pamet van svoje zemlje, po strane instrukcije"?

- Ne. To bi se radilo samo za državne interese. Vratimo se na priču o kontaktima i njihovoj važnosti. Pogledajte kako je predsednik Vučić, zahvaljujući odnosima s predstavnicima američke administracije, uspeo da dovede ovde više desetina američkih kompanija koje su investirale svoj kapital, zaposlile ljude. To je taj primer. Čist, jasan, koristan za Srbiju. Zato je važan prijateljski odnos s najmoćnijom ekonomijom sveta. A da ne govorim i zbog podrške i oslonca u svim geopolitičkim previranjima i našim stremljenjima da zaštitimo svoj integritet i nacionalni suverenitet.

A da li tako možemo da nastavimo da vodimo tu samostalnu politiku ili bi se ona ugrozila?

- Da. Apsolutno! Pa Amerikanci nemaju nikakav problem s tim. I njima je jako važno da jačaju partnerstvo sa Srbijom. Oni predsednika Vučića smatraju vrlo pouzdanim partnerom ovde na Zapadnom Balkanu, posebno kad je u pitanju ekonomija. Sad ću citirati zamenika sekretara za trgovinu Dejvida de Falka, on nam je na sastanku rekao: "Srbija je motor razvoja celog regiona, pouzdan partner, stabilna zemlja, i Amerika u domenu saradnje i novih investicija naročito računa na nju."

A kako gledaju na naše političke lidere, premijerku, predsednika?

- Evo jednog slikovitog primera. Naša sestrinska država Ohajo, sa čijom Nacionalnom gardom imamo strateško partnerstvo, i glavni grad Kolambus su toliko orijentisani prema nama da je u čuvenoj sali koja nosi naziv po bivšem guverneru i senatoru Džordžu Vojnoviću, koji je poreklom bio Srbin, stoji i fotografija guvernera Majka Devajna s našom premijerkom Anom Brnabić. Dalje, u kabinetu generala glavnokomandujućeg Nacionalne garde Ohaja, generala Harisa, stoji naša zastava i slika generala s našim predsednikom Vučićem. Ima mnogo ljudi koji se bave politikom u Ohaju, a koji bi voleli da se naprave intenzivnije i bolje veze između Ohaja i naše države.

A šta su uradile lobističke kuće koje je srpska ambasada nedavno angažovala i da li je moguće da njihov uticaj bude dominantniji od albanskog lobija, u koji kosovski Albanci decenijama ulažu milione?

- Prvo mora da se zna da je Srbija u proteklih desetak godina potpuno promenila svoj imidž u Americi. To nije palo s neba, nego je rezultat jednog promišljenog, strateškog rada na unapređenju tih odnosa i promociji Srbije kao američkog partnera. Nisu za to zaslužne samo lobi kuće koje mi angažujemo, mada jesu potrebne jer se bez njih ne može funkcionisati, Amerika je prosto takva. Ali mi smo u tu utakmicu ušli sa 20-25 godina zakašnjenja. I to što sada radimo Albanci rade mnogo duže. To jeste težak posao, ali može da ima rezultata.

Šta su rezultati?

- Danas se u američkoj administraciji sve više i više razmišlja o otvaranju strateškog dijaloga između Srbije i Amerike. I Amerika sve više i više uviđa da je Srbija jedna stabilna, najmnogoljudnija, ekonomski osnažena zemlja s tradicionalnim prijateljstvom prema Americi i 143 godine diplomatskih odnosa. Amerikanci žele da Srbija postane njen ključni partner u ovom delu Evrope. I mi smo svesni da je to dobro za našu državu, zato radimo na jačanju partnerstva.

Da li je onda 5. novembar 2024. godine, kada će biti izbori u SAD, podjednako važan i za nas? Ove godine ima oko 20 izbora širom sveta, ali neće se pogrešiti ako se kaže da su izbori u SAD najvažniji događaj na svetu. Da li Srbi treba da "navijaju" i zašto se stiče utisak da favorizuju republikance u odnosu na demokrate? Sećate li se transparenata "Trampe, Srbine"?

- Mislim da ne treba da navijamo ni za koga. Neophodno je održavati dobre odnose i s republikancima i s demokratama i naši odnosi sa Amerikom treba da se razvijaju u interesima obe zemlje, bez bilo kakvog mešanja i navijanja za jednu ili drugu stranu. Zašto? Jer su oni sami, kad su u pitanju njihovi spoljni politički interesi, u devedeset odsto ujedinjeni.

Da li to znači da Srbija ima prijatelje i među republikancima i među demokratama?

- Apsolutno da. Imamo prijatelje na obe strane. Nije tajna, međutim, da je Trampova administracija imala relaksiraniji pristup prema Srbiji, počevši od samog predsednika pa do njegovih ključnih saradnika koji su kreirali spoljnu politiku. Imali su više senzibiliteta za ono što se dešava na KiM i nisu pristupali klasično birokratski. Imali su osećaj prema tome što je jedan hrišćanski narod proterivan sa svoje zemlje.

A aktuelna administracija?

- Ne mogu da kažem da nemaju korektan pristup.

Ali?

- Ima onih koji neće da prihvate da se konstelacija snaga na Zapadnom Balkanu promenila i da, ako žele mir na ovom prostoru, Srbija mora da bude deo rešenja i da je partner, ali i da je nezavisna i samostalna država koja ima pravo da se bori za svoje nacionalne interese.

Da li su to prihvatili?

- Mislim da jesu. I to je sada deo politike i jedne i druge američke administracije i to je za nas napredak, oni su prihvatili da Srbija ima pravo da brani svoje državne interese na KiM. I pritiska od SAD po pitanju toga nema, za razliku od pritiska koji postoji u EU. Amerikanci su pragmatični, shvatili su da pritiskom i nasilnim statusnim rešenjem nema ničega, njima je važno da bude mir, da nema eskalacije situacije, da dijalog ide svojim tokom i da se jača ekonomska saradnja, sve do nekog trenutka kada bi mogao da se pravi dogovor u kom bi bile "podjednako nezadovoljne obe strane", kako je i predsednik Vučić više puta opisao. Najveća zamka u koju naši političari mogu da upadnu jeste da budu navijački orijentisani i da isključivo budu na jednoj strani, republikanskoj ili demokratskoj. Ne. Treba da teže poštovanju obe i da shvatanju suštinu američke spoljne politike.

Da li se oni interesuju za unutrašnja pitanja Srbije? Imaju li neke simpatije ili antipatije?

- Interesuju se u domenu roka. Žele da se vlada formira brzo, da radi što bolje i da radimo na saradnji i realizaciji bilateralnih odnosa. Amerikance zanima kako da realizujemo projekte, investicije, i kako da se i oni uključe u Ekspo 2027.

Imaju li poverenja u našu sposobnost u toj realizaciji ili su skeptični?

- Oni gledaju na predsednika Vučića kao na političkog partnera koji je uradio mnogo da Srbija postane ekonomski snažna i država s vizijom. I zanima ih kako da se njihove kompanije uključe u to. Imao sam razne sastanke u Vašingtonu, Siti bank je zainteresovan da dođe i radi u Srbiji, zatim i "Lockheed Martin", jedna od najvećih kompanija iz sfere odbrambene industrije. I svi oni se ne bave tračevima i sitnim političkim manipulacijama, njih to ne zanima.

Kurir.rs