MOGLI SMO SA VOJSKOM DO IBRA I TU POSTAVIMO NAŠE LINIJE: Ovako je Miroslav Lazanski govorio o povratku naših snaga na Kosovo

Nekadašnji novinar Politike, vojno-politički analitičar i diplomata Miroslav Lazanski nekoliko puta je, iz ugla eksperize stečene iz dugogodišnjeg iskustva u diplomatiji, govorio o temi Kosova i Metohije.

Druga prilika se, po njemu, pružila 2008. godine nakon samoproglašenja tzv. Kosova, ali Srbija ni tu priliku nije iskoristila.

- Imali smo drugi put priliku 17. februara 2008. godine kada je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost. Tada se KFOR ponovo povukao sa severa i ponovo nismo ušli - konstatovao je on.

Lazanski je komentarisao i pružio rešenja za opstanak Srba na KiM, koji je, naročito u poslednjih nekoliko godina ugroženiji nego ikada pre. Pre svega, on je pozivao na jasan i čvrst stav Beograda i nepotpisivanje bilo kakvog ugovora koji bi garantovao nezavisnost južne srpske pokrajine.

- Trebalo bi omogućiti Srbima da na neki način ostanu, da im životi ne budu ugroženi, ali nikada ne potpisati gubitak Kosova jer ako potpišete onda je gotovo. Ukoliko ne potpišemo, zadržavamo tapiju. Za sto godina biće neki drugi Srbi, neka druga politička situacija, izmeniće se geopolitički kontekst na Balkanu. Moguće je jednom da to se vrati. Jevreji su čekali dve hiljade godina da uzmu Jerusalim i svake godine su se pozdravljali sa "Dogodine u Jerusalimu" i uspeli su da se vrate. Mi ćemo izgubiti Kosovo onog časa kada poverujemo i složimo se da smo ga izgubili. Sve dok budemo verovali i verujemo da ne možemo da izgubimo, mi ga nećemo izgubiti. Neko kaže "šta i sad da se vratimo", pa ja vam kažem da se sad vratimo na Kosovo pola Albanaca bi se složilo sa tim - kazao je Lazanski.

Već nekoliko decenija, položaj Srba na KiM je izuzetno težak. Najveći zločin nad srpskim stanovništvom od strane albanskih separatista bio je upravo Martovski pogrom, organizovan je pre tačno dvadeset godina, 17, 18. i 19. marta 2004. godine Bio je to drugi veliki pogrom koji su Albanci predvođeni terorističkom organizacijom OVK počinili nad Srbima. Prethodni se desio tokom juna 1999. godine kada izgnano je približno 250.000 Srba i drugog nealbanskog stanovništva. Međunarodna zajednica nije reagovala.

Tokom martovskog pogroma nastradalo je 27 osoba od kojih su 16 bili Srbi, a 11 Albanci koji su se sukobili sa međunarodnim snagama.

Povod za nasilje nad Srbima bila je smrt trojice maloletnih Albanaca koji su se utopili u Ibru, a proalbanska javnost je neosnovano tvrdila da su dečaci bežali pred srpskim napadačima. Tadašnji portparol UMNIK-a Derek Čepel jasno je naglasio da su takve tvrdnje neistinite i da se koriste kao izgovor za odmazdu nad Srbima.

Uprkos tome, sutradan je reku Ibar prešao veliki broj Albanaca naoružanih automatskim oružjem sa ciljem da se obračunaju sa Srbima na severu KiM. Napadi su se desili i na drugim mestima na KiM; više hiljada Albanaca napalo je Srbe u Čaglavici, južnom predgrađu Prištine. Snajperom je u tom mestu ranjeno deset osoba srpske nacionalnosti, a srpske kuće su paljene dok je više od 200 osoba ranjeno u Kosovskoj Mitrovici.

Pored srpskih kuća, na meti su se našle i srpske svetinje. Zapaljena je i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, kao i Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Đorđa u tom gradu. Uništeni su Manastir svetih Arhangela i Crkva svetog Spasa. Obe srpske crkve u Kosovu Polju su takođe zapaljene. U Lipljanu su ubijene četiri osobe srpske nacionalnosti.

Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna, 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture.

Miroslav Lazanski je preminuo 3. avgusta 2021. godine, u 71. godini, od posledica srčanog udara.

Kurir.rs/A.Ć.

Bonus video: