NOVI SAD - Nekadašnji visoki funkcioner Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bivši ambasador SFRJ u Londonu, član Vojvođanskog kulturnog kluba "Vasa Stajić" (VKK) i dosledni kritičar nacionalizma Živan Žika Berisavljević preminuo je u 89. godini, saopštio je danas VKK.
Živan Berisavljević je rođen u Martincima, Srem, 19. septembra 1935. godine. Studirao je prava i apsolvirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a diplomirao na Visokoj školi političkih nauka u Beogradu.
Bio je glavni urednik novosadske Tribine mladih (1957–1958), jedan od pokretača “Stražilovskih susreta” i drugih kulturnih akcija mlade inteligencije svoga vremena.
Od 1955. do 1962. bio je istaknuti rukovodilac organizacije Narodne omladine Novog Sada, Vojvodine, Srbije i Jugoslavije.
Od 1963. do 1967. bio je sekretar Ideološke komisije i član Organizaciono - političkog sekretarijata Centralnog komiteta SK Srbije i predsednik Komisije CKSKS za štampu, radio, tv i izdavačku delatnost; sekretar Komisije za reforme SKS (1966–1967), a od 1967. do 1971. republički sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu.
Kao javni i kulturni delatnik, jedan je od pokretača Festa, Bitefa, Bemusa i Trećeg programa radio Beograda, kao i kulturno-obrazovnih televizijskih serija u funkciji opismenjavanja i obrazovanja odraslih, kao i Kongresa kulturne akcije.
Od juna 1972. do februara 1977. je bio savetnik i pomoćnik Saveznog sekretara za inostrane poslove.
Predvodio je ili bio zamenik šefa jugoslovenskih delegacija na značajnim međunarodnim konferencijama u sistemu OUN, UNESCO, UNEP,, kao i u Pokretu nesvrstanih.
U ime SFRJ potpisao niz konvencija i programa međudržavne bilateralne saradnje u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, informacija i sporta.
Od februara 1977. do jula 1981. je na funkciji ambasadora SFRJ u Velikoj Britaniji, a od 1978. do 1981. i prvi ambasador SFRJ u Republici Irskoj.
Od novembra 1981. pa do oktobra 1988. imao je nekoliko značajnih funkcija: član Predsedništva PK SKV, predsednik Skupštine i Saveta Novosadskog univerziteta; predsed- nik Pokrajinskog i član Saveznog saveta za međunarodne odnose; potpredsednik Glavnog odbora Sterijinog pozorja; član i predsednik Odbora za nagradu AVNOJ.
Bio je član Saveta časopisa Socijalizam i Međunarodnog okruglog stola Socijalizam i savremenost u Cavtatu; predsednik Saveta časopisa Savremenost; član Upravnog odbora i Saveta Matice srpske; predsednik Lige za mir i ravnopravnost naroda i za međunarodnu saradnju; predsednik Saveta Centra za politička i društvena istraživanja "Stevan Doronjski".
U oktobru 1988, u vreme takozvane "jogurt revolucije", podneo ostavkuna članstvo u Predsedništvu PK SKV, a potom i na sve javne funkcije, zbog otvorenog sukoba sa politikom Slobodana Miloševića.
Zbog odlučnog javnog suprotstavljanja toj politici, januara 1989. odlukama PK SKV i CK SKS isključen iz Saveza komunista, ali statutarna procedura nije završena zbog raspada SKJ.).
Niz godina posle toga javno satanizovan kao "ideološka perjanica vojvođanskog autonomaštva", navodi u saopštenju VKK "Vasa Stajić".
Od novembra 1990. do septembra 2005. je osnivač i predsednik Svenacionalnog demokratskog fronta Vojvodine i Unije socijalista Vojvodine, a od septembra 2005. do njenog zakonskog ukidanja, predsednik Političkog saveta Socijaldemokratske partije Vojvodine.
Objavio je knjige “Kulturna politika kao kulturna akcija”, “Demokratizacija društva i SKJ”, studiju “Obrazovanje između prošlosti i budućnosti”, kao i brojne članke i rasprave u nizu zbornika, časopisa, listova i radijskih programa u Beogradu i Novom Sadu, u drugim republikama i u inostranstvu.
Vreme i mesto sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeno.
(Kurir.rs / FOnet)
NE PROPUSTITE
