Čuvena "Jogurt revolucija" označila je krajem osamdesetih godina završetak "autonomaštva" u Republici Srbiji. O uzrocima, posledicama i percepciji tog događaja i dan danas tumače istoričari i stručnjaci.
Jedan od glavnih aktera i nekadašnji visoki funkcioner Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bivši ambasador SFRJ u Londonu, član Vojvođanskog kulturnog kluba "Vasa Stajić" (VKK) i dosledni kritičar nacionalizma Živan Žika Berisavljević preminuo je danas u 89. godini. U vreme revolicije širom Vojvodine označavan je kao pripadnik "autonomaškog pokreta".
Posle "dešavanja naroda" u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji zbačeno je tadašnje rukovodstva SAP Vojvodine, koje je izazvano masovnim protestima građana U Novom Sadu. Ovi događaji ostali su poznati kao "Jogurt revolucija", a njena posledica su bile ustavne pormene kojima su tadašnjoj SAP Vojvodini i SAP Kosovu znatno umanjene nadležnosti iz Ustava 1974. godine.
Mitinzi u Vojvodini su počeli 9. jula 1988. godine, protestom kosovskih Srba u Novom Sadu, a nakon tromesečnog mitingovanja na ulicama srpskih gradova, 5. oktobra 1988. oko 150.000 osoba se ponovo okupilo Novom Sadu da protestuje protiv vojvođanske pokrajinske vlade.
Demonstracije cu počele dan radnije u obližnjoj Bačkoj Palanci, a njih je organizovao Mihalj Kertes, tada funkcioner srednjeg nivoa Saveza komunista i po nacionalnosti Mađar, koji je ostao upamćen po svojoj rečenici „Kako se vi Srbi možete bojati Srbije, kada se ja, Mađar, ne bojim Srbije?“
Demonstranti iz Novog Sada i drugih delova Srbije su se okupili u velikom broju ispred Banovine, sedišta Skupštine Vojvodine. Pokrajinsko rukovodstvo, koje su činili Milovan Šogorov, Boško Krunić i Živan Berisavljević, su bili iznenađeni skupom. Pre demonstracija, oni su pokušali da pregovaraju i postignu kompromis sa Miloševićem, izražavajući opreznu podršku promenama ustava, dok su istovremeno pokučavali da očuvaju svoje pozicije i poziciju Vojvodine neokrnjenim. Međutim, bujica medijske kampanje iz beogradskih novinama ih je pokopala; nazivani su „autonomašima“ i „foteljašima“ željnim vlasti.
Pokrajinsko rukovodstvo je onda izdalo nalog da se demonstrantima uskrati snabdevanje električnom energijom i vodom, što je samo još više razljutilo demonstrante i izazvalo da se još više ljudi iz Novog Sada i okoline priključi demonstracijama. Kada je snabdevanje električnom energijom ponovo uspostavljenom, rukovodstvo pokrajine je promenilo taktiku; da bi oraspoložili demonstrante, naredili su da im se podeli hleb i jogurt. Međutim, uskoro su besni demonstranti bacali kamenice i na hiljade tetrapaka jogurta na zgradu pokrajinskog parlamenta i funkcionere koji su pokušali da im se obrate. Naziv „Jogurt revolucija“ potiče od ovog incidenta.
Sledećeg dana, kada je postalo izvesno da savezne vlasti odnosno JNA neće intervenisati kako bi rasterale demonstrante i prekinule opsadu, vodeći funkcionari su pristali na zahteve demonstranata i podneli ostavke, te ubrzo nakon toga bili zamenjeni pristalicama Slobodan Miloševića: Nedeljkom Šipovcem, Radovanom Pankovim i Radomanom Božovićem. Neki istoričari ocenjuju da je „jogurt revolucija“, kojom je započet proces centralizacije Srbije, bila okidač za raspad Jugoslavije i krvave sukobe na njenim prostorima koji su usledili.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
